Nedavni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije naročito je važan budući da predstavlja prvi takav dokument od kako je Srbija zvanično započela pregovore o pridruživanju EU. To se odražava u opštem pristupu.
Fokus više nije na tome da li je Srbija spremna da postane kandidat, već se čvršće usredsređuje na korake koje Srbija treba da preduzme kako bi postala punopravna članica Evropske unije. Dakle, od ovog trenutka stvari postaju teže, ne lakše, ocenjuje za Danas Džejms Ker-Lindzi, istraživač politike u Jugoistočnoj Evropi na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Naš sagovornik konstatuje da je što se tiče Kosova Izveštaj bio „prilično tih“, što je umnogome rezultat činjenice da su opšti izbori u Srbiji i na Kosovu onemogućili da se tokom ove godine ostvari veći napredak. „Sve u svemu, stiče se utisak da je Komisija bila srećna zbog razvoja događaja, pogotovo kada je reč o integraciji Srba na severu Kosova u prištinske institucije, Ipak, naredne godine jasno se očekuje da se dogodi novi uzlet, kako se precizira u dokumentu“, ukazuje on.
Prema Lindzijevom mišljenju, najveća pažnja posvećena je reformi pravosuđa i vladavini prava, što je domen koji je EU stavila u središte procesa pridruživanja.
– Mada se u Izveštaju navodi da postoji politička volja da se Srbija izbori sa korupcijom, postoji relativno malo dokaza za to. Očigledno, ovo je nešto što se očekuje da će biti promenjeno. Istovremeno, jasno je da se očekuje da borba protiv organizovanog kriminala bude uverljivija. U međuvremenu, reforma pravosuđa istaknuta je kao ključni prioritet za srpsku vladu. Nesumnjivo, Komisija navodi da će napredak u reformi pravosuđa biti smatran pokazateljem opšte posvećenosti Srbije procesu pridruživanja EU – kaže britanski stručnjak za Zapadni Balkan.
Lindzi ukazuje da je značajna pažnja posvećena i civilnom društvu, što znači da se naglašava da ne samo da Vlada nije u dovoljnoj meri uključila njegove predstavnike u proces donošenja odluka već i da se primećuje da mnoge organizacije, naročito one koje se bave ljudskim pravima, trpe zastrašivanje. „To se mora zaustaviti. Uopštenije govoreći, Izveštaj jasno stavlja do znanja da uz aktivno angažovanje Vlade Srbija treba da nauči kako da postane otvorenije i tolerantnije društvo. Kako je to predočio Johanes Han, novi evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju – u EU nema mesta za netolerantna društva“, komentariše on.
Džejms Ker-Lindzi zaključuje da je Izveštaj uglavnom dobro izbalansiran.
– EK je naglasila da po mnogo čemu Srbija ima osnovnu strukturu evropske države. Ona sada mora da se postara da institucije rade u skladu sa standardima EU i da srpsko društvo razume i prihvati princip slobode koji predstavlja osnovnu vrednost Unije – poručuje sagovornik Danasa.
Zabrinutost za medije
Lindzi naglašava da je pitanje slobode medija u Srbiji izazivalo značajnu zabrinutost tokom ove godine. „Iako se u Izveštaju EK ne upire direktno prstom u Vladu kao krivca, jasno se stavlja do znanja da se očekuje da srpska vlada stvori uslove za medije da slobodno rade“, navodi on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
