Srbija je izgubila bitku pred Međunarodnim sudom pravde, mada je „general“ Jeremić dobro vodio kampanju. Imao je odličnu taktiku. Nažalost, Srbija nikada nije imala strategiju za Kosovo i pitanje je kako da razgovara sa Prištinom o statusu.
Srbija prvo mora da zna šta hoće, a to podrazumeva skupštinsku, ali i opštu građansku debatu, kaže u razgovoru za Danas Žan Arno Derens, francuski istoričar, novinar, analitičar, urednik jedinog vebsajta o Balkanu na francuskom Balkanski kurir i autor knjige „Kosovska zamka“, koja je prevedena i na srpski jezik.
Kakve su Vaše procene uspeha nove diplomatske akcije Beograda i rezolucije koju je podneo Generalnoj skupstini UN?
– Srbija se odlučila za pravnu i diplomatsku odbranu Kosova i izgubila bitku, a možda čak i „rat“. Sada može samo da gubi vremena i novac. „Nova diplomatska ofanziva“ sa slanjem 50-ak diplomatskih emisara po svetu užasno je skupa, a Vlada Srbije više nema novca da isplaćuje „kosovski doprinos“ ljudima koji rade na Kosovu. Srbija može samo da malo uspori proces međunarodnog priznavanja Kosova. Nista više. Zato Beograd mora da otvori pravu demokratsku debatu u Srbiji o osnovnim i najvažnijim pitanjima: šta Srbija hoće da radi na Kosovu i od Kosova, kakva je budućnost Srba i ostalih nealbanaca koji tamo žive, šta može da ponudi i traži od Albanaca i koliko može da plati za Kosovo – mislim na ekonomsku i političku cenu.
Ima li mesta strahovanjima da bi ova najnovija incijativa Beograda mogla da se završi prijemom Kosova u UN?
– To je sada sasvim moguća opcija. Možda ne ove godine, ali uskoro.
Da li je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavinosti Kosova zaista otvorilo „Pandorinu kutiju“ kada je reč o secesiji ili je Srbija promašila temu postavljenim pitanjem?
– Verovatno i jedno i drugo. Sve secesionističke države i narodi, od Katalonije do Abhazije, pratili su s velikom pažnjom mišljenje MSP, koje je pravi zaokret u međunarodnom pravu. Moguće je da Srbija možda nije dobro postavila pitanje, ali njena najveća greška je što pred MSP nije koristila isključivo pravne argumente. Argumentacija Srbije ispred MSP morala je da bude pravna, a ne istorijska ili politička.
Šta na duže staze ovakav stav MSP može da znači za budućnost Zapadnog Balkana, iako EU situaciju pokušava da „drži pod kontrolom“, postavljajući dobrosusedsku saradnju kao uslov evropskih integracija za države ovog regiona?
– Kosovo je posle mišljenja MSP i dalje međunarodni protektorat. Još je prilično daleko od toga da postane funkcionalna država. Očekujem da će se pojačati konflikti između albanskog stanovništva i predstavnika protektorata – Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika, Euleksa i drugih, pre svega zbog socijalnih problema. U tom kontekstu, takozvana „međunarodna zajednica“ i EU žele samo kratkoročnu stabilnost. Niko sada nema plan za razvoj Kosova. S druge strane, proces evropskih integracija biće još usporeniji, jer EU nije još izašla iz ekonomske i političke krize. Ipak, perspektiva evrointegracija „igra“ kao garant stabilnosti. EU kaže zemljama i narodima Jugoistočne Evrope: „Budite dobri, mirni, ozbiljni i nekima ćemo otvoriti naša vrata“.
SAD kao „čarobnjakov šegrt“
Kako se u zapadnim krugovima gleda na podelu KiM i kako komentarišete „probne balone“ na tu temu, koji su nedavno došli iz Prištine i navodno preko američke diplomatije?
– Svi znaju da bi podela Kosova značila otvaranje novog kruga raspada na celom Balkanu – u BiH, Makedoniji… Možda Amerikanci žele da se igraju „čarobnjakovog šegrta“. Nadam se da će EU i srpski političari biti odgovorni i da to neće dozvoliti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
