Zlato je prava mera, a Olimpijske igre najveća nagrada

Pravo malo čudo napravile su Milica Dabović i saigračice na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Rumuniji. Oduševljenje osvojenim zlatom sa njima su istog trenutka želeli da podele Novak Đoković, Veljko Paunović, Miroslav Raduljica…

Ipak, nije sve išlo tako glatko od samog starta šampionata. Porazi od Rusije u prvoj fazi, Litvanije i Španije u drugom delu grupnog takmičenja stvarali su dozu zabrinutosti kod selektorke Marine Maljković, koja je sve do četvrtfinalnog duela sa Turskom tražila odgovore na brojna pitanja, pre svega u segmentima defanzivnog skoka i kada je napadački arsenal bio u pitanju. Duel sa Turskom verovatno je i bio prekretnica, pre svega u razmišljanjima mladog stručnjaka, ali i na planu samopouzdanja srpskih dama. Bez obzira na kasnije trijumfe protiv Belorusije u polufinalu i Francuske u finalu, nepodeljeno je mišljenje da su srpske košarkašice najbolju partiju, najbližu samoj perfekciji, odigrale u meču sa Turskom. Od tog duela naša centarska liniji Milovanović – Petrović – Pejdž funkcionisala je na visokom nivou. Ana Dabović je preuzela maksimalnu odgovornost, kao naš najkompletniji bek, i šampionske kockice su polako počele da se slažu.

Spontana, kakve i jeste, Ana je uskočila i na postavljeno pitanje Marini Maljković u vezi sa preranim plasmanom na Olimpijske igre, godinu dana pre najvećeg sportskog događaja na svetu, objasnila je kakve su joj misli pažnju preokupirale tokom prvenstva u Mađarskoj i Rumuniji.

– Je l' mogu ja da odgovorim? Hvala. Donedavno smo igrale kvalifikacije i za Evropsko prvenstvo i ja sam rekla da jednostavno neću više da igram bilo kakve kvalifikacije i da treba da idemo na Olimpijske igre direktno. Sada nam ostaje da uživamo i ne moramo više da se vidimo do sledećeg leta – poručila je, uz zarazan osmeh, najbolja igračica šampionata.

Koliko je naša ženska selekcija bila „hendikepirana“ šestogodišnjim odsustvom Sonje Petrović iz reprezentacije najbolje se videlo u samom finalu. Petrovićeva je briljantno odigrala protiv Francuskinja, ubacila im je 22 poena, uz veliki doprinos u odbrani. Njen atleticizam, odlična motorika, skok-šut u ravni sa bekovima u muškoj konkurenciji, prodor igra, pogotovo u desnu stranu, koja se teško brani, karakteristike su koje retko koja igračica ima u Evropi. Zašto je nije bilo čitavih šest godina u reprezentaciji u noći slavlja Petrovićeva nije želela da odgovori, ali je zato podvukla da je njenom povratku najviše doprinela selektorka Maljković.

– Prvo sam razgovarala sa selektorkom, to je bio tajni sastanak za koji niko u Srbiji nije znao. Ona je bila skroz iskrena, rekla je da me vraća za medalju i za Olimpijske igre i evo, ispunjena je misija – poručila je članica idealne petorke na prvenstvu Starog kontinenta.

Sa 74,7 poena po meču Srbija je bila druga najefikasnija reprezentacija na prvenstvu i ubedljivo najbolja u kategoriji – ukradene lopte (prosečno 8,6). Činjenica da je u timskoj statistici tek na 11. mestu po broju asistencija po meču (14,4) jasno ukazuje da u segmentu organizacije igre Srbija može još puno da napreduje.

U odbrani uporna do fanatizma, maestralna u oduzimanju loptu, neko kome granica bola i izdržljivosti još uvek nije pronađena, Milica Dabović odigrala je šampionat na visokom nivou, predosećajući da bi prvenstvo u Mađarskoj i Rumuniji moglo da joj bude i poslednje u reprezentativnoj karijeri.

– Osećam se kao ponosan kapiten, koji je doveo svoj tim to vrha. Osećaj je neprocenjiv. Ušle smo u istoriju. Ponosna sam na ovaj tim. Naravno da ću igrati na Olimpijskim igrama, to je bio moj san. Htela sam da kažem da je ovo, posle Igara u Riju, najlepši način da se oprostim od reprezentacije. Osvojile smo zlatnu medalju, obezbedile doček ispred Skupštine grada, nacionalna penzija je tu, nije moglo lepše da ispadne – podvukla je starija od sestara Dabović, koja će se povući iz reprezentacije posle Olimpijskih igara u Riju.

Petrovićeva bila u agoniji

Sonja Petrović je još kao devojčica proglašena za najveći evropski talenat u generaciji igračica rođenih 1989. Veliki napori u mlađim reprezentativnim selekcijama u kombinaciji sa klupskim obavezama mogli su pogubno da se odraze na zdravlje vitke Beograđanke. Kada je imala 23 godine, nosila se mišlju da batali košarku zbog velikih zdravstvenih problema, pre svega sa hrskavicama u kolenima. Imala je dve operacije kolena, brojne lomove, operacije, ušivanje lica… Te sezone se sa utakmica čak šest puta sa štakama vraćala kući. Agoniju je želela da prekine penzionisanjem, ali je srećom po nju i srpsku košarku uspela da se oporavi.

Put do zlata

• Srbija – Letonija 76:60
• Srbija – Hrvatska 89:72
• Srbija – Velika Britanija 76:54
• Srbija – Rusija 53:77
• ……………………………………………
• Srbija – Slovačka 76:74
• Srbija – Španija 80:91
• Srbija – Litvanija 72:73
• ……………………………………………
• Srbija – Turska 75:63
• Srbija – Belorusija 74:72
• Srbija – Francuska 76:68

Čestitke od Amerikanki

Kao da predosećaju da će im reprezentativke Srbije biti najveći rival na Olimpijskim igrama u Brazilu, košarkašice SAD među prvima su čestitale našim damama na osvojenom evropskom zlatu, uz poruku da će se videti u Riju 2016.

Podrška iz Čačka

Naše reprezentativke imale su veliku podršku u finalnoj utakmici, međutim bilo je i onih koji su uživo navijali za sestre Dabović i saigračice u ranijoj fazi takmičenja. Jedna od njih je i Marija Bošković, bivša košarkašica iz Čačka (na fotografiji levo), u društvu svoje sestre Aleksandre sa polufinalnog duela protiv Belorusije.

Doček za pamćenje

Sinoćnji doček ispred Skupštine grada (samo sedam dana nakon istog događaja povodom osvajanja Svetskog fudbalskog prvenstva za omladince na Novom Zelandu) imao je takođe istorijsku dimenziju. Posle fudbalera Srbije do 20 godina, prvi put u istoriji dočekane su i frenetično pozdravljene najbolje srpske košarkašice.