Sudbina Gazele zavisi od (ne)pristojnih zahteva kreditora

 Kako se navodi u saopštenju EIB, povlačenje kredita u iznosu od 33 miliona evra, za koji je prvobitno potpisan ugovor 2007. „odloženo je usled određenog broja nerešenih pitanja u vezi sa raseljavanjem porodica koje su živele ispod samog mosta“. EIB i EBRD pažljivo su nadzirale proces raseljavanja koji su do sada sprovodili državni organi uz zaključak da, „i pored toga što je došlo do značajnih postignuća, ostala pitanja i dalje ostaju nerešena“. Među tim nerešenim pitanjima su, kako stoji u saopštenju, „obezbeđenje održivih stambenih rešenja za lica ugrožena ovim projektom, kao i uspostavljanje njihovih prvobitnih uslova za život“. Drugim rečima, Beograd mora da obezbedi stanove ovim porodicama, a Ministarstvo za rad i socijalnu politiku da im nađe stalno zaposlenje.

Gradska vlast, međutim, nije za „ovakvu vrstu ucena“. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je poslednjih meseci u više navrata javnosti saopštavao da neće pristati da uslov za dobijanje kredita budu stanovi za raseljene Rome koji su živeli ispod Gazele.

– Od Beograda ne može se tražiti ispunjavanje viših standarda od onih koji važe u državama Evropske unije. Nedavno je gradonačelnik Rima preselio Rome u kamp kućice na 50 kilometara od centra grada i niko se zbog toga nije uzbudio. U susednoj Mađarskoj broj ubijenih Roma prelazi dvocifreni broj. U našoj zemlji ne postoji mržnja prema drugim narodima, prema drugoj boji kože – rekao je nedavno Đilas.

– Grad Beograd ni jednim ugovorom koji je potpisao sa JP Putevi Srbije nije garantovao stanove bilo kome. U potpisanom ugovoru piše da će Grad sufinansirati radove na Gazeli i raseljavanje nehigijenskih naselja – kazao je Đilas.

Romi koji su živeli u nehigijenskim naseljima, sada žive u kontejnerima, legalnu struju im plaća Beograd, njihova deca idu u školu i dobijaju besplatne udžbenike. Gradonačelnik je, takođe, u nekoliko navrata pozivao „sve koji tvrde da raseljeni Romi nemaju civilizovane uslove za život da obiđu neka od nehigijenskih naselja i vide kako se tamo živi“.

Delegacije EIB-a i EBRD-a u februaru posetile su naselja u Barajevu i Makišu gde je smešteno nekoliko romskih porodica koji su nekada živeli ispod mosta Gazela. Prema rečima zamenika gradonačelnika Milana Krkobabića „bankari nemaju razloga da budu nezadovoljni uslovima u kojima žive raseljeni Romi“.

– Stambeni prostor u kome sada žive Romi ne može da se poredi sa kartonskim kutijama u kojima su živeli ispod Gazele. Svaki objekat ima izolaciju, grejanje, priključke za struju, vodu i kanalizaciju. Bankari ne bi trebalo da imaju prigovore na uslove života Roma u Beogradu, jer pored smeštaja koji ne plaćaju, imaju stalnu zdravstvenu zaštitu i redovno im se nude poslovi – izjavio je Krkobabić.

Đilas skeptičan

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas uputio je pismo direktoru Puteva Srbije Zoranu Drobnjaku u kojem je izrazio sumnju u pogledu odluke Evropske investicione banke (EIB) da odobri povlačenje samo prve tranše kredita za obnovu mosta Gazela. On je naveo da je neophodno utvrditi čime se konkretno uslovljava dobijanje kredita i ako je uslov obezbeđenje stanova za raseljene romske porodice od toga treba odmah odustati. Đilas je upozorio da se, ako to ne bude urađeno, za nekoliko meseci može doći u situaciju da zahtev EIB ne može biti ispunjen, što će dovesti do toga da i odobrenih deset miliona evra moraju biti vraćeni banci. Beta

Govor brojki

Više od 210 kartonskih baraka u kojima je živelo oko 900 ljudi, bez ijednog incidenta iseljeno je 31. avgusta 2009. iz nehigijenskog naselja ispod mosta „Gazela“. U akciji je učestvovalo više od 140 radnika nadležnih gradskih službi, angažovano je oko 70 vozila za razne namene, a sa tog prostora odneto je oko 500.000 tona raznog smeća. Za 114 porodica sa prebivalištem u Beogradu obezbeđen je adekvatan smeštaj na Čukarici, u Rakovici, Mladenovcu, Barajevu i Surčinu. Za porodice koje nemaju prebivalište u Beogradu, u saradnji sa nadležnim republičkim ministarstvom, obezbeđen je prevoz i prihvat u mestima iz kojih su došle.

Skuplja dara nego mera

Gradonačelnik Beograda je upozorio da grad ubuduće neće prihvatati obavezu da otplaćuje kredite koji su ugovoreni po nepovoljnim uslovima, odnosno, po visokim kamatama, ukazujući da će i najavljenih 33 miliona evra od EIB i EBRD-a za „Gazelu“ državu koštati mnogo više od ugovorenih kamata.

Planovi i dinamika

Prema spisku dogovorenih aktivnosti između EIB-a, EBRD-a i srpskih vlasti, Grad bi trebalo da do 31. ovog meseca uradi plan obezbeđivanja socijalnih stanova ugroženim licima odnosno planirani broj socijalnih stambenih jedinica u naredne 2-3 godine, a predviđeno je da i grad pomogne Romima u apliciranju za socijalne stanove.