Rizik od zaostalih kasetnih bombi u Nišu postoji na još najmanje četiri lokacije uprkos tome što je zahvaljujući i stranom novcu i stručnjacima do sada očišćeno više do 360.000 kvadratnih metara zemljišta na koje je NATO 1999. bacio ovu vrstu eksplozivnih naprava. Zaostale „žute ubice“ nalaze se na teritoriji gradskih opština Medijana i Crveni krst, koje su tokom bombardovanja najviše stradale od ovog oružja, rečeno je prošlog vikenda u niškoj Upravi za vanredna situacije.
Prema dostupnim podacima, na Niš je 7. i 12. maja 1999. bačeno 36 kontejnera sa blizu 4.000 kasetnih bombi. U prvom naletu one su bačene na zgradu rektorata niškog Univerziteta, najveću gradsku zelenu pijacu kod Tvrđave, glavnu Autobusku stanicu, zdravstvenu stanicu „12. februar“, Klinički centar, Sportsku halu „Čair“, preduzeća „Jastrebac“ i „Feroks… U blizini ovih lokacija nije bilo nijednog vojnog objekta. Od „žutih ubica“ toga dana poginulo je 15 građana, među kojima je bila i jedna žena u devetom mesecu trudnoće. Prilikom drugog bombardovanja „kasetašice“ su bačene na gradsko stambeno naselje Duvanište, tako da su pale i na škole i dečija igrališta. Ljudskih žrtava, srećom, nije bilo.
– Srbija, a posebno Niš, velike su žrtve kasetnih bombi. Zato je potpuno neshvatljivo zašto naša zemlja još uvek nije potpisala Sporazum o zabrani kasetnih bombi iz Osla, koji je potpisalo 111 zemalja i koji je počeo da se primenjuje pre dve godine. Bila je jedan od inicijatora da se takav sporazum donese, a danas je jedina zemlja u regionu koja na njega nije stavila potpis. To je velika sramota, tim pre što naši ljudi i danas ginu od zaostalih kasetnih bombi. Ipak, imaćemo priliku da ga potpišemo na Trećoj konferenciji zemalja potpisnica 11. septembra i ja apelujem da to učinimo. Potpisivanje Sporazuma otvorilo bi nam pored ostalog mogućnosti da dođemo do sredstava za čišćenje terena – kaže za Danas Slađan Vučković, evropski ban advokat koji se bori za zabranu kasetne municije i bivši vojni deminer, kome je „kasetašica“ na Kopaoniku 1999. godine, dok je čistio teren raznela obe ruke do lakata, povredila nogu i deo lica i oštetila sluh.
Vučković dodaje da su kasetne bombe izuzetno opasno i podmuklo oružje od kojeg ginu pre svega civili. Njihova je karakteristika da veliki procenat onih koje zaostanu na terenu može da se aktivira godinama nakon oružanog sukoba. Nije im potrebno mnogo – eksplodiraju na pokret, na podrhtavanje tla, glas ili samo ljudsko prisustvo koje „emituje“ elektricitet.
Po okončanju NATO bombardovanja, od zaostalih kasetnih bombi u Nišu poginuo je Vladimir Jovanović dok je okopavao baštu kraj svoje kuće u naselju Duvanište. Na brdu Vinik iznad grada, obrađujući vinograd, vlasnik je dotakao žbun uz ogradu i od eksplozije sakrivene „kasetašice“ zadobio teške telesne povrede. Kasetne bombe su prethodnih godina pronalažene i na krovovima Osnovne škole „Ćele kula“, Instituta za patologiju u Kliničkom centru i Sportske hale Čair, u kojoj se održavaju najveći sportski događaji i koncerti. Na desetine „kasetašica“ nađeno je na niškom aerodromu „Konstantin Veliki“ i u Industrijskoj zoni „Sever“.
Mediji su pisali da je nekoliko puta izbegnuta njihova eksplozija sa tragičnim posledicama, posebno po najmlađe. Kako su navodili, jednom su trojica dečaka predškolskog uzrasta pronašla kasetnu bombu u dvorištu kuće pored Univerziteta, iznela je na ulicu i igrala se njome. Bacali su je jedan drugome. Imali su sreću da je naišla žena koja im je oduzela bombu i pozvala policiju. Takođe, dva učenika Osnovne škole u prigradskom naselju Medoševac pronašla su kasetašicu pored dečijeg igrališta i pretpostavljajući da je reč o „nečemu opasnom“ odneli je golim rukama dežurnom oficiru na portirnici vojnog aerodroma.
Kako navode stručnjaci, tokom NATO intervencije u SRJ najviše kasetnih bombi bačeno je na Niš i Kopaonik, ali ni ostala područja, posebno na jugu Srbije, nisu bila pošteđena. Osim na ove dve lokacije, zaostalih kasetnih bombi ima i u Sjenici, Kuršumliji, Bujanovcu, Preševu, Raški, Brusu, Čačku, Kraljevu, Vojki, Staroj Pazovi, Vladimircima, Kniću, Sopotu i Gadžinom Hanu. Razbacane su na 230 mikrolokacija, koje zahvataju 17 miliona kvadratnih metara. Rok za kompletno uklanjanje svih „minskih polja“ u zemlji pomeren je zbog nedostatka novca sa 2016. na 2020. godinu.
Uklanjali naši, ruski i hrvatski stručnjaci
Kasetne i druge bombe u Nišu raščišćavali su domaći, ali i ruski i hrvatski stručnjaci. Raščišćavanje su pored ostalih finansirali Međunarodna fondacija za razminiranje ITF, Vlada SAD i Vlada Ruske federacije. U toku 2005. godine očišćeno je oko 187.000 kvadratnih metara u Duvaništu, nepunih 92.000 kvadrata Kliničkog centra i više od 85.000 kvadratnih metara industrijske zone „Sever“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
