Neizbrisiv trag u srpskoj državi 19. veka

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Ono po čemu je naš grad poznat i priznat, ne samo u Srbiji, nego u Evropi i šire, jeste upravo kultura. Novi Sad, čuven kao „Srpska Atina“ i kao kandidat za Evropsku prestonicu kulture, danas je još bogatiji u toj oblasti, i ponosan na sve što su prethodnih vekova izgradili znameniti ljudi. Jedan od tih ljudi jeste upravo čuveni Dimitrije Davidović, a zahvaljujući inicijativi Društva novinara Vojvodine, kao i podršci ministra Selakovića i Pravnog fakulteta, koji su nas motivisali i podstakli da u našem gradu postavimo ovu spomen-ploču, ona će stajati u studentskom kampusu i podsećati na važan deo srpske istorije. Grad Novi Sad će nastaviti ove godine aktivnosti na polju postavljanja spomen-obeležja i spomenika. Sledeće što nas očekuje jeste procedura za postavljanje spomen-biste admiralu Beriću, velikom junaku srpskog naroda koji je stradao u Drugom svetskom ratu, a krećemo i u proceduru postavljanja spomenika vojvodi Šupljikcu na Trgu republike – istakao je Vučević.

Nikola Selaković je naglasio istorijsku važnost čuvenog Dimitrija Davidovića rekavši da je on bio tvorac prvog srpskog ustava i pionir u mnogim oblastima.

– Dimitrije Davidović je izdao prve srpske novine, među prvima se bavio diplomatijom, a Novi Sad je pravo mesto da mu se postavljanjem spomen-ploče ukaže čast, i to u godini kada Srbija obeležava 180 godina od kada je donesen prvi srpski ustav 1835. godine. Vrednosti koje je Sretenjski ustav uspostavio tada vrednosti su koje su mnoge evropske zemlje dostigle tek u drugoj polovini 20. veka. Ovo obeležje treba da podseća buduće generacije pravnika koje će stasati na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na snagu slobodne reči iz „Novina serbskih“ i na sve što je dovelo do Sretenjskog ustava. Dimitrije Davidović je zaslužio da mu se Novi Sad, za koji ga veže šest godina života i školovanja, ovako oduži. Nadam se da će mnogi gradovi krenuti za primerom Novog Sada i da ćemo se i drugim velikim Srbima odužiti na jedan ovako skroman način, ali pokazati koliko cenimo naše pretke i sve ono što su nam ostavili u nasleđe – rekao je ministar Selaković i dodao da je prva ideja o kodifikaciji srpskog građanskog prava izneta upravo u Sretenjskom ustavu, koji je po najsavremenijim uzorima tadašnje Evrope sačinio Davidović.

Predsednik Društva novinara Vojvodine Mladen Bulut istakao je da se Dimitrije Davidović smatra ocem srpskog novinarstva, da je bio pokretač prvog lista „Novine srbske“ 1813. godine, te da mu je veliko zadovoljstvo što je spomen-ploča postavljena u Novom Sadu upravo na inicijativu Društva novinara Vojvodine.

– Studenti i profesori Pravnog fakulteta u Novom Sadu imaju ogromno zadovoljstvo što će se baš na zgradi našeg fakulteta nalaziti ova ploča. Imamo dužnost da očuvamo uspomenu na ljude koji su jednim prometejskim naporom, spram vremena u kojem su se pojavljivale te ideje, bili u stanju da stvore velika dela – naveo je dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu Ranko Keča.

O Dimitriju Davidoviću

Dimitrije Davidović (1789-1838) bio je srpski političar i diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Karijeru u Srbiji započeo je kao lekar i knežev privatni sekretar, potom državni sekretar, istakao se u Carigradu kao diplomata, da bi svoju delatnost krunisao pisanjem prvog srpskog ustava i stekao položaj popečitelja. Kao student medicine, prvi je pokrenuo u 19. veku „Novine srbske“, a 1835. godine je izradio Sretenjski ustav, koji je obnarodovan iste godine.

R. D.