I pozorišne predstave imaju svoj vek trajanja. Neke kraći, neke duži. Onim dugovečnijim pripada i „Bluz osmeh“ koji se u Pozorištu Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ igra čak 20 godina. Dve decenije od premijere komada „Bluz osmeh“ po tekstu i u režiji Miroljuba Rikija Nedovića bilo je povod za svečanost u zaječarskom pozorištu ,u kojoj su podjednako uživali i publika i nadahnuti glumci.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } – Ovaj komad je deo našeg života jer smo i mi sazrevali sa ovom predstavom. Igrali smo sa radošću sve ove godine ali jesmo mi uložili trud, ali predstavu je dve decenije održala publika i hvala joj na tome. Da nisu oni dolazili da nas gledaju, a sala je uvek, gde god smo igrali, bila puna, ni mi ne bismo istrajali sve ove godine, kažu Dragana Jovanović i Milutin Vešković, nosioci glavnih uloga, inače partneri i u privatnom životu.
„Bluz osmeh“ je i ovog puta napunio salu pozorišta u Zaječaru, a u publici je bilo mnogo onih koji su vršnjaci ove predstave, kao i onih nisu ni bili rođeni kad je igrana premijera. Sa godinama trajanja, menjala se i odrastala publika, a bilo je promena i u glumačkoj postavi.
-Ono što jeste interesantan podatak, u podeli sa četiri glumca, da su se u ulozi devojčice smenjivale čak četiri male glumice, koje su odlazile kad bi prerasle ulogu. Tako su pored Milutina i Dragane igrali i Marina Čibuković, Silvija Romić i Zora Vešković, njihova ćerka, koja je došla u predstavu sa pet, a otišla iz nje kada je napunila 15 godina. Sada je u podeli Marta Jovanović i već se traži, zbog godina, nova devojčica, koja će uskočiti u predstavu. Slično se dešavalo i sa ulogom komšije, kojeg je tumačilo čak pet glumaca da bi pre 14 godina uskočio Vladimir Milošević. Jedan kompaktna celina, dobro uigrana, bez obzira na povremene izmene u podeli, koja dobacuje tu nevidljivu lopticu na sceni i, koja ide od jednog do drugog glumca igrajući jedan za drugoga, koja pretvara igru na sceni u radost glume, izuzetno sugestivne i dopadljive, što publika ume i zna da oseti. Pa onda tako i reaguje.- ispričao nam je v.d. upravnik pozorišta Davor Marušić.
Niko ne zna tačan broj izvođenja, ali se procenjuje da je „Bluz osmeh“ igran preko 250 puta, a gledalo ga je par hiljada ljudi.
– Jedna od uloga pozorišta i pozorišne umetnosti uopšte jeste, čini mi se, da čini ljude boljima i da ih tera na razmišljanje kad izađu iz sale. U tome i jeste veličina i značaj ovih umetnika što su možda ovom svojom pričom učili da neko postane bolji čovek, suprug ili otac. Zato im neizmerno hvalA, rekao je na kraju svečanosti Davor Marušić, uručujući na sceni zahvalnice glumcima.
Sa osmehom i u treću deceniju
– Odigrali smo na stotine predstava, u zemlji i inostranstvu i sad posle 20 godina mogu reći da smo ipak učili nešto značajno za ovo pozorište i ovaj grad. Zato kažemo i slogan pod kojim je odigrana ova predstava „Sa osmehom i u treću deceniju“.Ovo je prilika da se setimo i onih, kojih više nema, a koji su otišli prerano ali i onih, koji nisu na sceni, a uložili su veliki trud, od majstora svetla i tona, do dekoratera, suflera, priča Milutin Vešković, čiji je predlog pre 20 godina tadašnja uprava prihvatila i tekst Miroljuba Nedovića stavila na redovan repertoar zaječarskog pozorišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
