Kako je Makron pridobio Trampa na samitu G7: Laskanje ili doslednost principima?

Prema rečima trojice zvaničnika G7, prizor zlatnih kupola u plamenu i štete koju je ruski vazdušni napad naneo ovom arhitektonskom blagu iz 11. veka vidno je pogodio američkog predsednika.

Oni smatraju da je intervencija Zelenskog verovatno bila poslednji podsticaj koji je naveo Trampa da snažnije podrži Ukrajinu u zajedničkoj deklaraciji, usvojenoj u sredu.

„Mislim da ga je to iskreno dirnulo“, rekao je jedan od zvaničnika G7, kojem je odobrena anonimnost kako bi mogao da govori o privatnim sastancima, piše Politiko.

Iako je Zelenski pokazao fotografije, upravo je francuski predsednik Emanuel Makron kao domaćin pažljivo režirao samit i osmislio kako da pridobije nepredvidljivog američkog lidera.

Iako su početna očekivanja za sastanak u alpskom banjskom mestu Evijan le Ben bila veoma niska — do te mere da bi i samo sprečavanje Trampa da prerano ode bilo smatrano uspehom – Makron je na kraju ostvario iznenađujući diplomatski uspeh, pridobivši Trampa i podstakavši ga da se obaveže na dodatnu vojnu podršku Kijevu.

To je bila diplomatska pobeda zasnovana na godinama proučavanja kako laskati Trampu i uskladiti se sa njegovim prioritetima — u ovom slučaju, od minolovaca do kineskih retkih zemnih metala.

Kada je reč o Ukrajini, Makron je predvodio ostale lidere G7 tokom večere u ponedeljak uveče, gde su pažljivo prilagodili poruke Trampovom pojednostavljenom pogledu na globalnu politiku moći, predstavljajući Ukrajinu kao pobednika, a Rusiju kao gubitnika u aktuelnoj fazi rata.

Tokom večere sa pogledom na Ženevsko jezero, lideri G7 su dugo razgovarali o Bliskom istoku i strateški hvalili Trampov sporazum sa Iranom.

„Zajedno su objasnili Trampu da Zelenski pobeđuje jer Rusija ne može da probije liniju fronta i čak gubi teritoriju“, rekao je jedan evropski diplomata.

„A Rusija nastavlja da gađa civile i sveta mesta“, dodao je. Glavna poruka bila je da je Moskva oslabljena, postaje očajna i sve više reaguje nekontrolisano.

Sledećeg dana, uhvaćen na „vrfućem mikrofonu“, Makron je rekao Zelenskom da je razgovor bio „težak“, pre nego što su razgovarali o tome kako najbolje postupati sa Trampom.

Malo toga je bilo prepušteno slučaju.

Čak je i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja ima komplikovan odnos sa Makronom, pohvalila njegove diplomatske sposobnosti i priznala da je uradio „odličan posao u složenom trenutku na međunarodnoj sceni“.

Diplomate su napomenule da, naravno, nema garancije da Makronovi napori neće biti poništeni jednim telefonskim razgovorom između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ali za sada francuske diplomate mogu da odahnu, pošto su izbegnuti potencijalni sukobi i neuspesi koji su mogli da potkopaju poslednji veliki diplomatski događaj čiji će domaćin Makron verovatno biti.

Laskanje i nepredvidljivost

Sam Makron odbacuje tvrdnje da je jednostavno povlađivao američkom predsedniku kako bi ga pridobio.

Lako je razumeti odakle takve optužbe dolaze. Mesecima je radio na tome da Tramp dođe u Francusku i da mu maksimalno izađe u susret tokom samita G7. Najpre je pomerio datum samita kako bi američki predsednik mogao da prati borilački spektakl na travnjaku Bele kuće za svoj rođendan, zatim je prilagodio listu gostiju, a na kraju ga počastio raskošnom večerom u Versajskoj palati. (Na meniju su bili špargle, piletina Burbon, sir i čokoladni tart.)

U Evijan le Benu Trampova kašnjenja i šale, uključujući tvrdnju tokom jedne ekonomske sesije da je on „šef“, uglavnom su ignorisani. U završnom saopštenju je čak tri puta čestitano Trampu na sporazumu sa Iranom.

Ipak, iako je Makron očigledno učinio mnogo da Tramp bude zadovoljan, pitanje jednog novinara da li je Tramp vredan tolikog truda pogodilo ga je u osetljivu tačku. Makron je uzvratio da je napredak postigao samo zato što je ostao dosledan svojim principima i rekao da njegova javna neslaganja sa Trampom govore sama za sebe.

„Da nisam poslednjih meseci zauzimao jasne i dosledne stavove, mogli biste da sumnjate u odnos snaga“, rekao je. „Po pitanju Grenlanda, teritorijalnog integriteta Ukrajine… uvek sam bio vrlo jasan, bilo u Vašingtonu ili u Davosu.“

Na kraju se sva ta pažnja ipak isplatila.

Zemlje G7, uključujući SAD, podržale su dodatne sankcije Rusiji i u sredu obećale „nepokolebljivu podršku“ Kijevu, najavljujući nove odbrambene kapacitete i hvaleći „novi zamah“ Ukrajine na bojnom polju.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta napisao je na društvenim mrežama: „Tok rata u Ukrajini se menja.“

Kanadski premijer Mark Kartni je rekao: „Došlo je do promene u stavu Sjedinjenih Država tokom razgovora o Ukrajini. Smatramo da je taj stav realističniji u pogledu situacije na bojnom polju.“

Zajednička deklaracija o kritičnim mineralima takođe je predstavljala uspeh za francusko predsedavanje, pošto su lideri usvojili preciznu i merljivu obavezu – smanjenje zavisnosti od kineskih retkih zemnih metala do 2030. godine.

Makron je brzo proglasio pobedu.

„Objektivno gledano, ovaj samit G7 je uspeh“, rekao je u sredu.

Međutim, među Evropljanima uvek postoji bojazan da bi postignuti rezultati mogli biti kratkog daha, imajući u vidu notornu promenljivost stavova Donalda Trampa o pitanjima koja su važna za Evropu.

„To što Tramp stalno menja mišljenje jeste realnost u kojoj svi živimo“, rekao je ranije citirani evropski diplomata.

Diplomatski hod po žici

Mnogo toga je moglo da pođe po zlu.

Uoči dolaska u Evijan le Bens, Tramp je ponovo zapretio da će uvesti carinu od 100 odsto na francuska vina zbog francuskog poreza na digitalne usluge tehnoloških kompanija. Makron je odgovorio da će sa američkim predsednikom voditi „poštovan, ali čvrst razgovor“.

Makron se zatim nije pojavio na planiranom zvaničnom dočeku Trampa, a ni tokom njihovog bilateralnog sastanka nije delovao naročito srdačno.

Na pitanje da li mu smetaju Trampove stalne pretnje i provokacije, Makron je u intervjuu za TF1 rekao da ostaje „pragmatičan“.

„Posle toliko godina, kada bih zamerao svaku stvar, imao bih ozbiljan problem… Tramp mora da ostane do kraja kako bismo mogli da postignemo određene sporazume“, rekao je.

Ipak, Makron i njegovi saveznici verovali su da ovog puta imaju određene adute u odnosima sa Trampom. Sjedinjenim Državama su potrebni evropski kapaciteti za razminiranje kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz i stabilizovala svetska trgovina naftom nakon rata sa Iranom – što je Tramp više puta zahtevao tokom samita G7.

Druga faza američko-iranskih pregovora baviće se iranskim nuklearnim programom i uključiće Francusku, Nemačku i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje su bile među glavnim garantima sankcija UN protiv Irana iz 2015. godine.

Sjedinjene Države se takođe suočavaju sa značajnim unutrašnjim pritiskom zbog straha da bi privremeni sporazum sa Iranom mogao da propadne.

„Trampu je potrebna naša podrška. Pružili smo mu određenu sigurnost“, rekao je evropski zvaničnik.

Ključno je, međutim, da je i sam Tramp za sada delovao zadovoljno ishodom samita u Francuskoj.

„Mislim da je predsednik Makron, uzgred rečeno, uradio sjajan posao, zaista fantastičan posao“, rekao je.

Tek pri odlasku Tramp je shvatio da postoji jedna tema koju je trebalo da pokrene usred sveg prijateljskog raspoloženja sa francuskim predsednikom.

„Nismo razgovarali o Grenlandu. Trebalo je da razgovaramo o Grenlandu.“