Amerika pred svađom sa svetskim liderima

Među razotkrivenim tajnama za svetske medije najznačajnija su saznanja da su lideri arapskih zemalja tražili da se pokrene vazdušni napad na Iran, kao i da je zvaničnicima SAD naloženo špijuniraju vodeće ličnosti Ujedinjenih Nacija, uključujući i generalnog sekretara Ban Ki Muna, prenosi Gardijan.

Kako ističe taj list, saudijski kralj Abdulah tražio je od SAD da napadnu Iran da bi okončale nuklearne aktivnosti te zemlje, navodi Gardijan. U tim dokumentima za ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva navodi se da „izigrava Robina Betmenu Putinu“, dok je Putin „alfa pas“, za francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da ima „autoritativni stil“, a za italijanskog premijera Silvija Berluskonija da je „sujetan i neefikasan kao evropski lider“ i „fizički i politički slab“ političar predan „kasnim noćnom zabavama“. U jednom dopisu iz Kabula, avganistanski predsednik Hamid Karzai opisan je kao „izuzetno slab čovek koji nije verovao činjenicama već je lako bio zaveden svakakvim, čak i najbizarnijim pričama ili navodima o zaverama protiv njega“, kao i da ga „vodi paranoja“. Nemačka kancelarka Angela Merkel „izbegava rizike i retko je kreativna“, dok se Mahmud Ahmadinežad poredi sa Adolfom Hitlerom. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe je u dokumentima nazvan „starim i ludim čovekom“, libijski lider Moamer Gadafi „jednostavno čudnim“ nigde ne ide bez raskalašne ukrajinske medicinske sestre, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu kao „elegantan i šarmantan čovek, koji nikada ne održi obećanja“.

Bela kuća najoštrije je sinoć osudila objavljivanje poverljivih dokumenata SAD nazvavši ga „neodgovornim i opasnim“, i ponovila da taj potez Vikiliksa može da ugrozi živote pojedinih ljudi. Pentagon je takođe osudio objavljivanje tajnih američkih dokumenata koje je Vikiliks „nezakonito pribavio“, navodeći da je preduzeo mere kako bi se izbeglo da se to ponovi u budućnosti.

Gardijan očekuje da nastanu veliki problemi u odnosima SAD i ostatka sveta. To se posebno odnosi na Rusiju za koju se iznose optužbe da njene obaveštajne agencije koriste šefove mafije da izvode kriminalne operacije, a u jednom izveštaju navodi se da su odnosi toliko bliski da je Rusija postala „virtualna država mafije“. U dokumentima se neprimereno govori i o britanskoj kraljevskoj porodici i ružnom ponašanju princa Endrjua u inostranstvu. Amerikanci nisu propustili ni da kritikuju premijera Dejvida Kamerona, a u izveštajima se pominje i „nedostatak dubine“ kod ministra ekonomije Džordža Ozborna, ocena koju je izneo guverner centralne banke Engleske Mervin King.

Gardijan i drugi listovi nastaviće narednih dana da objavljuju više detalja iz 251.287 izveštaja među kojima su i optužbe o ruskom podmićivanju lidera sa zapada, zašto će uskoro Severna Koreja propasti i kako je izbegnuta ekološka katastrofa tokom prošlogodišnjeg transporta visoko obogaćenog uranijuma. SAD su došle i do saznanja da su saudijski donatori glavni finansijeri sunitskih militantnih grupa poput Al Kaide. U prepisci se dokumentuju i pritisci američkih diplomata na druge zemlje da prime zatvorenika iz baze Gvanatanamo. Slovencima je tako poručeno da treba da prihvate zatočenike ako žele susret njihovih lidera sa predsednikom Obamom, državi Kiribati su ponuđeni milioni dolara, dok je Belgiji rečeno da će to biti “jeftin način da postanu istaknuta zemlja u Evropi”.

Što se tiče hakerskih akcija širom sveta, u dokumentima se navodi da je jedan izvor ambasadi u Pekingu otkrio da je Politbiro kineske Komunističke partije doneo odluku o upadu u kompjuterski sistem Gugla u toj zemlji. Tu sabotažu izveli su operativci države, stručnjaci privatnih kompanija i stranci koje je regrutovala kineska vlada. Oni upadaju u kompjuterski sistem američke vlade i njenih saveznika, od 2002. godine, stoji u dokumentima.

Mnogi od dokumenata nisu klasifikovanni, a ni na jednom nema oznake “vrhunska tajna”. Oko 11.000 klasifikovano je kao “tajna”, a oko 90.000 kao materijali suviše delikatni da bi do njih došli strani državljani ili strane vlade, skraćeno “noforn”, dok je oko 4.000 ima istovremeno odrednicu “tajno” i “noforn”.

Mening glavni osumnjičeni

Kako navodi Gardijan, više od tri miliona službenika SAD i vojnika, od kojih su mnogi mladi i nalaze se na nižim pozicijama, imaju pristup ovom materijalu. Za ovaj slučaj najveća sumnja pala je na dvadesetdvogodišnjeg obaveštajnog analitičara Bredlija Meninga (na fotografiji). On je tokom jednog četa na Internetu opisao kako je „skinuo“ mnoge tajne dokumente iz vojnog kompjuterskog sistema uključujući „260.000 izveštaja Stejt dipartmenta iz ambasada širom sveta“. On je tada kompjuterskom hakeru Adrijanu Lamou priznao i da je te dokumente dostavio Vikiliksu. Lamo ga je prijavio nakon čega je Mening uhapšen i čeka suđenje.