Korupcija koči napredak siromašnih država

Očekuje se da će Kamerun u narednih nekoliko godina privući investicije u vrednosti od deset milijardi dolara, što bi trebalo da predstavlja podstrek za korišćenje mineralnih sirovina sa tog područja. Istovremeno, Ekvatorijalna Gvineja želi da razvije infrastrukturu. Kada je reč o drugim državama, britanska rudarska kompanija BHP Biliton objavila je da je pronađeno gotovo 60 miliona tona mangana na jugoistoku Gabona, dok francuski gigant Areva planira da otvori veliki rudnik u Centralno Afričkoj Republici u cilju iskopavanja uranijuma.

Ipak, prirodni resursi Crnog kontinenta obično predstavljaju i povod za zabrinutost, a centralna Afrika nije izuzetak od tog pravila. Postoje značajni politički rizici koji se odnose na preplitanje političkih i poslovnih interesa etabliranih vladajućih elita u tom regionu, što izaziva glavobolje kod investitora koji strahuju za svoju reputaciju. Korupcija je široko rasprostranjena a kompanije su uglavnom prinuđene da sarađuju sa partnerima koje odabere vlada.

U izveštaju koji je Senat SAD objavio u februaru navode se podaci o velikim zloupotrebama državnih fondova u Ekvatorijalnoj Gvineji. Između ostalog, obelodanjeno je da je sin šefa države Teodora Obianga Ngueme Mbasoga unajmio američke advokate, bankare i agente za prodaju nekretnina da bi prebacio sredstva čija vrednost prevazilazi 110 miliona dolara u Sjedinjene Države, u periodu između 2004. i 2008, a zatim upotrebio taj novac za kupovinu kuće u Malibuu, u Kaliforniji, mlaznjaka i nebrojenih komada luksuzne robe. Protiv njega se trenutno vodi kriminalna istraga zbog optužbi za pranje novca i ucenu. U tom dokumentu navode se i imena drugih pripadnika vladajućih dinastija u regionu, uključujući takozvani „Bongo klan“ u Gabonu, koji je takođe optužen za zloupotrebu državnih fondova.

Politički rizici i bezbednosna situacija predstavljaju značajne prepreke za investitore. Uplitanje političara u privatni sektor u različitim državama regiona podrazumeva da se veliki poslovni projekti sprovode u delo u saradnji sa državnim kompanijama, koje ponekad vode upravo pripadnici vladajućih elita. U takvim okolnostima često je tajno davanje novca zarad postizanja ugovora ili dobijanja dozvola za gradnju. Stoga, takvi ugovori trebalo bi da budu pregledani posle promene režima, kao što je često slučaj u drugim afričkim državama. Stupanje na vlast Alija Ben Bonga u Gabonu pokazalo je da čak i veliki izazovi koji se nameću posle neplanirane smene na državnom kormilu mogu biti prevaziđeni, ali stiče se utisak da će situacija znatno biti teža u Kamerunu, budući da je prethodnih godina postojao strah od izbijanja društvenih nereda izazvanih etničkim, regionalnim, jezičkim i drugim razlikama. Dakle, eventualni politički vakuum izazvao bi nestabilnost.

Ipak, pojavili su se i ohrabrujući znaci. Ilustracije radi, Ekonomska i monetarna zajednica centralne Afrike (CEMAC) nedavno je imenovala stručnjaka iz Ekvatorijalne Gvineje, Lukasa Abagu Nčamu, za šefa Banke centralnoafričkih država (BEAC). On je postao prvi zvaničnik koji ne potiče iz Gabona koji je stupio na tu funkciju, od osnivanja banke 1972. Na rukovodećim pozicijama u CEMAC-u i BEAC-u smenjuju se predstavnici šest država – Kameruna, Čada, Gabona, Ekvatorijalne Gvineje, Centralne Afričke Republike i Republike Kongo, što bi trebalo da predstavlja nagoveštaj unapređenja saradnje u regionu.

Uprkos pozitivnim nagoveštajima, ostaje pitanje da li će nova lica u centralnoj Africi biti kadra da stanu na put zloupotrebama. Da bi se poboljšalo stanje potrebno je sprovesti sveobuhvatne reforme, uključujući i uvođenje sistema transparentnosti u mnogim državama.

Autorka je stručnjak za Afriku u konsultantskoj grupi Kontrola rizika