Treba li Sarajevu više Srba

Ovog trenutka najneprikosnoveniji nacionalni lider u BiH, šef Hrvatske demokratske zajednice Dragan Čović, neki dan je Izetbegovića zbog prozivanja „hrvatski nacionalni interesi ili Dodik“ izvinio jer se malo zaneo, a o vikendu su na njegov intervju Face TV i izjavu da bi on, da je bio u Dejtonu, više ostavio Srbima u Sarajevu, a Bošnjacima na Drini vrlo oštro reagovali pre svega u Dnevnom avazu p(r)ozvani Bošnjaci.

Istina, ne udubljujući se u suštinu Izetbegovićeve nacionalno-teritorijalne konstrukcije koja bi mogla da znači i više Srba u Sarajevu veća vezanost i zavisnost Republike Srpske od centralne države?!

Povodom Izetbegovićeve izjave, Dnevni avaz je anketirao Bošnjake učesnike rata koji je okončan Dejtonskim sporazumom. Vahid Alić, predstavljen kao demobilisani borac i član „Zelenih beretki“ kaže: „Dok su borci ginuli i branili grad, oni su delili teritorije.(…) Što to nisu uradili prije agresije, da nam djeca ne stradaju? Izgleda da smo se, po tome, uzalud borili i ginuli“.

I Danasovi sagovornici izjavu Izetbegovića odbacuju sa gnušanjem (dr Asim Mujkić) ili akademskim mirom (Pejanović i Raspudić). Mujkić, inače profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, kaže da političari u BiH nikako ne mogu bez te „duboko neproduktivne priče“ o etničkim teritorijama „koja nas neće nigde dovesti osim do etničke mobilizacije koja se stalno održava“. On i ne želi ni da zna šta Izetbegović sada „sa tom naknadnom pameću želi“.

„Kombinacije o tome šta je moglo biti drukčije u Dejtonu, a nije bilo one su u osnovi bez ikakve koristi, kaže Mirko Pejanović, takođe profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. On smatra da je unutrašnja teritorijalna organizacija BiH neracionalna i skupa i da će morati da se menja u skladu sa standardima modernih demokratskih država.

„Nekako je neozbiljno i neodgovorno spekulirati sada nakon 20 godina šta je trebalo i kako. Mislim da nelagodu kod ljudi stvara taj neki osjećaj olake trgovine i cjenkanja teritorijama, ljudima „, kaže dr Nino Raspudić, rođeni Mostarac i profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Dr Mujkić podseća da je bilo ideja da se Sarajevo koncipira kao distrikt, ali onda je bio problem koliko bi tom distriktu pripalo od srpske, koliko od bošnjačke teritorije… „Sarajevo ili bar veći deo Sarajeva se sada doživljava kao neka bošnjačka metropola, centar, što savršeno odgovara svim onim koji BiH ne doživljavaju kao multietničku zajednicu nego upravo kao neki nukleus sa tri buduće nacionalne teritorijalne državice. Distanca spram Sarajeva, i to prepuštanje Bošnjacima Sarajeva, podržava te dezintegrativne nacionalističke odnose na svim stranama u BiH“, kaže Mujkić. On, dakle, govori o smišljenom prepuštanju Sarajeva Bošnjacima, ali tvrdi da u gradu ima dovoljno svih etničkih pripadnika da su tu i „ljudi iz Istočnog Sarajeva koji svakodnevno rade u Sarajevu“, da „život i svakodnevne komunikacije daleko pretiču ono što projiciraju, osobito zahvaljujući svojim medijima, političke elite.“ „Mi nismo ni Belfast, ni Mitrovica, ljudi komuniciraju, ljudi sarađuju“, zaključuje dr Mujkić.

Mirko Pejanović je kategoričan: „Mogu vam reći odgovorno iskustveno da je Sarajevo sačuvalo multietničku strukturu, naravno oštećenu, promjenjenu, ali u Sarajevu imate još uvijek život svih naroda, imate toleranciju. I kad budu sve ratne podjele potrošene istočni dio Sarajeva, koji je sada samostalan grad, on će se povezati sa gradom drugačije, već se povezuje, u istom je to prostoru, to će biti život koji je uistinu multietnički. A nisu daleko od grada ni opštine koje imaju hrvatsku većinu“. Pejanović skreće pažnju da su Istočno Sarajevo i Sarajevo već povezani autobuskim linijama, a ima ideja da se povežu i tramvajem. „Ljudi rade i tamo i ovamo. Kupuju, idu“, kaže on.

„Sarajevo je danas izrazito većinski bošnjački grad i to će potvrditi i popis stanovništva. Ali evo, sačekaćemo rezultate popisa, koji je obavljen, pa ćemo moći prosuditi koliko je Sarajevo multietniki grad“, kaže dr Raspudić.

Na pitanje koliko Srbi i Hrvati učestvuju u upravljanju gradom, dr Mujkić neće ni da odgovara jer veruje da je oslonjeno na nacionalističku matricu, dok Pejanović kaže da je u gradskoj strukturi, gradskoj upravi i gradskom veću osigurana odgovarajuća zastupljenost i da je tu u redu. „Međutim, kad su u pitanju neke druge institucije, kantonalne i upravni odbori javnih preduzeća, tu je zadnjih pet-šest godina došlo do poremećaja, ne poštuje se princip da sva tijela koja su javna uprava, koja su javne institucije budu multietnička. I to će se vratiti…“

Raspudić: Svaki grad može biti glavni

„Nažalost, svi gradovi u BiH su izmijenili fizionomiju u ratu. Tako da može se bilo koji grad odrediti u smislu administrativnog središta kao glavni grad. Ali, nažalost, nema danas u BiH grada koji bi bio reprezentativan u smislu stanovništva za cijelu BiH. Sarajevo je danas glavni grad države BiH, glavni grad Federacije i glavni grad kantona Sarajevo. A bilo je dogovoreno, ali nije provedeno nikada do kraja što se tiče Federacije, da dio federalnih institucija, ministarstava bude u Mostaru. To je dobar put da se malo disperziraju sjedišta tih institucija“, kaže dr Nino Raspudić.

Pejanović: Univerzitet još multietnički

„Sarajevski univerzitet još uvijek jeste multietnički. Ali trebaće napora da se održi. Treba novog podmlatka dovoditi. Ja kad sam bio dekan, trudio sam se da u 12 primljenih budu, naravno da ne možete izbjeći da najbrojniji budu oni koji tu žive kao Bošnjaci, ali bilo je i dvoje do troje Hrvata, dvoje do troje Srba i to je taj odnos multietničnosti“, kaže profesor Mirko Pejanović.