Šalićemo se još

U emisiji „Žikina šarenica“ medijskog javnog servisa Srbije voditelj se svojim gostima, mladoj teniserki i teniseru, obraća ovako: „Ti ćeš kad porasteš biti kao Novak i pobedićeš Marija i Nadala, a ti ćeš biti kao Ana i dobro ćeš da se udaš!“

I, naravno, izazvao ponovnu lavinu osuđujućih komentara, od kojih je pokušao da se odbrani izjavama da se „samo šalio“ i da „nije imao lošu nameru“. Lošu nameru nije imao ni Gašić što „voli kad novinarke lako kleknu“. Šalio se. A nemaju je ni baba i deda kad ti kažu „ti si, ćerko, tuđa kuća“. Ovde i nije loša namera ono što se osuđuje, već je za osudu i oštru kritiku rodna neosvešćenost i patrijarhalnost društva očito infantilnog civilizacijskog nivoa. Jer, kako su već ženska udruženja iznela, zbog ovakvih izjava u javnom prostoru u normalnom svetu se ostaje bez posla.

Šta mi zapravo činimo takvim „šalama“? Najpre sugerišemo devojčicama da je udaja glavni cilj kojem žena treba da stremi (opet opšte mesto u feminističkoj kritici). Nipodaštavamo sportske uspehe teniserke Ane Ivanović, a posredno i svih drugih žena sa zavidnom profesionalnom karijerom, obeshrabrujući mlade žene da ulažu maksimum u sebe, svoja znanja i talente. Dečacima se nikad ne govori da se dobro ožene, već da uče, da se trude i budu što bolji u svemu što rade. Ni „dobra ženidba“ Novaka Đokovića nikad nije izbacila iz fokusa njegove pobede. Afirmišući udaju kao primarni cilj i normu, potiskujemo ženu u privatni prostor, frustriramo i diskriminišemo one koje se suštinski ne pronalaze u tradicionalnim ulogama, umanjujemo značaj njihovog javnog angažmana i potiremo ženu kao samostalno i samosvesno biće.

Svest o pogubnim posledicama ovakvih „šala“, koje su perpetuirani proizvod patrijarhalnih predstava, osim što alarmira feministička udruženja, morala bi i da skrene pažnju na Zakon protiv diskriminacije, koji izričito zabranjuje podržavanje rodnih stereotipa. Kad bi još počeo da se primenjuje, i onda bismo se šalili, ali sa sofisticiranijim smislom za humor.