Nečasni post

Sad će zakerala (svih boja, a naročito ona leva) zagrajati: kakve veze imaju post i kultura, ali zakerala po običaju neće biti u pravu jer kultura nije snimanje filmova, štampanje romana i sviranje u ćemane, to je samo vrh njenog ledenog brega, kultura je – apsolvirali smo to onomad – umeće preispitivanja sopstvenih postupaka, uzdržavanja i stavljanja strasti (i to ne samo onih najnižih) pod kontrolu, a do tog umeća se dolazi upravo kroz post koji se ne iscrpljuje pukim uzdržavanjem od mrsne hrane, nego zatomljavanjem sopstvene volje i – u granicama naših skromnih mogućnosti – mnogo težim uzdržavanjem od rđavih pomisli i rđavih osećanja prema bližnjem.

Draža, vidim, nije uvažio moju sugestije da napravi mini anketu na temu koji od srpskih političara posti, koji pak ne, ali sam siguran da bi anketa – pod apsurdnim uslovom da politikanti ne lažu – pokazala da među srpskim političarima (mislim na one turbopravoslavne, one sa levice ne računam) posnika nema ili da su krajnje redak zver.

Što se lepo može golim okom videti po zbivanjima na ovdašnjoj političkoj scenu, koja sve više liči na političku scenu u Ruandi uoči sukoba Hutua i Tutsija i potonjeg – kako bi to Čirjaković definisao – autogenocida.

E sad, neki crkveni oci su zdravo negodovali zbog mogućnosti da se javno mrsi na Pihtijadi u Rumenci, ali koliko znam ni jedan se crkveni otac nije usprotivio raspisivanju prezidencijalnih izbora – što će reći organizovanom raspirivanju najnižih strasti – usred uskršnjeg posta niti je iko od arhijereja imao primedbu što će (eventualni) drugi krug pasti baš na dan Uskrsa iliti na novosrpskom – Vaskrsa.

Možda je to zato što su ovde stvari davno postavljane naglavačke, pa naša crkva tradicionalno brine nacionalne, natalitetske i državne brige, a naši državnici od politike uporno prave paganski religiozni kult, zabašuren krstom zapandrčenim o retrovizor audija ili džipa. Nisam takođe primetio – ili mi je promaklo – da je neki arhijerej SPC srpskim političarima pripretio – ako ne baš anatemom, a ono ukorom pred isključenje – zbog razularenog vlastoljublja, srebroljublja. otvrdlosti srca, osuđivanja i klevetanja bližnjih, što su sve gresi mnogo teži od stomakougađanja pihtijama.

Da im je, počem, priprećeno sa nekog amvona, možebiti da bi se državnici bar malčice uzdržali od predizbornog orgijazma. Ne, međutim, zato što bi shvatili da goreponabrojanim i samima sebi trasiraju put u pakao – i to još na ovom svetu – nego u strahu šta će reći čaršija i pravoslavno biračko telo.