Podobni i nepodobni

Nema tu podela na plaćenike, izdajnike, žute, prorežimske, sorosevske i slično. Pred zakonom smo svi isti i napad na medijske poslenike treba oštro osuditi, vinovnike uhapsiti i procesuirati.

Tako stoje stvari kada su u pitanju, ponavljamo, ozbiljni mediji. I tako bi trebalo da bude da smo ozbiljna država. Ali, nažalost, nismo. Poslednji napad na novinarke Pinka Gordanu Uzelac i Maru Dragović upravo je dokaz za to. Hitrom akcijom policije osumnjičeni je uhapšen a potom mu je sudija na predlog tužilaštva odredio pritvor od mesec dana. „Čist fašizam“, ocenio je Stefanović napad na novinarke dok ih je u Urgentnom centru posetio predsednik Srbije lično. Šta je sporno u ovom slučaju? Ništa. Sem što je jedinstven. Što je po prvi put policija tako ekspresno reagovala, što je napadač uhapšen, što je vladajuća stranka oštro osudila incident u kojem su povređene novinarke na radnom zadatku.

Zašto je onda ministra Stefanovića, predsednika Vučića, čelnike Pinka i njihove analitičare „zabolelo“ saopštenje NUNS-a, u kojem pozdravljaju „hitru reakciju ministra Stefanovića“? Možda zato što je takva reakcija izostala nebrojeno puta kada su napadani novinari čiji mediji im nisu po volji. Šta se desilo sa vinovnicima incidenata na inauguraciji predsednika? Zašto iza rešetaka nisu napadači na našu novinarku Lidiju Valtner i kolege iz Vajsa i Insajdera? Policija ih čak nije ni identifikovala, iako smo to uspeli mi, novinari istraživači. Objavili fotografije, prepoznali ih, obavestili javnost… i ništa. Šta zaključiti sem da za vlast postoje privilegovani novinari i oni niže klase, za čiju bezbednost država nije nadležna. Pa opet svoj posao radimo hrabro, profesionalno, objektivno, a ne udvorički. Ovo poslednje je očigledno preduslov da institucije reaguju, onako kako to čine u ozbiljnim i uređenim državama.

Kada smo mete progona, poput naše novinarke Katarine Živanović, kojoj je M. J. iz Kruševca pretila spominjući joj dete, objavljivala lične podatke kao oglas za prostituciju, tužilaštvo nije našlo osnova za pokretanje postupka. Ali je ta ista M. J. ponovo „hitrom akcijom policije i tužilaštva“ uhapšena zbog progona Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića, čim im je ime spomenula. Ponovo dvostruki aršini.

Ako već novinarska solidarnost postoji, zar nije najmanje što možemo da očekujemo od vlasti da nas podjednako tretira? Jer, zakon je isti za sve. Ili ipak nije?