Banke u Srbiji izašle iz recesije

Rezultati tog istraživanja pokazuju da su najveće profite zabeležile Banka Inteza, AIK banka i Unikredit banka. Istraživanje pokazuje da je za razliku od prvog polugodišta 2009, kad su banke osvrile ukupan profit od oko 8,7 milijardi dinara, u prvoj polovini ove godine registrovan profit veći od 15,4 milijardi dinara. Od 34 poslovne banke koje posluju na tržištu Srbije, 12 banaka je ostvarilo negativan rezultat u iznosu 2,3 milijardi dinara, dok se 22 banke može pohvaliti pozitivnim skorom u iznosu od 17,7 miliona dinara. U istom periodu 2009. godine, 13 banaka imalo je negativan rezultat od čak sedam milijardi dinara, dok je profit 21 banke koje su uknjižile pozitivnim rezultat iznosio oko 15,7 milijardi dinara. Najveće profite (veće od milijardu dinara) ostvarile su Banka Inteza, AIK banka, Unikredit banka, Rajfajzen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank. Apslolutni lider po visini ostvarenog profita je Banka Inteza sa oko četiri milijarde dinara, dok je, imajući u vidu ostvaren profit i bilansnu aktivu, AIK banka najprofitabilnija u bankarskom sektoru.

Najveće gubitke u prvoj polovini 2010. godine, koji se kreću u rasponu od 100 do 540 miliona dinara, zabeležile su Alfa banka, OTP banka, Kredi agrikol, Vojvođanska banka, Marfin banka i Srpska banka. U odnosu na poslovanje u prvih šest meseci 2009. godine, Privredna banka Pančevo i Alfa banka ostvarile su najveći napredak, imajući u vidu činjenicu da su svoje poslovne rezultate unapredile za dve, odnosno za 1,3 milijarde dinara. Nasuprot tome, Vojvođanska banka, OTP banka, Rajfajzen banka, Hipo-alpe-adrija i Prokredit banka uknjižile su gubitke od 410 do 870 miliona dinara.

Kao što je poređenje rezultata banaka u 2008. i 2009. godini pokazalo da je svetska ekonomska kriza negativno uticala na njihovo poslovanje, sada se sa sigurnošću može tvrditi da je kriza iza nas. I mada rezultati još nisu dostigli nivo iz 2008. godine, ipak su na dobrom putu da do kraja godine možda čak i nadmaše te pokazatelje. Ali ono što bi menadžment poslovnih banaka trebalo da drži na oprezu jeste činjenica da su na pozitivno poslovanje banaka značajno uticale mere NBS i Vlade Srbije, reč je pre svega o relaksiranju uslova kreditiranja stanovništva i privrede, kao i o programu subvencionisanja kredita od strane države. Povoljni rezultati poslovanja banaka trebalo bi indirektno da se reflektuju i kroz neke pogodnosti stanovništvu i privredi. Prvenstveno to se odnosi na relaksaciju uslova za odobravanje kredita i smanjenje kamatnih stopa na odobrene kredite, što bi se moglo pojaviti kao reakcija banaka na smanjenje rizika u zemlji i stabilizacije ekonomske situacije.