Lokomotiva globalnog privrednog rasta

Imajući na umu posledice Velike recesije iz 2008, kao i ranije dužničke krize u zemljama u razvoju, učesnici ovog skupa postigli su dogovor o valutnim rezervama (CRA) od 100 milijardi dolara. Reč je o predostrožnosti u slučaju eventualnih poremećaja na globalnom tržištu kapitala. CRA je, takođe, i prilika da velike privrede u usponu objedine vlastite devizne rezerve, od oko pet biliona dolara, što bi im omogućilo veću elastičnost u oblikovanju nacionalnih monetarnih politika i ojačalo uticaj na globalnim finansijskim tržištima.

Da je reč o respektabilnom faktoru na međunarodnoj sceni o tome, između ostalog, govori i podatak da u zemljama BRIKS živi 46 odsto od ukupnog broja svetskog stanovništva, dok njihov ukupan bruto domaći proizvod, meren paritetom kupovne moći (PPP po tržišnim cenama), od oko 23 biliona dolara, znatno nadmašuje BDP Sjedinjenih Američkih Država (16,7 biliona) ili Evropske unije (16,2 biliona). Doprinoseći u protekloj deceniji sa oko 50 odsto rastu svetskog BDP-a članice BRIKS su predstavljale lokomotivu globalnog privrednog napretka. Sve veća vitalnost BRIKS je, čini se, podstaknuta i rastom poslovnih veza među kompanijama iz pet zemalja. Ilustracije radi, trgovina među tim zemljama je, u periodu od 2002. do 2012, udesetostručena dostigavši 276 milijardi dolara. Statistika dalje govori da je udeo BRIKS u globalnoj trgovini, od 2001. do 2011, udvostručen, beležeći rast sa osam na 16 odsto. Kao specifičnost ove grupe zemalja treba pomenuti Poslovni forum u koji svaka od zemalja delegira po 25 uglednih biznismena. Do sada je više od 700 članova poslovne zajednice učestvovalo u radu foruma koji promoviše 3,9 milijardi dolara vredne ugovore iz sektora poljoprivrede, infrastrukture, logistike, informacionih tehnologija, zdravstva i energetike. Ali još jedan od faktora koji ubrzava integraciju tržišta članica BRIKS jeste mogućnost povećanja trgovine i ulaganja u tim zemljama koje zajedno imaju oko tri milijarde stanovnika i u kojima broj pripadnika srednje klase brzo raste.

Dalekovidost Džima O’Nila, iskazana u identifikovanju BRIKS kao tržišta koja potencijalno obećavaju poslove, potvrdio je i izveštaj IHS Automotive Consulting, u kojem su iznete procene da će velike privrede u usponu, naročito NR Kina, u narednih pet do 10 godina postati najveće tržište automobila. Procenjuje se da će tržište NR Kine u 2020. porasti na 30 odsto globalne prodaje automobila. Nasuprot tome, očekuje se da će udeo SAD u svetskom tržištu pasti sa 26 odsto (u 2005) na 15 odsto – u 2020. Procene su, takođe, da će prodaja automobila značajno porasti i u drugim zemljama BRIKS. Projekcije su da će u Brazilu i Indiji prodaja biti udvostručene, ili čak utrostručena, i da će do 2020. dostići pet, odnosno šest odsto svetskog tržišta.

Predviđanja su da će u 15 zemalja u Aziji i Latinskoj Americi, između 2013. i 2020. godine, biti prodato 80 miliona automobila. Shodno tome, mnogi proizvođači automobila planiraju da izgrade fabrike u zemljama u usponu. Zato ne čude procene da će iz pogona izgrađenih u tim zemljama, 2020. godine izlaziti najmanje 50 odsto ukupne proizvodnje automobila. Još je jasnija slika kada je reč o luksuznim automobilima. „Većina luksuznih vozila prodatih u Kini bili su iz uvoza. Nasuprot tome, sada je oko 50 odsto prodatih luksuznih automobila proizvedeno u toj zemlji, a do 2025. se očekuje rast do 70 odsto. činjenica je, takođe, da osim fabrika, mnogi proizvođači sele i centre za istraživanje i razvoj iz razvijenih zemalja, pa je tako Infiniti, odeljak japanske kompanije Nisan, jedan izgradio u Šangaju“, navedeno je u izveštaju HIS.

Vlada mišljenje da je za razliku od Pokreta nesvrstanih BRIKS iskazale veću unutrašnju koheziju i geopolitičku težinu. Analitičari ukazuju i na to da BRIKS počinje da odražava težnje sve ambicioznijih zemalja Juga. Utoliko pre što „stasava“ nova generacija privrednih sila u usponu, poput Meksika, Indonezije, Nigerije, Turske… I za njih je O’Nil već skovao skraćenicu – MINT.

Pronađeni identitet

Ima indicija da su državnici iz originalnih članica BRIKS (Brazil, Rusija, Indija i NR Kina) razmatrali mogućnosti za uspostavljanje partnerstva i pre nego što je Džim O’Nil, ekonomista u kompaniji Goldman Saks, „uvezao“ u jednu grupu četiri velike privrede u usponu. Ali, kada je 2001. godine O’Nil objavio studiju „Slažući nove bolje svetske BRIKS“ (brics na engleskom znači cigle), ove zemlje su radile na izgradnji nove finansijske arhitekture za velika nastajuća tržišta sa visokom stopom rasta. Ministar finansija Brazila Gvido Mantega smatra da su zemlje BRIKS „našle svoj identitet“ radeći sa Grupom dvadeset (G20), koju čine najveće privrede u svetu i braneći podsticaje za rast umesto insistiranja na štednji koja je pothranjivala recesiju posle izbijanja svetske finansijske krize 2008.