Veliki investitori čekaju stabilniji poslovni ambijent

Problem je, međutim što strane investicije, naročito one grinfild, obilaze našu zemlju i u traganju za poželjnim poslovnim ambijentom zaustavljaju se u našem neposrednom okružanju. Prema podacima SIEPA prošle godine je u Bugarsku ušlo tri puta više grinfild investicija (oko 9, 2 milijarde dolara) nego u Srbiju. Kada će Srbija ponovo zauzeti značajno mesto na listi destinacija najatraktivnijih za ulaganja i da li vlada ulaže dovoljno napora da unapredi poslovni ambijent. Sudeći prema zapažanjima nekih od predstavnika 180 stranih i domaćih kompanija okupljenih u Američkoj privrednoj komori mnogo je barijera, pre svega onih administrativnih, koje obeshrabruju investitore.

Skip Bornhiter, generalni direktor kompanije DIN-Filip Moris i predsednik Američke privredne komore smatra da su dugotrajan proces dobijanja građevinskih dozvola, zatim spora legalizacija već izgrađenih objekata ali i raskoraka između situacije na terenu i one iskazane u zemljišnim knjigama, ozbiljne prepreke direktnim stranim ulaganjima. A Gustavo Navaro, generalni direktor kompanije Holcim Srbija upozorava da investitori koji su spremni da ulažu u Srbiji hoće da budu sigurni da njihova imovina neće biti ugrožena. „Osim toga, problem sa kojim se suočavaju kompanije koje su kroz privatizacije ušle na ovo tržište, predstavljaju objekti koji su prodati a da prethodno nisu legalizovani“, kaže Navaro. Zato su oči investitora, reklo bi se s pravom, uprte u novi Zakon o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da unese više reda u tu oblast.

– Nedostatak odgovarajuće infrastrukture ali i dugoročnog plana razvoja zemlje iz kojeg bi moglo da se vidi da će, recimo Koridor 10 biti završen za pet godina, neki su od osnovnih razloga zašto u Srbiju još uvek nije došao ni jedan od tzv. prajm investitora koji bi kroz grinfild ulaganja ušli na ovo tržište. Primera radi kada su počeli pregovori sa Fijatom predstavnici italijanskog proizvođača automobila insistirali su da Kragujevac bude povezan sa Koridorom 10 jer njihov cilj je da troškove transporta svedu na minimum. Ali kad je reč o infrastrukturi glavni problem su nereformisana javna preduzeća koja su monopolisti na tržištu i koja uglavnom troše novac. Ako tome dodamo i nestimulativnu zakonsku regulativu onda ne treba da čudi što je Srbija svrstana u red zemalja sa visokim političkim rizikom – komentariše za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.

Uz konstataciju da je za razvoj svake zemlje veoma važno da ima bar desetak velikih investitora naš sagovornik podseća da dolazak velikih investitora znači razvoj čitave mreže malih i srednjih preduzeća (kooperanata). Na pitanje da li bi država stimulativnim poreskim merama i ustupanjem građevinskog zemljišta mogla da podstakne potencijalne investitore da ulažu u Srbiji, Bušatlija upozorava da je sa stanovišta tržišne ekonomije sasvim neprihvatljivo da investitor plaća opremanje građevinskog zemljišta.

Predstavnici kompanija – članica Američke privredne komore upozoravaju i na probleme sa kojima se suočavaju u oblasti deviznog poslovanja i sugerišu da se kontrola tog poslovanja, sa banaka prebaci na državne organe. Ukazuju takođe da je jedna od slabosti aktuelnog Zakona o deviznom poslovanju i to što ne dozvoljava nerezidentima da odobravaju kredite u dinarima iako su neke od korporacija izrazile spremnost da kreditiraju domaću privredu pozajmicama u nacionalnoj valuti i na duži rok. Nisu zadovoljni ni zbog jednostranog proglašavanja Opšteg kolektivnog ugovora a Metju Perkins, generalni direktor Ju-es stila Srbija upozorava da OKU u nekim segmentima predstavlja povrataka na period samoupravljanja.

Uprkos tome spremni su da pomognu vladi da ponovo brendira Srbiju kao destinaciju poželjnu za investiranje. Ta podrška, u trenutku kada se zemlje u regionu utrkuju da raznim stimulansima, počev od ustupanja građevinskog zemljišta do poreskih olakšica, privuku grinfild investicije dobro je došla. Ako je za utehu, sastankom sa premijerom Cvetkovićem, uspostavljen je otvoreni dijalog na relaciji Vlada Srbije – strani investitori i načinjen prvi korak u pozicioniranju Srbije na novoj investicionoj mapi.

Bušatlija: Demotivisani ulagači

Logično bi bilo da se kroz gradsku rentu, koju mi nemamo, izmiruju sve obaveze prema državi. Umesto toga, investitor je, osim korupcije, u startu opterećen sa dodatnih 30 odsto troškova za izgradnju infrastrukture. Taj novac, inače, završava u dokapitalizaciji javnih preduzeća a investitor, ne može da računa da će na osnovu tog ulaganja dobiti deo paketa akcija u tom preduzeću. Dakle, ukoliko država investitoru ne nudi izgrađenu infrastrukturu, a uz to ga čeka i neizvesna situacija u vezi sa izdvajanjima za penzijski fond ili zdravstveno osiguranje, onda je njegov motiv da ulaže sveden na minimum – ističe za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.