Mladi naši svekoliki…

Zbog tolikog broja mladih, neko bi mogao da pomisli da mladi vode i održavaju ovaj grad, da grad vri od dešavanja koja organizuju i u njima su aktivni upravo mladi. Na žalost, to je samo delimično istina. I kad nešto organizuju, mladi moraju da pređu mnoge prepreke.

Ipak, za razliku od pre nekoliko godina kada su razne političke partije iskorišćavale mlade i delile ih, kada je bilo nezamislivo da mladi iz različitih stranaka rade i organizuju nešto zajedno, sada se može reći da je situacija malo drugačija i da je većina mladih, izgleda, shvatila da će, pre svega, njima biti bolje i lakše ako rade zajedno, kao partneri. Oni su prepoznali da su njihove razlike njihovo bogatstvo i to vide kao šansu za napredovanje, pre svega u kulturi.

I pored tog malog pomaka, među mladima i dalje možemo prepoznati dve grupe.

Prvu, malobrojniju, čine mladi koji su aktivni u raznim nevladinim organizacijama, kakve su URBAN-IN, Kulturni centar „Damad“ i druge, u gradskim organizacijama (Kancelarija za mlade, „Duga“…), u raznim kulturno-umetničkim društvima i sportskim udruženjima… Kroz angažman u tim organizacijama, društvima i udruženjima, mladi na razne načine pokušavaju da urade nešto za svoj grad, sebe i druge mlade ljude koji u njemu žive.

Oni, kroz brojne projekte, organizuju razne akcije koje su ponekad i jedini događaji za mlade, ujedno animirajući što veći broj ljudi da im se priključi i da se aktivira u svojoj zajednici. Ono što trenutno zajedno rade je humanitarna akcija „Moje srce kuca za Azru“, koju su pokrenuli prošle nedelje i u kojoj prikupljaju novac za svoju sugrađanku Azru Arifović, koja je operisana od leukemije i sad određeno vreme mora da pije tablete koje mesečno koštaju oko 3.000 evra. Ovo je samo jedna u nizu akcija koje sprovode mladi sa svojim organizacijama.

Na žalost, moram da pomenem da mladi u gradu danas moraju da se bore za vraćanje nekih institucija/događanja/prostora koje su njihovi roditelji imali pre četrdeset, pedeset godina. Na taj način troše energiju koju bi mogli da iskoriste za druge stvari. Jedan od primera je Dom omladine. Nekako je neshvatljivo da grad s tolikim brojem mladih nema prostor u kome bi mladi mogli da kreativno i korisno iskoriste svoje slobodno vreme, da se edukuju, steknu znanja i veštine, da se iskažu i pokažu šta znaju i umeju, da se zabave…

Umesto da se u 21. veku bore za nešto novo, da u svoje sredine uvode nešto što ranije nije postojalo i obogaćuju kulturni život, oni se još bore za osnovne preduslove svog javnog i društvenog života kao što je prostor Doma omladine, koji su nekad imali, pa je neko sebi dao za pravo da im ga oduzme i uništi.

S druge strane, pored sve volje da poboljšaju život u Novom Pazaru, mladi koji su aktivni nailaze na prepreke od sopstvenih vršnjaka. Kad organizujete nešto što će da koristi svima, očekujete da naiđete na podršku, ako ni od kog drugog, onda od svojih vršnjaka. Međutim, pripadnici ove druge grupe, iz ko zna kog razloga, pokušavaju da koče sve to što aktivni mladi žele da urade i prema njima iskazuju normalnom čoveku neshvatljivu mržnju. Pokušavaju na razne načine da miniraju sve za šta se ovi bore. Većina njih napada i vređa drugu grupu jer, kako oni kažu: „To što vi radite nije po veri“. Pa, zar je po veri napadati druge, vređati ih, širiti i pozivati na mržnju? Ne znam u kog Boga oni veruju, ali siguran sam da im On nije rekao da to rade.

Na žalost, i dalje je politika glavni krivac za to. Određenim političkim partijama, očigledno, smeta da se ovde dešava nešto dobro i da i dalje koriste određeni broj ljudi kako bi događaji, koji bi trebalo da su u prvom planu, pali u senku njihovih provokacija.

Mogu da shvatim, razumem i prihvatim da svi ne mislimo isto, da imamo različite poglede na svet, da ne delimo iste vrednosti i ne podržavamo iste stvari, ali ne mogu da prihvatim da zbog toga neko napada bilo koga. Nivo svesti o različitosti, demokratiji i sistemima vrednosti koji važe u savremenim civil(izova)nim društvima, različit je kod ove dve grupe mladih. Na pitanje kod koje grupe je ta svest nerazvijenija, ne bih eksplicitno odgovarao – pogodite sami. Drugo je pitanje da li je to namerno ili slučajno…

Između pomenute dve grupe nalazi se najveći broj mladih koji su nezainteresovani, apatični i okrenuti samo sebi. Ti su, po mom mišljenju, najviše odgovorni za dešavanja u Novom Pazaru. Ako ne želimo da nam na „velikim“ televizijama Novi Pazar predstavljaju kao grad kriminala i droge, grad iz kog se „očekuju“ samo sukobi i iz koga svi žele da odu što pre, onda mladi treba da budu glasniji i aktivniji. Ta velika većina želi dobro, ali iz nekog razloga ćuti, ne želi da se aktivira. Ako već ne vole postojeće organizacije i ako im se ne sviđa kako rade, neka naprave svoje i tako doprinesu da oni, a i ljudi oko njih, bolje žive.

Samo u tom slučaju, sliku o Novom Pazaru neće kreirati i široj javnosti slati polupismeni mladi koji u prosto-proširenoj rečenici samo ponekad pogode neki padež i koji ne razlikuju dela Ive Andrića od dela Njegoša.

Autor je omladinski koordinator NVO „URBAN-IN“ iz Novog Pazara