Muftijin povratak partizanskim idejama

Izbori za Bošnjačko nacionalno veće (BNV) na scenu su vratili retoriku iz devedesetih godina čiji su glasnogovornici predstavnici Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ) muftije Muamera Zukorlića. Krenulo se od ugroženih ljudskih i verskih prava Bošnjaka, diskriminaciji ove nacionalne manjine i regiona u kojem žive, a stiglo se do zahteva o konstitutivnosti bošnjačkog naroda i autonomije za Sandžak na temeljima Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) i rezultata referenduma iz oktobra 1991. godine.

Situacija oko konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća, kako sada stvari stoje, jedino je čista i jasna za BKZ, koja je pre mesec i po dana konstituisala novo BNV uz podršku dva većnika sa liste Bošnjački preporod. Za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i druge dve liste sve je sporno. Nijedna od tri liste nije imala dovoljan broj većnika da samostalno konstituiše BNV. Iako su sve tri strane – BKZ, Bošnjačka lista i Bošnjački preporod, tvrdili da su otvoreni za sve razgovore i saradnju, konkretni rezultati su izostali.

Za prevlast u Nacionalnom savetu Bošnjaka bore se tri političke opcije: Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, koja je do sada imala apsolutnu vlast u veću i na izborima podržala Bošnjačku listu, zatim Sandžačka demokratska partija koja predvodi vlast u Novom Pazaru, Sjenici i Prijepolju, dajući podršku Bošnjačkom preporodu, i BKZ muftije Zukorlića koja je osvojila najviše mandata – 17 i u kojoj se naziru konture treće bošnjačke političke opcije na ovom prostoru.

Kamen spoticanja bio je Poslovnik o konstituisanju Bošnjačkog nacionalnog saveta, čiju je odredbu o potrebnom broju većnika za konstituisanje nadležno ministarstvo izmenilo uoči samog konstituisanja 7. jula. Umesto proste većine kao kod drugih saveta, određena je dvotrećinska. Zato 19 većnika pod okriljem BKZ nije priznato i konstituisanje novog saziva BNV je osporeno. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava produžilo je rok za konstituisanje, BKZ zatražila ostavku ministra Svetozara Čiplića i najavila krivičke prijave protiv svih koji su učestvovali u „kršenju izborne volje Bošnjaka“.

U celu priču uključila se i poverenica za ravnopravnost Nevena Petrušić, koja je posle razgovora sa predstavnicima sve tri liste i prikupljanja dokumentacije, saopštila da je došlo do kršenja zakona i preporučila nadležnom ministarstvu da izmeni Odluku o Poslovniku o konstituisanju Bošnjačkog nacionalnog saveta. Rok za to je 20. avgust. Ministarstvo je prihvatilo odluku i saopštilo da će konstitutivna sednica biti zakazana u dogovoru sa predstavnicima sve tri liste.

Za funkcionere BKZ takva odluka je neprihvatljiva. Po rečima Samira Tandira, predsednika novoformiranog Izvršnog odbora BNV, oni očekuju ostavku ministra Čiplića, priznavanje novoformiranog BNV i zakonsku primopredaju prostorija u kojima treba da radi veće. Esad Džudžević, nosilac Bošnjačke liste, od ministra za ljudska i manjinska prava zahteva raspisivanje novih izbora za BNV „kako bi Bošnjaci dobili svoje legitimne nacionalne predstavnike“. U Bošnjačkom preporodu očekuju precizne informacije o postupcima i načinu za konstituisanje BNV.

Dok se rasplamsava rat saopštenjima, čelnici BNV imaju intenzivnu diplomatsku aktivnost u Sarajevu i Beogradu i u kontaktima sa predstavnicima svetskih islamskih institucija. Pod pokroviteljstvom novoformiranog Bošnjačkog nacionalnog saveta održan je Bošnjački nacionalni sabor koji je usvojio još jednu deklaraciju, treću na inicijativu Islamske zajednice u Srbiji. Deklaracijom se traži da Bošnjaci budu konstitutivni narod u Srbiji, ali je i pokrenuta inicijativa da se obnovi rad Nacionalnog veća Sandžaka i pre petnaestak dana formiran je Odbor za obnovu Narodnog veća Sandžaka. Za predsednika je imenovan Džemail Suljević, lider Narodnog pokreta Sandžaka, koji zagovara tezu da su Bošnjaci narod i u skladu sa tim opredeljenjem poziva svoje sunarodnike da se ne upisuju u poseban birački spisak za izbor Nacionalnog saveta Bošnjaka (Bošnjačko nacionalno veće). Suljević tvrdi da je položaj „Bošnjaka veoma težak i to mora da se menja“ i zato „Bošnjaci moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke“.

– Sandžak je istorijska regija u svakom pogledu i krajnje je vreme da se reši njegov status u skladu sa evropskim standardima. Glavni zadatak Narodnog veća Sandžaka je da reši status Sandžaka i bošnjačkog naroda. To znači da Sandžak treba da bude autonoman, a Bošnjaci narod. Država to ne treba da ignoriše, već da prihvati dobronamerno – kaže Suljević i dodaje da Bošnjaci „ne mogu da prihvate status neartikulisane nacionalne manjine, jer mi ovde nismo na privremenom radu, hoćemo da budemo ravnopravni“. Polazište za obnovu Narodnog veća Sandžaka je ZAVNOS (Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka) koje je formirano 20. novembra 1943. godine u Pljevljima i sada se 20. novembar obeležava kao Dan Sandžaka – jedan od četiri bošnjačka nacionalna praznika. U ZAVNOS-u više od dve trećine bili su srpski i crnogorski delegati, a manje od jedne trećine bili su Bošnjaci, tada Muslimani. ZAVNOS ili „partizanska autonomija“ obuhvatalo je teritoriju u sada tri međunarodno priznate države – Srbija, Crna Gora i BiH.

Drugo polazište su rezultati referenduma o autonomiji Sandžaka, koji je u oktobru 1991. godine organizovala Stranka demokratske akcije Sandžaka kada su na njenom čelu bili ministri Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić. Tada se od ukupnog broja izašlih više od 98 odsto izjasnilo za autonomiju Sandžaka i na osnovu tih rezultata Muslimansko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije BNV), na čijem čelu je bio Ugljanin, 1993. godine donelo je Memorandum o specijalnom statusu Sandžaka. U tom dokumentu između ostalog piše da se u okviru ostatka Jugoslavije – Srbija i Crna Gora – uspostavlja specijalni status Sandžaka koji će biti trajno demilitarizovana regija i imati svoj ustav, skupštinu i vladu.

Prvaci bošnjačkih partija koje participiraju u crnogorskoj vlasti ističu da su Bošnjaci nedvosmisleno podržali obnavljanje državnosti nezavisne Crne Gore i da to znači poštovanje međunarodno priznatih granica.

U Stranci demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina kažu da je zvanični stav da neće da komentarišu poteze Džemaila Suljevića i muftije Muamera Zukorlića. Bošnjačka lista, koju je na izborima za BNV podržala ova stranka, sve vreme insistirala je na pregovorima sa BKZ pod uslovom da „muftija Zukorlić skine ahmediju i pregovara kao civil, jer su nacionalna i verska pitanja odvojena“. Suljević i muftija Zukorlić nekada su bili bliski saradnici Sulejmana Ugljanina.

Generalni sekretar Sandžačke demokratske partije (SDP) Mirsad Jusufović ističe da je stav njegove partije da mora doći do decentralizacije i regionalizacije Srbije i da je „prvi korak učinjen donošenjem Zakona o regionalnom razvoju“.

– Zalaganjem SDP sve sandžačke opštine su smeštene u jedan region. Pozivanje Džemaila Suljevića na partizansku autonomiju je politički neozbiljno, posebno što je on lider partije koja ima zanemarljivo malo poverenje građana Sandžaka. Glavni problemi su ekonomska nerazvijenost i nezaposlenost, a to ne možemo da rešimo politikanstvom i podizanjem političkih tenzija. Samo u stabilan Sandžak će doći investicije. Sandžak je multietnička regija i nije primereno da jednonacionalno telo donosi odluke u ime svih – ističe Jusufović.

Nevladin sektor pokušava da premosti nesuglasice između suprostavljenih strana i ukaže na pogubnost takvog ponašanja za Bošnjake, region Sandžaka i sve građane koji žive u njemu. Ramiz Crnišanin, kopredsednik Sandžačkog intelektualnog kruga, smatra da Nacionalno veće Sandžaka može da bude samo multietničko jer „Sandžak ne može da bude svojina nijednog naroda ponaosob“.

– Bošnjački nacionalni savet je samo nacionalni savet Bošnjaka u Srbiji, a nikakav organ u Srbiji za Sandžak. Ako posmatramo Sandžak kao celinu, nijedan narod nema većinu. Bošnjaci su samo većina u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Rožajama u Crnoj Gori. Sandžak ne može da svojata nijedan narod, a narodno veće bilo kojeg naroda može samo da se stara o poštovanju i ostvarivanju prava sopstvenog naroda – kaže Crnišanin i ocenjuje da su „ovo više podele unutar bošnjačkog korpusa i na sreću nema znakova međunacionalnih sukoba“.

Zibija Dervišhalitović-Šarenkapić, direktorka Kulturnog centra Damad, smatra da se na ovaj način zloupotrebljavaju „neki elementi zajedničke prošlosti, jer partizanska autonomija nije uključivala samo Bošnjake“.

– Svaka priča o secesiji koja traži uporište u partizanskoj autonomiji je potpuno neodgovorna i po region i po Bošnjake. Ova ideja ugrožava teritorijalni integritet više susednih zemalja. Dešava se potpuna zamena teza i ingerencija, jer dolazi od BNV čiji legitimitet je sporan, a koji, inače, treba da se bavi zaštitom kulturnih i obrazovnih prava Bošnjaka. BNV se nikada nije oslobodilo dominantne stranačke politike, pa je očekivati da se u ovom trenutku artikulišu stavovi pojedinih političkih partija koje nemaju uporište u narodu. Ako BNV ima uporište u narodu i hoće da se bavi stranačkom politikom, onda mora da se deklariše kao politička stranka. Ova žmurka nas vodi u potpunu samoizolaciju. Jednostavno je državi reći „neću, neću, neću“ – ocenjuje Dervišhalitović-Šarenkapić.

Predstavnici srpskih političkih partija ne žele da komentarišu ovu situaciju jer smatraju da je to bošnjačka stvar i treba oni sami to da rešavaju bez uplitanja drugih. Vujica Tiosavljević, zamenik gradonačelnika Novog Pazara i lider Nove Srbije u ovom gradu, smatra da država Srbija neće dozvoliti bilo kakvo stvaranje autonomije na ovom području.

Situacija na ovom području postaje komplikovanija i zbog teške ekonomsko-socijalne situacije. Na evidenciji nezaposlenih ima oko 21.500 ljudi ili više od 50 odsto radno sposobnih, a posao ima samo 18.000. Privreda je u potpunom kolapsu, nema stranih investicija i od 2000. godine u ovom gradu u privredi nije otvoreno nijedno novo radno mesto.