Iako svet sa zebnjom očekuje kulminaciju drame evrozone, ponašanje njenih lidera podseća na politički ekvivalent onoga što fizičari zovu Braunovo kretanje, budući da zvaničnici nasumice skaču s jednih bilateralnih konsultacija od presudnog značaja i evropskog samita od vitalne važnosti na drugi. Rezultati deklaracija po principu „sve ili ništa“, kojima bi trebalo da se reše problemi monetarne unije, nestaju gotovo istog trenutka kad se objave.
U međuvremenu, mnoštvo dijagnoza i recepata takmiče se za pažnju i u tome ko će od njih biti sumorniji. Međutim, sama činjenica da su oni u ogromnoj meri usredsređeni na ekonomiju krize evra predstavlja deo problema jer je kriza iznad svega odraz duboko ukorenjene slabosti evropskih institucija i materijala od kojeg je sačinjeno evropsko društvo. Inače, ono što je počelo kao marginalna dužnička kriza, koja se produbila zbog političke neodlučnosti u Grčkoj i u EU kao celini, ne bi prerasla u egzistencijalni prelomni trenutak za evropski projekat.
Evropu pogađaju tri upečatljiva problema. Prvo, i dalje je nesposobna da se prilagodi realnostima sveta čiji je centar gravitacije neopozivo premešten istočno ka Pacifiku, privlačeći na taj način pažnju Sjedinjenih Država. Drugo, Evropljani kao nikada ranije gledaju ka unutrašnjosti, pošto se osećaj ovlašćenja dodiruje sa upornim skepticizmom, što je kombinacija koja se probija do najviših ešalona Unije i vlada država EU.
U međuvremenu, u trenutku kada je potrebno da se izvrši reforma Lisabonskog ugovora, osnovnog zakona EU, celokupna Unija je paralisana zbog samoanalize Nemačke koju obuzimaju sećanja stara 90 godina na kobnu Vajmarsku republiku. Upravo u tome i jeste problem: proces odlučivanja čiji potpis nosi veći deo konstrukcije EU, iako je bio efikasan za vreme hladnog rata, kad su postavljeni ustavni i zakonski temelji Unije, uglavnom je ostao netaknut, zbog čega Evropa ne može da se uhvati u koštac sa aktuelnim izazovima.
Pošto je uspostavljena na temeljima bipolarnog međunarodnog poretka ere hladnog rata, EU je imala dosta vremena, pošto je razmatrala svaki sledeći blok ugrađen u njeno sve veće zdanje. Čim bi bio ugrađen novi blok, agenti daljih integracija bi prodrli u postojeću strukturu i zauzeli položaje od kojih bi se EU dalje razvijala.
Zapravo, neki od glavnih poduhvata EU, pri čemu je Evropska monetarna unija (EMU) podesan primer, razmatrani su godinama pre nego što su ugledali svetlost dana. EMU, koja je osnovana 1999. zajedno sa uvođenjem evra, nosila je DNK Delorovog komiteta, koji je postavio temelje zajedničke valute 1988. Kritičari su brzo odbacili nepotpunu prirodu izvorne strukture evra, koja je do dana današnjeg ostala nepromenjena. Međutim, ti kritičari zaboravljaju da je najveća pogrešna procena bila pretpostavka stabilnosti iako je bila na ivici sistematske transformacije prenebregnute promenljivošću.
Aktuelna kriza u Evropi potiče od izgubljenosti. Oslobođena od stega bipolarnosti ere hladnog rata, Evropa je bila zavedena i izgubila je kompas u aktuelnostima globalizovanog sveta, te nije mogla da nađe svoje mesto i uhvati pravac. Najkritičnije je to što su se evropski stari instinkti i modus operandi dugo održali nakon što su nove konture globalnih pitanja dobile oblik.
One ga još uvek zadobijaju. Upravo se iz tog razloga stiče utisak da je Evropa nesvesna šta se događa oko nje u trenutku kad se suočava s najozbiljnijim testom dosad – konfuzije i neodlučnosti u projektu njenih lidera; činjenice da njeni građani pokazuju mešavinu samozadovoljstva, ravnodušnosti i sumnje u sebe; i toga da su njene institucije blokirane borbama za prevlast i da njihov rad i dalje osujećuju mučne procedure i protokol.
Evropska unija je politička struktura zasnovana na vladavini prava. Kao takva ne može sebi da dozvoli da zanemaruje zadatke od vitalnog značaja i ne dopunjava komponente svojih procedura. Dublje gledano, potrebno je da Evropljani zamene svoju melodramatičnu i potpuno neosnovanu sumnju u sebe ponosom i odlučnošću koja se uklapa u njihov primer demokratije i prosperiteta. I Nemačka mora što pre da prestane da peva sama, te da preuzme na sebe ulogu u evropskom horu.
Autorka je bivša ministarka spoljnih poslova Španije i nekadašnja potpredsednica i savetnica Svetske banke
Copyright: Project Syndicate, 2012.
www.project-syndicate.org
Danas ima pravo ekskluzivnog objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
