Epidemija gojaznosti širi se svetom, a prema procenama američkih stručnjaka, do 2015. čak dve milijarde ljudi biće sa preteranom telesnom težinom. Smatra se da su najveći „krivci“ za takav, po zdravlje štetan trend, dugo sedenje na poslu, loše navike u ishrani – brza hrana i stres.
Prema novom istraživanju američkih naučnika, kancelarijski posao dovodi do povćanja gojaznosti. Veliki broj zaposlenih, međutim, ne uviđa rizik usled toga što dan provode sedeći.
Naučnici sa Harvardske škole za javno zdravlje upozoravaju da je sve tešnja veza između gojaznosti i uslova na radnom mestu. Tome treba dodati i navike u ishrani koje su pretrpele radikalne promene, uključujući konzumaciju brze hrane, bogatu štetnim zasićenim masnim kiselinama.
Prema procenama, za pet godina na planeti će biti dve milijarde osoba sa prekomernom telesnom masom, broj gojaznih dostići će 700 miliona. Takva predviđanja utemeljena su, između ostalog, na studiji o fizičkoj aktivnosti i navikama na poslu u zemljama Evropske unije.
Istraživanje je pokazalo da 19 odsto Holanđana i 31 odsto Iraca na poslu ne obavlja nikakvu fizičku aktivnost, dok 55 odsto Grka i 61 odsto Francuza uopšte ne upražnjava bilo kakvu fizičku aktivnost. Istraživači smatraju da je za gojaznost odgovoran i nedostatak mesta na poslu gde bi zaposleni mogli da drže i jedu svoju hranu, i manjak prostorija u kojima mogu da se upražnjavaju vežbe.
Naučnici smatraju da bi poslodavci trebalo da podstiču fizičku aktivnost zaposlenih. Kao jedna od mogućnosti navodi se stvaranje uslova za fitnes pauze u toku radnog dana.
O tome koliko je fizička aktivnost važna, svedoči i istraživanje novozelandskih naučnika sa Univerziteta Otago koje je pokazalo da osobe koje sa protekom godina ostaju u umereno dobroj fizičkoj formi prosečno žive znatno duže od svojih neaktivnih vršnjaka. Istraživanje je obuhvatilo oko 4.400 odraslih osoba dobrog zdravlja. Pokazalo se da su osobe koje su prema fizičkoj formi spadale među najnižih 20 odsto ukupnog broja učesnika istraživanja, imale dvostruko veći rizik za smrt u sledećih devet godina u odnosu na svoje vršnjake koji su se našli u pretposlednjoj petini. Nalazi koje je nedavno objavio internacionalni stručni časopis Medicina i nauka u sportu i vežbanju pokazuju kako je sedentarni (sedelački) način života odgovoran za ovakvo udvostručenje stope smrtnosti, a ne faktori poput eventualne prisutnosti kardiovaskularnih bolesti.
Ispitanici iz prve petine prema telesnoj formi imali su prosečno četiri puta manji rizik za smrt u odnosu na ispitanike koji su bili najmanje telesno aktivni. Preporuka stručnjaka glasila bi: minimalno 30 minuta umerene fizičke aktivnosti najmanje pet dana sedmično.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
