Pacijent ne sme da trpi

On ističe da, ukoliko postoji problem u regulativi, ta kuća informiše Agenciju za lekove, Fond zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja. Trenutno, jedan jedini lek Aktavisa, namenjen lečenju hroničnih astmatičara, ima problem sa obnovom registracije i to je razlog što ga nema na tržištu, ali su medicinske vlasti u Srbiji obaveštene pre pet-šest meseci. Lager tog leka u apotekama postoji, tako da se pacijenti usmeravaju tamo gde ga ima.

S obzirom na to da je Zdravlje Aktavis – lokalna fabrika, na osnovu predviđanja i potreba tržišta, određene zalihe lekova postoje, kako u fabrici tako i u veledrogerijama. To, drugim rečima, omogućava redovno snabdevanje tržišta, bez nestašica.

Marjanović ocenjuje da farmaceutska industrija u Srbiji prolazi kroz krizu likvidnosti koja je pogodila celu industriju u zemlji. Rok naplate znatno je duži nego ranije. Ali, nestašica nije prouzrokovana nikakvom krizom likvidnosti u sadašnjoj situaciji, nego, jednostavno, problemom regulative.

– Uzrok poremećaja likvidnosti sistema ne dolazi od Fonda, koji ima određeni budžet, nego od drugih faktora na farmaceutskom tržištu. Republički zavod za zdravstveno osiguranje kasni sa plaćanjem za lekove koji se izdaju na teret Fonda tri do četiri meseca u odnosu na prošlu godinu, ali takva situacija nije specifična samo za Srbiju, niti samo za Aktavis, već za čitavu farmaceutsku industriju – kaže Marjanović.

Prema njegovim rečima, Aktavisova potraživanja, koja nisu sva dopela na naplatu, u visini su, grubo rečeno, jednogodišnjeg prometa, od 35 do 36 miliona evra. Ipak, kao socijalno odgovorna firma, Aktavis neće dozvoliti da se takva situacija „prelomi preko leđa“ pacijenata.

Aktavis na tržište Srbije plasira oko 200 lekova, od kojih je 131 lek na pozitivnoj listi, odnosno propisuje se na recept i izdaje na teret zdravstvenog osiguranja. Reč je o medikamentima za lečenje kardiovaskularnih bolesti, CNS i gastrointestinatnog sistema. Od ukupnog asortimana, oko 20 do 25 lekova trenutno nije profitabilno. Ali, kako je reč o medikamentima koji su neophodni pacijentima i sa pozitivne liste, o njihovom povlačenju sa tržišta se ne razmišlja. Veoma je bitna strateška saradnja sa RZZO, jer postoji veliki broj lekova sa kojima se pozitivno posluje. Zbog toga se, ističe Marjanović, U strategiji Aktavisa na srpskom tržištu, najvažnije mesto poklanja partnerskoj saradnji sa zdravstvenim vlastima, pre svega sa RZZO.

– Shvatamo da postoje limitacije, jer je Srbija siromašna, ali ćemo nastojati da donesemo najnovije molekule po pristupačnim cenama, kako bi bili na raspolaganju što širem krugu pacijenata, kaže Marjanović i napominje da je je Zdravlje Aktavis mnoge lekove prvi lansirao na domaćem tržištu, posle isteka panentne zaštite, jer se original nikada nije ni pojavio. On podseća da je, po isteku patenta originalnog leka, moguće lansirati generički molekul, identičnog sastava, aktivne supstance, dejstva, načina proizvodnje, koji je, za razliku od originala – jeftin.

Kada je reč o proizvodnji, nema pada. Godišnji plan – za srpsko tržište je 500 miliona tableta. Predstoji proširenje kapacitete i izvoz na tržište Ruske federacije. Plan, koji predviđa izvoz 500 miliona čvrstih formi lekova, trebalo bi da bude realizovan za godinu i po dana, kroz međudržavni dogovor između Srbije i Rusije.

Od juna prošle do juna ove godine, u poređenju sa prethodnih 12 meseci, farmaceutsko tržište u Srbiji poraslo je devet odsto, a obim prodaje oko tri odsto. Istovremeno, prodaja Aktavisa povećana je 25 odsto finansijski, a 12 odsto u volumenu, što je veći rast nego rast tržišta. Taj rast je značajno uslovljen i likvidnošću sistema, a mogao je biti veći kada bi bio rešen problem naplate. Učešće Aktavisa na domaćem tržištu trenutno je 6,5 odsto u prvom kvartalu ove godine.

Za narednu godinu planirano je lansiranje desetak novih medikamenata, prevashodno u domenu kardiovaskularnih bolesti, lansiranje jednog antibiotika najnovije generacije, koji do sada nije bio prisutan na domaćem tržištu, kao i ulazak u paletu dijabetoloških i OTC lekova (koji se izdaju bez recepta – Over the counter). Aktavis „ulazi“ i u oblast bolničke terapije.

– Često se zaboravlja da su pre 7-8 godina pacijenti kupovali insulin i citostatike, a pre 15 čak i anestetike. Poslednjih sedam godina imamo uređen sistem u jednoj siromašnoj zemlji. Uslov uključivanja leka na pozitivnu listu je transparentan: cena dnevne terapije. Lista A 100 odsto pokriva sve kategorije i sve bazične lekove srpskog zdravstva. Postoje skuplji medikamenti koji se doplaćuju. Ne možemo da ostavimo pacijente bez leka. Jer, lek nije klasična roba. Sa druge strane je – pacijent – zaključuje Marjanović.

Iz Leskovca u svet

U toku je transfer tehnologije za četiri proizvoda iz drugih Aktavisovih fabrika, koji će se izvoziti na tržište zapadne Evrope i Ruske Federacije. Drugim rečima, u Zdravlju će se ta četiri leka proizvoditi za ceo svet. Strateško pozicioniranje na tri tržišta – domaće evropsko i rusko, obezbeđuje stabilnije poslovanje. S druge strane, to zahteva proširenje kapaciteta, a umanjuje troškove proizvodnje.

Aktavis d.o.o.

Predstavništvo Aktavisa za Srbiju i Crnu Goru u Beogradu, koje se do sada bavilo marketinškim aktivnostima, od 1. septembra postaje Aktavis d.o.o., srpsko preduzeće, koje će sklapati ugovore sa distributerima i plasirati lekove na tržišta Srbije i Crne Gore.

GMP standardi

Aktavis, peta generička farmaceutska kompanija u svetu, danas ima više od 10.000 zaposlenih, promet od 1,7 milijardi evra na pet kontinenata, pogone u 17 zemalja. Globalni kapacitet od 24 milijarde kapsula ili tableta, a maksimalni projektovani kapacitet fabrike u Leskovcu jeste dve milijarde tableta, što premašuje potrebe domaćeg tržišta. Aktavis je 2003. godine kupio Zdravlje za 3,5 miliona evra, uz ugovornu obavezu da u periodu od pet godina u tu fabriku investira 20 miliona evra. Do sada je uloženo 37 miliona u rekonstrukciju fabrike u skladu sa GMP standardima (dobre proizvođačke prakse), što omogućava plasman i na tržište zapadne Evrope, i ubuduće u Ruskoj Federaciji. Mali akcionari imaju 11, a država 14,7 procenata vlasništva u Zdravlju.