Ugljeni hidrati u namirnicama pretežno se nalaze u obliku disaharida i polisaharida. Monosaharidi, šećerni alkoholi i oligosaharidi su u namirnicama prisutni u relativno maloj količini. Šećerni alkoholi (sorbitol, ksilitol, laktitol, inozitol i dr.) proizvode se i industrijski i koriste se kao zaslađivači.
Ove supstancije, za razliku od saharoze i monosaharida, ne podležu bakterijskoj razgradnji koja se odvija u ustima, te se smatraju nekariogenim supstancama. Zbog toga se koriste za izradu slatkih proizvoda za osobe koje žele da redukuju unos saharoze (konzumnog šećera). Populacione studije su pokazale da postoji pozitivna korelacija između potrošnje saharoze i karijesa. U Velikoj Britaniji, Kini, Danskoj, Švedskoj i drugim zemljama u populacionim grupama koje imaju veću potrošnju saharoze, postoji i veća prevalencija karijesa u odnosu na populacione grupe koje unose manju količinu saharoze. Rizik je posebno izražen u onim populacionim grupama u kojima je potrošnja saharoze po osobi veća od 40g/dan. Veliki uticaj na razvoj karijesa ima učestalo, više od četiri puta u toku dana, korišćenje hrane koja sadrži saharozu. U studijama u kojima je ispitivan uticaj upotrebe saharoze, fluora i oralne higijene utvrđeno je da velika i učestala upotreba saharoze predstavlja toliko snažan faktor rizika za razvoj karijesa tako da regularna primena fluora i oralne higijene mogu da redukuju ali ne i da otklone njen negativan uticaj. Studija sprovedena u Finskoj pokazala je da je upotreba ksilitola u hrani, umesto saharoze, u toku dve godine dovela do smanjenja karijesa za 85 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
