Duhaček: Krivica individualna

Na debati u organizaciji Fonda za humanitarno pravo „Da li smo krivi i/ili odgovorni“, Duhaček je istakla da „iza krivice stoji osoba sa imenom i prezimenom“ i da se njome bavi sud.

Ona je objasnila da odgovornost, međutim, može da bude kolektivna i da nju snosi kolektiv koji čine građani kao pripadnici jedne političke zajednice.

Prvi korak u prihvatanju odgovornosti jeste da se ne poriču ratni zločini, istakla je Duhaček, inače autorka knjige „Breme našeg doba“.

Duhaček se u svom radu bavi delom političke teoretičarke Hane Arent, Jevrejke iz Nemačke koja je morala da beži od nacista i koja je kao novinarka izveštavala sa suđenja nacističkom zločincu Adolfu Ejhmanu u Jerusalimu.

Duhaček je napomenula da je Arent smatrala da je posle ratova neophodno da se razmatra i pojam kolektivne odgovornosti kao političke kategorije.

To je ono što je tu ključno, ocenila je Duhaček i ukazala da je kolektivna odgovornost veoma bolan pojam i to posebno za mlađu generaciju. Duhaček je objasnila da je pojam kolektivne odgovornosti osetljiv utoliko što ga, nažalost, nasleđuju i mlađe generacije.

Debata o odgovornosti i krivici za ratne zločine u svetlu poslednjih presuda Haškog tribunala počela je emitovanjem priznanja bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je u sudu rekao da prihvata odgovornost i da se kaje.

Obrenović je osuđen na 17 godina zatvora za zločine u Srebrenici.

Član Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije Dragan Pjevač je ukazao da za zločine nad Srbima u Hrvatskoj niko nije odgovorao u Hagu.

Pjevač je rekao da je oslobađajuća presuda Anti Gotovini bila ugaoni kamen i da je protivnicima Haškog tribunala dala argument da je to politički sud koji primenjuje selektivnu pravdu.

On je podvukao da je uvek pozivao na poštovanje žrtava i saosećanje sa njihovim porodicama bez obzira o kome je reč.

Pjevač je objasnio i da nema problem zbog toga što su neki ljudi osuđeni, ali da mu smeta to što mnogi nisu odgovarali za zločine.

„Za zločine nad Srbima u Hrvatskoj niko u Hagu nije odgovarao. Na Kosovu je za zločine nad Srbima jedan odgovarao, a u Bosni i Hercegovini dvojica. To je minorno“, ukazao je Pjevač.

Pjevač je ispričao i o napadu hrvatske vojske 1993. na zaštićenu zonu Unprofora Medački džep kod Gospića u kome je ubijeno 88 ljudi, od toga 36 civila, među kojima i njegova
majka.