Reforma javnih preduzeća prioritet

Prvo, da „obavi pregled“ srpske ekonomije u skladu sa članom IV Statuta MMF-a, a drugi zadatak je revizija (sedma po redu) trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra, koji je zaključen u februaru 2015. godine (revizije programa se sprovode na pola godine, a prethodna je izvršena je 16. decembra 2016). Rast plata i penzija nije bila tema ove kontrole, već je akcenat stavljen na rezultate reforme javnih preduzeća. „Ukoliko Srbija želi da ostvari veći napredak na planu makroekonomskih pokazatelja, kao i da uspešno okonča reformske procese, onda reforma javnih preduzeća mora da bude prioritet“, poruka je misije MMF-a, dok je prema proceni analitičara Narodne banke Srbije najvažnije to što smo uspeli da uspostavimo monetarnu stabilnost, i da je u međuvremenu ostvarena i fiskalna stabilnost.

Ali, potpuno neplanirano na pregovarački sto sa MMF stigla je jedna neprijatna tema – problemi u vezi sa finansijama lokalnih samouprava. Taman kad se situacija u republičkoj blagajni stabilizovala, budžetima opština i gradova zapretio je „grčki scenario“. Šef misije Fonda, upoznat je sa detaljima analize Fiskalnog saveta koja pokazuje da je veliki broj lokalnih budžeta neodrživ i da zahteva snažne mere konsolidacije. Fond insistira da se republika uključi u rešavanje tih problema, i to tako što će za početak napraviti okvir za praćenje budžeta gradova i opština, odnosno da li se realno planiraju. Sudeći prema procenama analitičara Srbiji će po završetku ovog aranžmana (u februaru 2018. godine), biti potreban novi aranžman sa MMF-om. Oni tvrde da je nadzor MMF-a nad ekonomijom Srbije neophodan „da se ne bi pravile gluposti“, a jedna od prvih grešaka, koju bi bez nadzora MMF-a Vlada Srbije mogla da učini, jeste nekontrolisano povećanje plata i penzija, kao i odlaganje rešavanja problema javnih preduzeća. U tom kontekstu treba podsetiti da su u periodu od 2012. do 2014, kad Srbija nije imala aranžman sa Fondom, budžetski deficit i javni dug beležili rast. S druge strane pogrešna je ocena da je „MMF prepreka za rast“, jer Fond nikada nije imao ništa protiv ako se, zbog investicija, povećavaju rashodi. Čak bi pristao na veći deficit u budžetu jer investicije najviše doprinose ekonomskom rastu. Međutim, kod nas se, kad je reč o stimulisanju privrede, najčešće misli na povećanje tekućih izdataka, poput većih plata i penzija ili subvencija.

Na pitanje da li bi Srbija mogla da odustane od obnove trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, kojim su zvaničnici MMF-a preporučili mere koje uključuju smanjenje rashoda, prodaju ili gašenje neprofitabilnih državnih kompanija i smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u intervjuu za američku agenciju Blumberg, da je „to moguće“. Ona je poručila da želi da u naredne dve godine ubrza ekonomski rast na četiri odsto, sa tri odsto koliko iznosi u 2017. godini. „Očito je dobro imati nekoga da vam daje tempo, ritam reformi, sa kim razgovarate o prioritetima, i sve to je velika prednost. Međutim, ponekad je MMF oštriji nego što je potrebno, i u tom smislu bi novi sporazum mogao da omete rast“, zaključila je premijerka. Za razliku od većine ekonomista, koji smatraju da nam je MMF neophodan, jedan od nekadašnjih predstavnika Srbije u MMF ističe da bi bilo dobro kada bi Srbija ubuduće ekonomsku politiku vodila sama. Na opasku da je to malo verovatno, on kaže da bi nastavak aranžmana s MMF-om značio da šaljemo poruku da nemamo sopstveni kapacitet za dalje reforme. U Srbiji je, nesporno, postignuta stabilizacija i u tom kontekstu posmatrano ne treba nam novi aranžman sa MMF-om, jer sada treba razmišljati kako da se postignu visoke stope ekonomskog rasta. S druge strane, međutim, veliki investitori sa Zapada vole da „vide MMF u državi u kojoj nameravaju da ulažu“, smatraju pojedini ekonomisti.

Sa šefom misije MMF-a sastao se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ocenio da su fiskalni rezultati budžeta odlični. On je, međutim, naglasio da je delimično nezadovoljan razvojem privatnog sektora, odnosno malih i srednjih preduzeća. Posebna tema razgovora bile su kompanije iz hemijskog kompleksa i pozitivni trendovi zabeleženi u njihovom poslovanju, izraženi kroz smanjenje gubitaka i restrukturiranje kao pripremu za privatizaciju. Bilo je reči i o privatizaciji Galenike i raspisivanju međunarodnog tendera. Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, fokusirala se na dugove koje Srbija plaća od 1990-ih godina, računajući i kredite Kosova, „koje Srbija smatra delom svoje teritorije“. Ona je na završnoj konferenciji za novinare iznela preliminarne rezultate, prema kojima sve performanse privrede pokazuju trend rasta. „Izvoz se meri dvocifreno, rast direktnih stranih investicija na međugodišnjem nivou iznosio je 4,8 odsto u prvih četiri meseci, a doznake su veće za pet odsto“, rekla je guvernerka i dodala da je dinar atraktivna valuta i nerezidenti sa velikim poverenjem ulažu u hartije od vrednosti u toj valuti.

Šef misije MMF-a potvrdio je da su Vlada Srbije i NBS „postigli dramatično poboljšanje“ ekonomske situacije. On je ukazao i na procene MMF-a prema kojima će ove godine privredni rast dostići nivo od tri odsto. Revidirane su naniže projekcije budžetskog deficita – na 1,1 odsto BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine, a konstatovano je i to da javni dug opada brže od očekivanog tempa. „Važno je da je došlo do fiskalne konsolidacije ali, činjenica je takođe da je srpska ekonomija i dalje ranjiva i opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom. Zato je potrebno da se okrene ka rastu sektora proizvodnje. Kad je reč o platama i subvencijama, one će, po svemu sudeći, nastaviti da vrše pritisak na budžet, a trend rasta zabeležiće i broj penzionera. Zato MMF savetuje da se nastavi sa obuzdavanjem tih stavki u budžetu“, zaključio je Ruf.

Autor je ekonomista – naučni savetnik