Nova vlada posle Varšave, a ne Pariza

Ova se procena nije direktno vezana za sam NATO skup, nego za mogućnost da se odmah nakon njega otvore poglavlja 23 i 24, u pregovorima Srbije i Evropske unije.

Međutim, sa druge strane, pojedini diplomatski izvori Danasa skeptični su u pogledu te mogućnosti, navodeći da će poglavlje 23 – o pravosuđu, predstavljati veći problem za Beograd nego što to naizgled deluje. Oni smatraju da je do blokiranja tog poglavlja, bez obzira na formalni razlog, došlo zbog afere sa nelegalnim rušenjem u Savamali. Prema njihovoj proceni, „tehničko blokiranje“ od strane Velike Britanije, koja se pridružila Hrvatskoj, čija su tri uslova odavno poznata, u uskraćivanju saglasnosti za otvaranje, nisu sasvim „tehničke prirode“. U prilog tome navode da je sam Vučić ostavio javnost bez odgovora, ali da je, u obraćanju građanima povodom neotvaranja poglavlja, pomenuo da se ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović čula sa Dejvidom Lidingtonom, ministrom Velike Britanije za Evropu, i da nije dobila nikakvo tumačenje. Izvori Danasa skloni su pretpostavci, mada to nijedan britanski zvaničnik neće potvrditi, da je reč o svojevrsnom odgovoru Londona i na odnos prema britanskim diplomatama u Srbiji, a koji su bili u službi EU. I koje je, podsetimo, Vučić direktno optužio da rade na njegovom rušenju i destabilizaciji.

U svakom slučaju, procenjuje se da će premijer, nakon razgovora u Parizu, i mogućeg otvaranja barem jednog poglavlja sa Srbijom, odrediti broj takozvanih evroentuzijasta u sastavu buduće vlade. Gotovo je izvesno, smatra se u političkim krugovima, da će proruski Nenad Popović iz SNP imati jaku poziciju u kabinetu. Pojedini izvori bliski vlasti, najavljuju i da će uskoro Srbiju ponovo posetiti specijalni izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, Dimitrij Rogozin.

Premijer Vučić boravi danas u Parizu, gde učestvuje na Konferenciji lidera Zapadnog Balkana. Reč je o događaju u okviru Berlinskog procesa, koji se treći po redu, nakon Berlina i Beča, ove godine održava u Parizu 4. jula. Reč je o događaju koji ima značajno manje publiciteta u evropskoj javnosti nego prva dva, i koji je više okrenut sudbini EU, nego prvi put u Berlinu, kad je reč bila o proširenju, i drugi put u Beču, kada je akcenat bio na migrantskoj krizi. Na oba događaja, zbog spremnosti na regionalnu saradnju, posebno sa predsednikom Albanije Edijem Ramom, Vučić je imao istaknuto mesto. Podsetimo, senku na skup u Beču bacilo je otkriće hladnjače u Austriji sa grupom preminulih migranata koji su stradali u pokušaju da se domognu Zapadne Evrope.

Premijer Vučić danas bi u Parizu trebalo da ima posebne susrete sa komesarom EU za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom, visokom predstavnicom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federikom Mogerini, premijerom Edijem Ramom, premijerom Slovenije Mirom Cerarom kao potpredsednikom Svetske banke Sirilom Milerom.

Dolazak Obame

Samit NATO u Poljskoj 8. i 9. jula, prema navodima medija, okupiće delegacije iz 28 zemalja-članica Alijanse, 26 delegacija zemalja-partnera, a takođe i predstavnike EU, UN i Svetske banke. Najavljen je i dolazak američkog predsednika Baraka Obame. Evropska komisija je saopštila da će se Obama sastati sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom na marginama NATO samita. U najavi skupa kaže se da će biti reči o budućnosti Alijanse, kako stubu bezbednosti transaltantskog sveta. Ruski portali pišu da je cilj sastanka da se revidira sporazum iz 1997. sa Rusijom o ograničenom vojnom prisustvu na teritoriji novih članica.

 

Hrvatska: Nova tehnologija’]

Povodom nedavnog kratkotrajnog podizanja ograde na hrvatskom graničnom prelazu Batina, prema Srbiji, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je rekla da je iz Ministarstva unutrašnjih poslova obaveštena „da su isprobavali neku novu tehnologiju“. Ali, saradnja sa Srbijom i drugim državama tu je u prvom planu, izjavila je Kolinda Grabar Kitarović Televiziji N1.