Nakon slavnog Demijana Hirsta i njegove „Nove religije“, u organizaciji Britanskog saveta, u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu, izlaže još jedan dobitnik Tarnerove nagrade – Grejson Peri (1960).
Britanac, koji je prestižnu nagradu dobio 2003. godine za keramičke vaze s motivima seksa, zlostavljanja dece i smrti, poznat po drugačijem „rodnom izražavanju“ u javnosti, nagradu je primio obučen kao Kler, koja je njegov ekscentrični, ženski alter-ego (nešto poput Kejti Bojl i Kamile Parker Bouls, kako je sam izjavio). Zato nije slučajno da prva rečenica u vezi sa njim na Vikipediji govori o keramičkim vazama i „kros-dresingu“ (nošenju odeće suprotnog pola), koji je tradicionalno vezivan za LGBT populaciju, da bi poslednjih godina postao popularan i u visokoj modi, među brendovima kao što su Guči, Sen Loran i dr.
Grejson Peri je danas rektor Univerziteta umetnosti u Londonu, jedan od najcenjenijih britanskih umetnika. Oženjen je psihoterapeutkinjom Filipom, s kojom ima kćerku. Mediji ga više ne apostrofiraju kao „travestita Perija“ već kao nekog čiji se rodni identitet ne uklapa u tradicionalne „binarne modele polno-rodnih podela“.
Peri u svom umetničkom radu koristi klasične medije poput grafike, keramike ili tapiserija, koje su i prikazane u novosadskom Muzeju savremene umetnosti. No, kao i u odnosu prema keramici, njegov pristup ni u ovom slučaju nije tradicionalan.
Tapiserije izložene na postavci „Taštine malih razlika“, koje su po Perijevim nacrtima proizvedene u Belgiji, inspirisane su slikama Viljama Hogarta, ali i konkretnim istraživanjima samog autora u vezi sa problemima klase, estetike i identiteta. Tako da podtekst izloženih dela, uz autobiografski diskurs upućuje i na pitanja poput: koliko je ukus pokazatelj društveno uslovljenih razlika i označitelj klase, kako naše poreklo i klasna pripadnost određuju kulturne potrebe, navike i sklonost ka određenoj percepciji sveta ili šta naše odevanje i ukus zapravo saopštavaju o nama.
Šest tapiserija predstavljenih u MSU u Novom Sadu tematizuju klasnu diferencijaciju u Velikoj Britaniji: ukus radničke, srednje i više klase. Glavni lik je, po uzoru na Hogarta, Tim Rejkvel. Rođen kao pripadnik radničke klase, zahvaljujući obrazovanju prelazi u srednju klasu, bogatstvom i ženidbom dospeva do više klase i strada u saobraćajnoj nesreći.
Otvaranje „Taštine malih razlika“ proteklo je, kao i u Hirstovom slučaju, bez prisustva samog umetnika i uz (ne)očekivano veliki broj posetilaca, neuobičajen za muzeje u Srbiji. Izložba koja se sastoji od šest tapiserija, osam printova dela Vilijama Hogarta, dvadeset faksimila i tri dokumentarna filma, može se u Novom Sadu pogledati do 20. maja 2017. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
