Nije neobično da se u Skupštini grada održava koncert klasične muzike, zapravo to je i tradicija ove kuće. U sredu uveče u Svečanoj sali nastupao je praški kvartet Epoque i svojim nesvakidašnjim stilom promenio pogled publike na klasičnu muziku, ali i kompletnu gradsku vizuru, makar na tih sat i nešto, koliko je koncert trajao.
Red je da se pomene da su na repertoaru bila dela Aleša Kudela, Samuela Barbera, Jana Kučera. Ali nije i presudno jer nije bilo bitno u tim trenucima da li ste ikada čuli za ova imena ili za Epoque, ili ste potpuni laik koji je zaboravio da uzme program na ulasku. Od samog početka adrenalinsko zasićenje, lako biste sebe zamislili herojem neke epske sage uz Epoque saundtrek koji daje neophodnu moralnu potporu dok svet činite boljim mestom.
Zatim, otvorite oči i vidite muzičare i odakle potiče sva ta energija kojom treperi prostorija i umesto heroja, nađete se na mestu jednog od njih u ambijentu filma The Late Quartet sa Hofmanom i Vokenom. Na red dolaze Gilespi pa Đango Rejnhart. Atmosfera gubi akademski ton i sve postaje šmekerska džezijana, polka-dot, karneri, oksfordice, dendi, prohibicija. Publika se ne odupire, svi cupkaju, taktiraju. Da bi gustu dimnu zavesu prosekao svetao ton violine i prizvao svitanje u krcatom džez klubu: „Mama“ Robija Lakatoša zamalo da od koncerta klasične muzike napravi plesnu dvoranu, toliko su se duhovi uzdigli, toliko je prijalo. Toliko da za nepuna dva minuta ubedi čoveka da je više od svog tela zarobljenog u mestu i vremenu, sputanog tehnološkim napretkom i geografskim usudom, ograničenog novcem, obeshrabrenog neuspelim pokušajima. Sat vremena lepe muzike kvarteta Epoque šeta vas kroz epohe Beograda, Evrope, podsećajući da je „Stara dama“, pod teretom svih civlilizacijskih pokleknuća, nedrila i gajila najlepšu decu: umetnost koja je kroz sve razlike širom starog kontinenta bila zajednička spona, jezik u savezima i onda kada su savezi „pucali“.
Aplauz je kvartet još jednom vratio na scenu, a nakon bisa, publika im pljeskajući nije još nekoliko minuta dopustila da se povuku. Sa nekim osećajem lakoće u koraku, nesputanosti, radosti i hrabrosti, slušaoci kvarteta Epoque mogli su iz Starog dvora da zakorače u kišno navečerje još jednog beogradskog četvrtka sa kojim će se u koštac uhvatiti sa jednim potpuno novim elanom.
Epoque je u Beogradu nastupio u okviru ArtLink festivala mladih talenata, a uz pomoć takozvane Višegradske grupe zemalja – Češke, Slovačke, Mađarske I Poljske. Višegrad predstavlja dvadesetpetogodišnju kulturnu saradnju ovih zemalja, ali se ona takođe širi i na druge zemlje Evrope, poput Srbije.
Posebnu radost priziva činjenica da je ovaj koncert slušalo oko desetoro dece koja prvih nekoliko minuta nisu odolela svojoj radoznalosti te su živahno komentarisala ono što se zbivalo na centralnoj poziciji Svečane sale. Ostatak vremena, delovali su omađijano, potpuno pridobijeni šarmom muzike. NJihova sudbina sada je neizvesna jer postoji sasvim opravdana bojazan da će umesto da zablistaju u šou programu i skarednoj odeći, poželeti da uhvate gudalo i uz njega odrastu, slušajući muziku koja će ih za ruku voditi kroz svet i život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
