Mladi vozači najčešće stradaju vikendom u sitnim satima 1Foto: Freepik

Zabrinjavajući podatak je da su od ukupnog broja povređenih i smrtno stradalih lica, čak 30 odsto mlađi od 25 godina starosti.

Prema podacima, više mladih ljudi (starosti između 15 i 30 godina) umire od posledica saobraćajnih nezgoda nego od raznih vrsta kancera, HIV-a, malarije, tuberkuloze ili drugih oblika nasilne smrti.

U proseku godišnje u Republici Srbiji pogine oko 115 i biva povređeno oko 6.300 mladih lica. Drugim rečima, svaki treći dan jedno mlado lice pogine u saobraćajnim nezgodama i svakoga dana bude povređeno više od 15 mladih.

U periodu od 2016. do 2018. god. u saobraćajnim nezgodama poginulo je ukupno 331 i povređeno 19.666 mladih.

Ovi podaci nam ukazuju da mladi predstavljaju rizičnu kategoriju učesnika u saobraćaju i da mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu.

Kako bi se mogle kvalitetno planirati i preduzimati mere za unapređenje bezbednosti mladih u saobraćaju, neophodno je istražiti okolnosti i specifičnosti koje dovode do njihovog stradanja u saobraćaju.

Kako se navodi u Preglednom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja, u odnosu na svojstvo učešća u saobraćajnim nezgodama, mladi su najviše ugroženi u svojstvu vozača i putnika u putničkom vozilu i na motociklu.

Od ukupnog broja poginulih motociklista, 46 odsto su mlada lica, a od ukupnog broja poginulih putnika u putničkom vozilu, 30 odsto su mladi, dok 23 odsto vozača putničkog vozila čine mlada lica.

Više o bezbednosti motociklista u saobraćaju pročitajte OVDE.

Najviše nastradalih mladih učesnika u saobraćaju je među licima iz starosne grupe od 25 do 30 godina, 43 odsto poginulih i 42 odsto povređenih.

Najzastupljenija grupa uticajnih faktora koja je u vezi sa nastankom saobraćajnih nezgoda sa učešćem mladih lica (period od 2016. do 2018. godine) je preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača (37 odsto nezgoda sa poginulim licima), pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju od strane vozača (19 odsto nezgoda sa poginulim licima) i propusti vozača zbog lošeg psihofizičkog stanja, nepažnje, rasejanosti (13 odsto nezgoda sa poginulim licima) u ovu grupu spada i vožnja pod uticajem alkohola.

Analizom povređenih i poginulih mladih lica uočeno je da se najviše saobraćajnih nezgoda dogodi subotom i nedeljom. Dok je najviše mladih lica život izgubilo u periodu od 23:00 do 04:00 časa.

Ovom prilikom bih podsetio da je mladim vozačima sa probnom vozačkom dozvolom zabranjeno upravljanje motornim vozilom u periodu od 23:00 do 06:00 časova. Kazna za nepoštovanje ove zabrane iznosi od 10.000 do 20.000 din, šest kaznenih poena i zabrana upravljanja od najmanje tri meseca.

Više o tome ko je odgovoran zbog stradanja dece u saobraćaju možete pročitati OVDE.

Po mom osećanju stvari mladi ljudi u saobraćaju su u opasnosti na prvom mestu zbog neiskustva. Novi, neiskusni vozači razmišljaju o svakom potezu koji planiraju da izvedu, bilo da je u pitanju promena stepena prenosa ili bilo koja druga radnja, a gotovo uvek je neophodno po nekoliko radnji izvesti istovremeno. Tako dolazi do mentalnog opterećenja i grešaka u vožnji. Oni još uvek nisu u stanju da predvide rizične situacije, kontrolišu vozilo ili brzo donesu ključne odluke.

Takođe bih napomenuo da pored neiskustva na povećanje opasnosti od nastanka saobraćajne nezgode utiče i nedovoljno poznavanje pravila i propisa, mladi ljudi lošije procenjuju stepen rizika, precenjuju svoje sposobnosti, vole da svojim ponašanjem privuku pažnju i testiraju svoje mogućnosti.

Zbog svega gore pomenutog probna vozačka dozvola važi najmanje dve godine. Tako će oni koji polože vozački ispit sa 17 godina imati probnu dozvolu do 21 godine (četiri godine), sa 18 godina do 21 godine (tri godine) i sa navršenih 19 godina ko položi vozački ispit probna vozačka će važiti dve godine.

Više o bezbednosti pešaka u saobraćaju i greškama koje dovode do njihovog stradanja pročitajte OVDE.

KLJUČNI FAKTORI RIZIKA KOJI DOPRINOSE STRADANJU MLADIH U SAOBRAĆAJU SU:

  1. (Ne)korišćenje sigurnosnih pojaseva

Na početku teksta sam naveo podatak da su od ukupnog broja poginulih putnika u putničkom vozilu 30 odsto mladi. Ovde treba naglasiti da je jednostavna radnja vezivanje pojasa spasila više ljudskih života nego bilo koja druga inženjerska mera. Vezivanje pojasa na prednjem sedištu smanjuje rizik od smrtnih povreda do 50 odsto, a na zadnjem sedištu i do 75 odsto.

Više o značaju korišćenja sigurnosnog pojasa i dečijih auto-sedišta pročitajte OVDE.

  1. Nepropisna i neprilagođena brzina

Delimično sam se dotakao problema brzine u prethodnim tekstovima, ali svakako brzina kao glavni uzrok saobraćajne nezgode zaslužuje poseban tekst u kojoj će biti obrađen odnos brzine i zaustavnog puta vozila.

Ovom prilikom bih naglasio ograničenja koja imaju mladi vozači sa probnom vozačkom dozvolom a koja se tiču brzine. Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da vozi brzinom većom od:

  • 110 km/h na autoputu;
  • 90 km/h na motoputu;

Na svim ostalim putevima sa probnom vozačkom sme da se vozi samo do 90 odsto od ograničenja. To znači da ako je ograničenje:

  • 60 km/h – početnik sme da vozi do 54 km/h;
  • 50 km/h – početnik sme da vozi do 45 km/h;
  • 40 km/h – početnik sme da vozi do 36 km/h;

Više o uticaju brzine na nastanak saobraćajne nezgode pročitajte OVDE.

  1. Konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci

Svaka četvrta nezgoda u Srbiji sa povređenim licima je povezana sa alkoholom. Vozači koji imaju više od 0.15 g/100ml alkohola u krvi imaju oko 200 puta više verovatnoće da će umreti u saobraćajnoj nezgodi nego trezni vozači.

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da ima alkohol u krvi i tu nema nikakve tolerancije.

Više o uticaju alkohola na nastanak saobraćajne nezgode pročitajte OVDE.

  1. Nepažnja u vožnji i korišćenje mobilnog telefona

Vozači koji koriste telefon su manje sposobni da ostanu u odgovarajućoj traci, primete bilo kakvu promenu oko sebe i na nju odgovore na vreme. Ovi vozači skloniji su prekoračavanju brzine i češćem ubrzavanju i usporavanju vozila.

Prema nekim istraživanjima korišćenje mobilnog telefona utiče na vozačku sposobnost kao da je vozač pod dejstvom alkohola ili droge.

Prema istraživanjima, razgovor telefonom tokom vožnje povećava rizik od nastanka nezgode četiri, a pisanje i čitanje SMS poruka čak osam puta.

Vozači sa probnom vozačkom dozvolom ne smeju da koriste telefon čak ni uz pomoć hands-free uređaja.

Više o uticaju mobilnog telefona na nastanak saobraćajne nezgode pročitajte OVDE.

  1. Agresivna i nasilnička vožnja

Rizična su sva ona ponašanja u saobraćaju kojima se dovode u opasnost zdravlje, život i ugrožavaju društvene vrednosti. Rizične situacije jesu one kojima može doći do kršenja saobraćajnih propisa i pravila, nastanka saobraćajne nezgode i eventualnog stradanja lica.

Mladi vozači zbog neiskustva i loše procene saobraćajne situacije, i često zbog precenjivanja svojih sposobnosti radi dokazivanja i privlačenja pažnje znaju da grubo krše pravila saobraćaja i time svoj i tuđ život dovode u opasnost.

Prema podacima Nacionalne administracije za bezbednost na putevima (NHTSA), agresivna vožnja je uzrok nastanka jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda u Sjedinjenim Američkim Državama.

Više o uticaju agresivne vožnje na nastanak saobraćajne nezgode pročitajte OVDE.

Iz navedenog se može zaključiti da je od velike važnosti da se prilikom prvih kontakata sa vožnjom, mladi vozači nauče da su nasilnička vožnja i bes, odnosno agresivno ponašanje, nešto čemu nema mesta u bezbednom i normalnom učestvovanju u saobraćaju.

Vozač sa probnom vozačkom ne sme da vozi auto sa motorom jačim od 80 kW ili 109 KS. Međutim, postoji izuzetak. Sme da vozi snažniji automobil samo pod nadzorom člana porodice, koji se nalazi u tom vozilu i koji ima važeću vozačku dozvolu za “B” kategoriju u trajanju od najmanje pet godina. Kazna za nepoštovanje ove zabrane iznosi 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana.

Nasuprot agresivnoj vožnji stoji defanzivna vožnja. Defanzivan vozač se aktivno prilagođava situaciji u saobraćaju i njegovo samoodricanje od nekog prava u datoj kritičnoj situaciji je svesno. Ovakvo ponašanje sebi može dozvoliti samo sigurna i stabilna ličnost.

Defanzivna vožnja svoju filozofiju bazira na tri osnovna načela – principa:

  • ZABRANJENO – NIKAD!
  • OBAVEZNO – UVEK!
  • PONEKAD NI ONO ŠTO JE DOZVOLJENO!

Više o načelu defanzivne vožnje pročitajte OVDE.

Početnici koji su vozačku dozvolu stekli pre svoje 18. godine:

  • Ne smeju da voze bez nadzora osobe koja ima dozvolu najmanje pet godina. To znači da sve dok ne napune 18. godina, sa njima u automobilu mora da bude neko ko ima vozačku dozvolu “B” kategorije minimum pet godina (ne mora da bude član porodice).

Kazna za nepoštovanje ove zabrane iznosi 20.000 do 40.000 din ili zatvor do 30 dana, šest kaznenih poena i zabrana od najmanje tri meseca.

  • Ne smeju u kolima da prevoze više od tri osobe, uključujući i osobu koja vrši nadzor. Dok punoletni vozači sa probnom vozačkom dozvolom smeju da voze onoliko putnika za koliko je automobil registrovan.

Lice koje vrši nadzor nad maloletnim vozačem dužno je da se stara da vozač vozilom upravlja na bezbedan način i u skladu sa propisima. Ukoliko to ne učini, preti mu kazna od 10.000 do 20.000 din.

Mi se u Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.

 

Da ne postoji sistemski pristup i da lokalne samouprave ne rešavaju probleme koji se tiču bezbednosti saobraćaja govore i poražavajući rezultati nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja. Naime, nije ispunjen ni jedan zacrtani cilj nacionalne strategije.

Više o poražavajućim rezultatima nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja pročitajte OVDE.

Prema istraživanjima koja se sprovode u zemljama EU u promeni ponašanja leži najveći potencijal uticaja na bezbednost saobraćaja. Ovaj potencijal se procenjuje na 20 odsto do 40 odsto, ali u našim uslovima on je još veći.

Mladi vozači najčešće stradaju vikendom u sitnim satima 2
Foto: Freepik

Potrebno nam je unapređenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja od predškolskih do visokoškolskih ustanova. Pored ustanova obrazovanja u vidu prevencije veliku ulogu imaju i auto-škole koje bi svakako trebale da svoju obuku podignu na znatno viši nivo i da buduće vozače obuče za bezbedno učestvovanje u saobraćaju skrećući im pažnju na sve moguće rizike u saobraćaju i posledice nepoštovanja saobraćajnih propisa.

Više o saobraćajnom vaspitanju i obrazovanju pročitajte OVDE.

Sa druge strane problem je ne samo u nedostatku obrazovanja već i u takozvanoj saobraćajnoj kulturi, toleranciji, razumevanju, uvažavanju, koja baš i nije odlika prosečnog srpskog vozača.

Kulturan učesnik u saobraćaju odlikuje se smirenošću, poštovanjem saobraćajnih pravila i propisa i lično je odgovoran za sve svoje postupke tokom upravljanja motornim vozilom.

Više o etici i moralu u saobraćaju pročitajte OVDE.

Ovakvo ponašanje vozača jeste prava odlika defanzivne vožnje. Treba naglasiti da kulturan vozač pažljivo razmatra sve okolnosti koje se događaju u saobraćaju, izuzetno je oprezan i nije sklon preduzimanju nepromišljenih poteza i odluka. Možemo slobodno reći da saobraćajnu kulturu karakteriše individualnost, razvojnost, pravičnost, odgovornost, humanost…

Više o saobraćajnoj (ne)kulturi pročitajte OVDE.

I mediji su svakako jedan od subjekata koji značajno može doprineti unapređenju bezbednosti saobraćaja. Poslednja istraživanja pokazuju da je digitalni marketing nadmašio po dostupnosti ostale vrste marketinga, tako da se “digitalnim pristupom” i u oblasti društvenog marketinga u koji se svrstavaju i aktivnosti vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, mogu postići vrhunski rezultati.

Takođe bi trebalo medijski promovisati savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti. Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti kreatora sistema.

Više o problemima osoba sa invaliditetom u saobraćaju pročitajte OVDE.

U čemu je problem da se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom puštaju edukativni video materijali prikazani u ovom tekstu jer je i to jedan on načina kako treba preventivno delovati. Samo pitanje je koliko vlasnike i urednike tih medijskih kuća ovako nešto zanima.

U budućnosti suočavaćemo se sa činjenicom da će čovek uvek praviti greške u saobraćaju. Zato je potrebno projektovati sistem koji će greške ispravljati. Uspeh u bezbednosti saobraćaja će zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.

Autor je master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com

Za pisanje ovog teksta korišćena je sledeća literatura:

  1. Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti u periodu od 2014. do 2018. god. za opštinu Negotin, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
  2. Pregledni izveštaj, Bezbednost mladih učesnika u saobraćaju (15 do 30 godina starosti), Agencija za bezbednost saobraćaja, maj 2019. god.
  3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018).
close
Mladi vozači najčešće stradaju vikendom u sitnim satima 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.