Abortus u Srbiji i protesti u Poljskoj: „Pravo na izbor želim svim ženama, ne samo Poljakinjama“

Žene, ali i muškarci u Srbiji solidarišu se na društvenim mrežama sa Poljakinjama i Poljacima koji već nedelju dana na ulicama gradova protestuju zbog odluke Ustavnog suda ove zemlje da uvede gotovo potpunu zabranu abortusa.

Fejsbuk je preko noći preplavljen ljudima iz Srbije i drugih zemalja koji su na profilne fotografije stavili i crvenu munju – simbol protesta u Poljskoj – iskazujući na taj način solidarnost.

„Po meni je ova odluka kršenje ljudskih načela i prava“, kaže za BBC na srpskom Ivana Lazarević, stručnjakinja za marketing, koja je profilnoj slici dodala znak crvene munje.

Odluku koja je doneta u Poljskoj i koja dozvoljava abortus samo u slučajevima silovanja, incesta ili u slučaju zaštite majčinog života ne podržava ni Vojin Kličković iz Beograda, koji je na profilnu fotografiju na Fejsbuku takođe dodao znak.

• Poljska skoro potpuno zabranila abortus
• Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
• Blokirani putevi u Poljskoj zbog pooštravanja zakona o abortusu

„Podržavam ideju da se kontrola rađanja sprovodi i nad muškarcima, ne samo nad ženama“, kaže za BBC na srpskom 40-godišnji Kličković.

Uz Poljakinje i na društvenim mrežama, ali i na ulicama Beograda

Ivana i Vojin su saglasni – svaka žena treba da ima izbor kada je prekid trudnoće u pitanju.

„Pravo na izbor želim svim ženama, ne samo Poljakinjama“, kaže Kličković za BBC na srpskom.

Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom kaže da je ovakvi stavovi „običnih ljudi“ ohrabruju.

Članice organizacije Žene u crnom i Autonomnog ženskog centra okupile su se u sredu ispred ambasade Poljske u Beogradu kako bi dale podršku Poljacima i Poljakinjama koji danima protestuju.

„Ova odluka nije samo vezana za abortus nego je i napad na demokratiju, to je izraz prezira prema svim Poljacima koji već uporno i kontinuirano, opravdano i pravedno izlaze na ulice i zahtevaju svoja ljudska prava. Mi smo uz njih svim srcem“, kaže Zajović za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Ovako izgledaju demonstracije u Poljskoj

Abortus u Srbiji

Iz Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije kažu da je problem abortusa u našoj zemlji apostrofiran proteklih nekoliko godina, kao i da je prekid trudnoće pitanje u našoj zemlji oko koga se javlja i crkva.

„Srbija postaje društvo u kome svi brinemo o dobrobiti embriona“, kaže Dragana Stojanović, direktorka Asocijacije.

Dodaje da treba svi više da se brinemo o kvalitetu života novorođene dece i da manje budemo okrenuti tome šta žena radi sa svojim embrionom ili fetusom.

Ona napominje da se povećava broj abortusa kod maloletnica i da se vraćamo tradicionalnim rodnim ulogama, što znači da se od žene zahteva da rode decu u što mlađem uzrastu dok se od muškaraca zahteva da budu ti koji obezbeđuju porodicu.

Reporoduktivno zdravlje podrazumeva koliko i kada želite dece da imate, a to se ne odnosi samo na žene, već i muškarace.

„To treba da bude odluka oboje, međutim abortus je, kao što tu Ustav i predviđa, odluka žene – da li želi da zadrži trudnoću ili ne“, kaže Stojanović.

Šta kaže zakon o abortusu u Srbiji, a šta u Poljskoj

Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, žene starije od 16 godina mogu da zahtevaju prekid trudnoće u prvih 10 nedelja, dok u kasnijem periodu o tome odlučuje konzilijum lekara i etički odbor.

„Legalizacija abortusa u Srbiji počela je pedesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji, i to na ideolgiji ravnopravnosti muškarca i žene“, kaže za BBC na srpskom Violeta Besirević, redovna profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union u Beogradu.

• „Devojčice, a ne majke“ – zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
• Spontani pobačaj u Srbiji – „Slika jedne mame čije bebe više nema“
• „Činilo mi se da tonem“ – žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji

Besirević dodaje da Ustav Srbije ne reguliše ovo pravo, ali se ono može tumačiti kao deo prava na slobodan razvoj ličnosti u okviru ustavne zaštite prava na poštovanje ljudskog dostojanstva.

Kako je praksa Evropskog suda za ljudska prava obavezujuća za pravosudne organe u Srbiji, ona bi trebalo da predstavlja branu pobornicima zabrane abortusa da ostvare ciljeve, objašnjava profesorka.

Što se tiče sitacije u Poljskoj, Besirević kaže da se odluka temelji „na insistiranju poljskih vladajućih populista da je fetus živo biće i da kao takav uživa pravo na život“.

Profesorka kaže o ovom pitanju da „tu nema saglasnosti ni na nacionalnom ni na međunarodnom nivou“.

Odgovor na pomenuto pitanje, primećuje, još nije dao ni Evropski sud za ljudska prava, smatrajući da ono treba da ostane predmet odlučivanja nacionalnih organa.

Evropski sud za ljudska prava je inače još 2007. godine doneo presudu protiv Poljske utvrđujući da su organi ove države zabranili abortus jednoj trudnici iako je bila zdravstveno ugrožena – i bez obzira što je zakon to dozvoljavao – prekršivši njeno pravo na privatnost.

Profesorka Besirević kaže da se može očekivati da će ubuduće, ako dalje pooštravanje zakona bude izglasano, Evropski sud takođe oštro reagovati.

Lines of black clothing were strung up in this Krakow, Poland, park to protest against the government’s ruling that imposes a near-total ban on abortion nationwide pic.twitter.com/SqIe2vjEN3

— NowThis (@nowthisnews) October 28, 2020

Ona podseća i na slučaj iz Irske u kojoj je važila zabrana abortusa.

„Tada je Evropski sud za ljudska prava ustanovio da je Irska prekršila konvenciju o ljudskim pravima odnosno pravo na slobodu govora, tako što nije dozvoljavala da se u irskim bolnicama dele flajeri o tome gde je moguće legalno izvršiti abortus“, kaže Besirević.

Šta o abortusu misli katolička, a šta pravoslavna crkva

Poljska je izrazito katolička zemlja u kojoj Crkva ima jak uticaj, ali se dešavalo da demonstranti uđu i u crkve i tamo iskazuju protest zbog gotovo potpune zabrane abortusa, što je za tu zemlju vrlo neuobičajeno.

Iako jedan od najuticajnijih političara u Poljskoj, Jaroslav Kačinjski, kaže da je „Crkva jedini moralni sistem u Poljskoj“, posmatrači navode da među mladim ljudima opada poverenje u crkvu.

U Poljskoj se sa posebnom pažnjom prate reči i poruke pape Franje, koji je ponavljao vrlo čvrst stav Katoličke crkve protiv abortusa, ali je rekao i da sveštenici mogu da daju oproštaj ženi ukoliko odluči da abortira.

„Abortus nikada ne može biti odobren, čak ni ako je fetus teško bolestan ili deformisan“, rekao je papa 2019. godine tokom prijema za učesnike konferencije protiv abortusa.

„Da li je dopušteno odbaciti život da bi se rešio problem? Da li je dopušteno da se unajmi ubica da bi se rešio problem?“, rekao je tada papa, ali je izrazio razumevanje prema ženama koje su imale abortus i dodao da im treba olakšati dobijanje oprosta.

Srpska pravoslavna crkva abortus naziva čedomorstvom, odnosno smatra ga ubistvom.

„Čak i kad se embrion (ili fetus) ne posmatra kao potpuno ljudsko biće, ipak predstavlja, u najmanju ruku „budućeg čoveka“ pa bi njegovo usmrćivanje bilo ‘anticipirano ubistvo’, stav je Srpske pravoslavne crkve.

Kakve efekte abortus ima na mentalno zdravlje žene

Psihološkinja Nada Jovičić kaže za BBC na srpskom da „posledice abortusa ostaju za ceo život“.

„Žena ima osećaj da nešto loše uradila, da je sprečila da se desi neki život, da je praktično ubila živo biće“, objašnjava psihološkinja.

Na pitanje kako se osećaju žene koje žele da prekinu trudnoću, ali su u tome osujećene, Jovičić odgovara da su i one nesrećne.

„Njen život se okreće u nekom neželjenom pravcu, ona će verovatno trpeti posledice na taj način što će biti odbačena. Uglavnom žene i odlaze na prekid trudnoće zbog mišljenja sredine.

„A posledice ostaju za ceo život“, kaže Jovičić.

• Nasilje nad ženama u Srbiji: Nije teško samo nasilje, već i proces posle toga
• Porodično nasilje u Rusiji: Žene uzvraćaju udarac
• Nobel za mir borcima protiv silovanja

Šta je abortus, gde se obavlja i koliko košta

Abortus je prekid trudnoće odstranjenjem embriona ili fetusa iz materice pre sposobnosti ljudskog ploda za život i on se radi na zahtev klijentkinje.

Stojanović iz Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije kaže da abortus košta između 150 i 300 evra, da se obavlja u državnim i privatnim klinikama i da cena u zavisnosti od toga varira.

„Nadamo se da će biti prilike da se ubuduće taj abortus bude besplatan“, kaže Stojanović.

Uz nedovoljno dostupnih kontraceptivnih sredstava, Stojanović kaže da trenutna politika u vezi s abortusom ugrožava najviše siromašne i nezaposlene žene, jer one sebi ne mogu da priušte tu intervenciju.

Besplatan abortus ne mogu da imaju ni žene koje su bile žrtve silovanja, a ne postoji ni besplatna specijalizovana psihološka pomoć za prevazilaženje traume silovanja, niti država finansijski pomaže organizacije civilnog društva koje pružaju tu vrstu pomoći.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk