Avganistan: Evakuacija se bliži kraju, talibani kažu da preuzimaju kontrolu nad aerodromom u Kabulu

Tri dana pred rok za evakuaciju koji su odredili talibani, Amerika ulaže „sve napore“ da iz Avganistana izbavi što je moguće više ljudi, a vojska je saopštila da je u vazdušnoj akciji dronom ubila dva pripadnika avganistanskog ogranka Islamske države (ISIS-K), koja je preuzela odgovornost za bombaški napad na aerodromu u Kabulu.

Države poput Velike Britanije, Nemačke, Španije, Francuske, Kanade i Australije, završile su evakuaciju, ali mnogi u Avganistanu i dalje čekaju da dođe red na njih.

Neizvesnost povećava i nejasna slika o kontroli aerdoroma – talibani kažu da su je preuzeli na određenim delovima, dok američke snage tvrde da je kontrola u njihovim rukama, uz upozorenje svojim državljanima da se ne približavaju kapijama.

Portparol talibana Zabidulah Mudžahid kaže da se očekuje da će ova grupa uskoro preuzeti potpunu kontrolu nad aerodromom.

Američki zvaničnici navode da će evakuisati građane „do poslednjeg momenta“, a da će poslednji sati za povlačenje biti „najopasniji do sada“.

Danas je otišao poslednji civilni avion iz Kabula za Veliku Britaniju, iako je u Avganistanu ostalo između 100 i 150 Britanaca, ali i između 800 i 1.100 Avganistanaca koji su sarađivali sa zapadnim silama. Velika Britanija je prethodno evakuisala skoro 15.000 ljudi.

Više od 117.000 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje tokom prethodnih 11 dana,.

• Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
• Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
• Šta je „Islamska država“?
• Odakle talibanima novac

Dve nevladine organizacije koje pomažu pri evakuaciji građana kažu da su mnogi Avganistanci, koji imaju spremne papire za odlazak iz zemlje, propustili letove zato što je previše opasno prići kapijama aerodroma.

Profesor engleskog, čije ime nije objavljeno zbog njegove bezbednosti, jedan je od više stotina Avganistanaca koji čekaju evakuaciju, na koju imaju pravo na osnovu saradnje sa britanskom vladom,

Za BBC je rekao da oseća da je britanska vlada „ostavila njega i desetine njegovih kolega da umru“.

„Ostavljeni smo da umremo“

Premijer Velike Britanije Boris Džonson i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali o tome kako da se nose sa Avganistanom koji sada predvode talibani.

Džonson je istakao da bilo kakvo priznanje talibana mora biti uslovljeno time što će oni omogućiti siguran prolaz onima koji žele da napuste zemlju, kao i poštovanjem ljudskih prava.

Džonson je prehthodno da oseća krivicu zbog onih koji su ostali u Avganistanu nakon povlačenja britanskih snaga.

Rekao je da će „prevrnuti nebo i zemlju“ kako bi pomogao ljudima da napuste Kabul posle 31. avgusta.

Jedan od njih je prevodilac britanske vojske Šarif Karimi.

„Bojim se da će nas talibani naći i ubiti ako uskoro ne napustimo Avganistan“, rekao je.

Istu zabrinutost deli i jedan profesor engleskog, čije ime nije objavljeno zbog njegove bezbednosti.

Za BBC je rekao da oseća da je britanska vlada „ostavila njega i desetine njegovih kolega da umru“.

„U zamenu za naše usluge Velikoj Britaniji, poklonili su nas talibanima“, navodi.

Američka osveta za napad bombaša-samoubice, talibani osuđuju

Dva dana nakon eksplozije u glavnom gradu Avganistana, u kojoj je poginulo 170 ljudi, na istoku zemlje su ubijena dva pripadnika ISISA-K, grupe koja je preuzela odgovornost za napad.

Američki zvaničnici navode da su ubijeni ekstremisti bili organizatori i izvođači napada koje ova grupa sprovodi.

Talibani su osudili američku akciju dronom opisujući je kao „napad na avganistansku teritoriju“.

Iz Pentagona su prethodno upozorili na moguće nove oružane akcije.

Snimci posle napada u Kabulu:

Ko je preuzeo odgovornost za napad na aerodromu u Kabulu

Većina žrtava su avganistanski civili, a među njima ima i dece.

Poginulo je i 13 američkih vojnika, dva britanska državljana i dete jednog od njih su takođe izgubili život u napadu u Kabulu.

Talibani, koji su pre 11 dana preuzeli kontrolu nad avganistanskom prestonicom i gotovo celom zemljom, negiraju da i među njihovim pripadnicima ima žrtava.

Iako je jedan talibanski predstavnik ranije rekao da je nastradalo i 28 pripadnika te grupe, portparol Zabihulah Mudžahid je za BBC negira ove informacije.

Odgovornost za napad preuzeli su pripadnici grupe Islamska država Horasan provincije ili IS-K.

Američki predsednik Džozef Bajden prethodno je upozorio da će ubice biti gonjene i kažnjene, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao je međunarodnu zajednicu da krivce privede pravdi.

Iako postoji periferna veza između ekstremista Islamske države (IS) i talibana, postoje i velike razlike, a IS će predstavljati veliki bezbednosni izazov za dolazeću avganistansku vladu, kaže BBC dopisnik za bezbednost Frank Gardner.

IS optužuje talibane da su napustili džihad, a razočarani pripadnici avganistanskih talibana prešli su u ekstremističku grupu.

Ekstremisti Islamske države takođe su okrivljeni za neke od najgorih zločina u poslednjih nekoliko godina, ciljajući škole za devojčice, bolnice, pa čak i na porodilište gde su navodno ubili trudnice i medicinske sestre.

Za razliku od talibana, čiji je interes ograničen na Avganistan, IS-K je deo globalne mreže Islamske države koja nastoji da izvede napade na zapadne, međunarodne i humanitarne ciljeve gdegod može

Iz Pentagona su poručili da IS-K predstavlja ozbiljnu terorističku pretnju, ali da neće dozvoliti da se ponove napadi na SAD poput 11. septembra 2001. godine.

‘Video sam sudnji dan‘

Portparol Zabihulah Mudžahid je za BBC trekao da talibani nisu „pretrpeli nikakve žrtve.“

„Incident se dogodio u oblasti koju kontrolišu američke snage“, rekao je on.

Jedan od Avganistanaca, koji je bio među hiljadama okupljenih ispred aerodroma u Kabulu kada je eksplodirala bomba, kaže da je imao osećaj kao da mu je nestalo tlo pod nogama.

„Na trenutak sam pomislio da su mi bubne opne pukle i da sam izgubio sluh.

„Video sam tela i delove tela kako lete kroz vazduh poput tornada koji nosi plastične kese“, navodi.

„Video sam sudnji dan“, navodi.

Jedna od 170 žrtava bio je dvadesetogodišnji američki vojnik.

Iako većina imena američkih poginulih vojnika nisu objavljena, njihovi članovi porodice dali su izjave za medije.

Stiv Nikou, otac dvadesetogodišnjeg vojnika naveo je da je u šoku.

„I dalje ne možemo da shvatimo šta se dogodilo.

„Moj sin je rođen iste godine kad je rat počeo, a život izgubio sa krajem rata“, kaže.

‘Kako bilo ko može da veruje talibanima‘

Upitan zašto bi SAD trebalo uopšte da obraćaju pažnju šta talibani žele pošto nije uspostavljena legalno priznata vlada, državni sekretar Entoni Blinken je novinarima odgovorio:

„Hteli mi to ili ne, talibani u velikoj meri kontrolišu državu, svakako kontrolišu grad Kabul. I bilo je važno raditi s njima kako bi pokušali da olakšaju i obezbede odlazak svih onih koji žele da odu“.

• Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
• Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
• Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula

Američki stručnjak za borbu protiv terorizma Nejtan Sejls kaže da američki vojnici moraju odmah da preuzeti kontrolu nad područjem oko aerodroma u Kabulu kako bi sprečili novi napad tokom procesa evakuacije.

„Jednostavno je neprihvatljivo da SAD ili bilo koja civilizovana zemlja veruju talibanima da će obezbediti sigurnost“, rekao je ambasador Sejls, bivši specijalni izaslanik u globalnoj koaliciji za poraz Islamske države pod predsednikom Donaldom Trampom, za BBC.

On je rekao da Bajden mora da ispuni obećanje da će uhvatiti odgovorne za napad i pozvao je američku vladu da preispita planove da napusti Avganistan do 31. avgusta.

„Moramo da zadržimo vojno prisustvo na terenu onoliko koliko je potrebno da se evakuiše svaki Amerikanac koji će se, ako ga ostave, pojavljivati na video snimcima kao talac, kao i avganistanski saveznici koji veruju u Ameriku i stavljaju živote na kocku“.

Šta se do sada zna o napadima

U poruci objavljenoj na kanalu Islamske države na aplikaciji Telegram piše da je bombaš samoubica, čiji je identitet objavljen, detonirao prsluk sa eksplozivom među grupom Avganistanaca i američkih vojnika koji obezbeđuju ulaz na aerodrom u Kabulu.

Iz Pentagona su demantovali da je bilo dve eksplozije – utvrđeno je da je u pitanju bila samo jedna.

Jedan od očevidaca rekao je u izjavi za BBC da je eksplozija bila „veoma snažna“ i da je u blizini bilo najmanje 400 ili 500 ljudi, među kojima i strani vojnici.

„Na kolicima smo prebacivali ranjene, odeća mi je prekrivena krvlju“, rekao je ovaj svedok.

„Izgledalo je kao sudnji dan, ranjenici su bili svuda okolo. Videli smo ljude koji beže krvavih glava i tela“, prepričao je novinarima Skaj Njuza prevodilac koji je radio za britanske snage u Avganistanu i sa suprugom čekao na aerodromu da bude evakuisan.

Koliko je stranaca još u Avganistanu

U Avganistanu ima još oko 1.500 američkih državljana.

Velika Britanija je saopštila da je oko 150 ljudi još u zemlji.

Osim Francuske, i Belgija, Holandija, Danska i Španija objavile su da završavaju evakuacije iz Kabula.

Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.

Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.

Turska pregovara sa talibanima o kontroli aerodroma u Kabulu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da njegova vlada vodi direktne razgovore sa talibanima o pomoći u upravljanju aerodromom Kabul posle odlaska međunarodnih snaga krajem ovog meseca.

Pitanje kako se upravlja i obezbeđuje aerodrom u Kabulu je ključno za budućnost zemlje; SAD su već rekle da mora da funkcioniše kako bi Avganistan imao bar neku vezu sa svetom.

Turska je članica NATO i bila je deo snaga alijanse u Avganistanu.

Učestvovala je u obezbeđivanju aerodroma u poslednjih šest godina.

• Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
• Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
• Ko su talibani

Šta se dešava van gužve na aerodromu?

Od kako su talibani preuzeli vlasti, raste zabrinutost za ekonomsko stanje.

Vrednost tamošnje valute opada, a cene hrane rastu.

Agencija Rojters zabeležila je snimak protesta.

Desetine ljudi bune se protiv zatvaranja banki i menjačnica.

Ujedinjene nacija dodatno su upozorile da suša preti da ugrozi prihode više od sedam miliona ljudi koji se bave poljoprivredom i stočarstvom u Avganistanu.

Talibani: Muzika će biti zabranjena

Muzika neće biti dozvoljena pod novom talibanskom vladavinom, rekao je portparol islamske ekstremističke grupe za Njujork tajms.

„Muzika zabranjena u islamu… ali se nadamo da možemo ubediti ljude da ne rade takve stvari, umesto da ih na to primoravamo“, rekao je Mudžahid

za Tajms.

Studenti i profesori Avganistanskog nacionalnog muzičkog instituta zabrinuti su za bezbednost, nakon što su se vrata ove ustanove zatvorila.

Osnivač dr Ahmad Sarmast rekao je za BBC da su neki studenti vratili instrumente u školu kada su talibani preuzeli grad, zbog straha da ih drže kod kuće.

Tokom vlasti talibana 1990-ih, većina muzike, televizijskog i bioskopskog programa bila je strogo zabranjena, a kršenje pravila moglo je da dovede u ozbiljne probleme.

Pošto su talibani smenjeni sa vlasti, muzička scena u zemlji je procvetala – održani su koncerti i festivali, a pokrenut je i proslavljen Avganistanski nacionalni muzički institut. u.

Mudžahid je takođe rekao Njujork tajmsu da je briga za bezbednost žena „neosnovane“.

Rekao je da žene neće morati ostati u kućama ili da uvek pokrivaju lice, te da se zahtev da žene budu u pratnji muškarca primenjuje samo na putovanja od tri dana ili duže.

Rekao je i da će žene moći da se vrate dnevnim rutinama.

„Zabrinuti smo da bi neki naši borci koje su novi i koji još nisu dobro obučeni mogli da naškode ženama i da ih zlostavljaju“, rekao je Mudžahid.

Talibani ipak poručuju ženama koje rade u zdravstvenom sektoru da se vrate na posao.

Iz Ujedinjenih nacija su prethodno upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.

Izveštaji da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.

• Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
• Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo

Kako je izgledao Kabul nakon napada bombaša-samoubice:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]