Stara, porodična fotografija svedoči o jednostavnom izumu: drveni čun sa krilima trebalo je da pomogne Nestoru Kostiću da krajem 18. veka preleti reku Dunav.

Srbin iz Divića, mesta koje danas pripada Rumuniji, pre više od 200 godina sam je osmislio, napravio letelicu i „poleteo“ sa brda iznad njegove kuće.

O podvigu seljaka pisale su jugoslovenske, rumunske i turske novine, a priča se i danas prenosi s kolena na koleno u kući Kostićevih.

„Imao je kosu veliku, kike natrag kao žena“, opisuje Slava Golubović pretka.

Profesor fizike u penziji Nikola Stefanović ipak smatra da je u priči o Nestoru Kostiću i njegovom letu „nešto istina, a nešto fabulacija“.

• Let po margini istorije – kako su se žene sa Balkana vinule nebu pod oblake
• Ivan Sarić – „Nikola Tesla srpskog vazduhoplovstva“
• Kako se izboriti sa strahom od letenja

Stešnjeno između Dunava i južnih obronaka Zapadnih Karpata, selo Divić se vekovima nalazilo na promenljivoj granici imperija, na području gde su se vekovima sudarali interesi velikih sila.

Klisursko selo danas je u granicama Rumunije, na Dunavu – prirodnoj granici sa Srbijom, udaljeno od Beograda 150, a od Bukurešta oko 500 kilometara.

Kruška i nedosanjani san o Srbiji

Malo je verovatno da su Nestoru Kostiću, kao inspiracija za konstrukciju sprave, poslužili izumi letećih mašina Leonarda da Vinčija ili mit o Dedalu i neposlušnom sinu Ikaru.

Pre bi se moglo reći da je maštoviti zemljoradnik došao na ideju da se vine u oblake posmatrajući let i lebdenje ptica.

Sedamdesetšestogodišnji Slava Golubović iz Divića tvrdi da je Nestor Kostić hteo da preleti Dunav i da na taj način stigne u Srbiju, koju i danas stariji Srbi u Banatskoj klisuri nazivaju „Servija“.

„Leteo je 200 metara vazdušnom linijom i pao u gradinu, na krušku.

„Mislio je da je stigao u Srbiju, na vrbe“, priča Golubović.

Da li je Nestor Kostić bio razočaran što se leteći aparat srušio pre nego što je preleteo reku ili je bio radostan što je uopšte i poleteo, teško je pretpostaviti.

Njegov let, međutim, ostao je duboko urezan u pamćenju meštana.

Priča, koju od zaborava čuvaju Divićani, kaže da je za izradu krila koristio „peruške od gusaka i ćuraka“.

„Izdubio je čun i izašao na breg, odakle je i poleteo“, ističe Kostićev potomak.

Trup je načinio od lakog drveta, a Kostićevi su izum do skoro čuvali na tavanu – služio im je kao ostava za pasulj.

„Znam taj čun. Razbio ga moj otac i izgoreo“, otkriva Golubović neslavnu sudbinu letelice.

Stanko Panić, šezdesetjednogodišnji Divićanin, veli da su Kostićevi dobili, po slavnom pretku, nadimak „Nestorovi“.

Stanko je šumar, a priču o Nestorovom podvigu pamti „od kad zna za sebe“.

Kostićev let i zakoni fizike

Na snove banatskog seljaka nauka gleda nešto drugačije, pa na pitanje da li je drveni čun mogao da se održi u vazduhu potpomognut krilima domaćih ptica, fizika pruža precizan odgovor.

„Taj čun, koji je bio od drveta, ako su na njemu stavljena neka perja, ne znam koliko velika, klizeći sa visine niz brdo, po travi, verovatno da je nešto malo i poleteo.

„Ali sigurno ne tu dužinu od 80 metara, koja je u priči“, zaključuje profesor fizike Nikola Stefanović.

Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu let Nestora Kostića nije poznat.

„Muzej nema podataka o njemu i letu (…), niti je pokušaj registrovan“, kaže se, pored ostalog, u odgovoru Muzeja.

• Izgubljena eskadrila – prva misterija Bermudskog trougla
• Još ovaj test – poslednje probe pred turističke letove u svemir

Srbin ili Rumun?

O Ikaru iz Banatske klisure beogradska Politika objavila je nekoliko redova 6. juna 1937. u rubrici „Kroz ceo svet“.

Četiri godine kasnije, i rumunski časopis posvećen vazduhoplovstvu Romanija aeriana (România aeriană) štampa sličan tekst u dvobroju za april-maj.

I jedan i drugi članak preuzimaju informacije i citiraju istanbulski list Republika (La Republique).

Ipak, pored niza sličnosti, uočavaju se i neke razlike.

Dok Politika piše da je Nestor Kostić „izvršio prvi i jedini let“, rumunski časopis navodi kako je Nestor leteo više puta.

Druga dilema javlja se oko imena i porekla Nestora Kostića.

Beogradski list zapaža da je „prezime ovoga seljaka više jugoslovensko, nego li rumunsko“.

Nasuprot tome, rumunski autor kaže da se, pomoću leteće mašine, „vazduhom kretao rumunski seljak“ čije je ime „verovatno Kostika“.

Divić, Kostićevo rodno selo koje se nalazi na levoj obali Dunava, preko puta Velikog Gradišta, pripadalo je Banatskoj vojnoj granici, distriktu vlaško-ilirske graničarske regimente broj 13 sa sedištem u Beloj Crkvi, a zatim u Karansebešu.

Vojna granica bila je podređena bečkom dvoru koji je upravljao Habzburškom monarhijom.

Porodica Habzburga upravljala je monarhijom koja se prostirala na područjima današnje centralne i južne Evrope, uključujući delove savremene Srbije i Rumunije.

Kada je Nestor Kostić leteo?

Prema informaciji koju su od istambulske „Republike“ preuzeli jugoslovenski list i rumunski časopis, Kostić je 1765. „pravio zmajeve“ za seosku decu, dok je za sebe „konstruisao jednu neobičnu spravu koju je usavršavao sve do iduće godine“.

Temišvarski nedeljnik „Naša reč“ donosi podatke iz Protokola umrlih, koji je očuvan do danas, i u kojem stoji da je Nestor Kostić preminuo 29. novembra 1837. i da je poživeo 72 godine.

Ovi podaci ukazuju da je Kostić 1765. rođen, a ne da je tada pravio zmajeve i letelicu.

Izum je sklopio nekoliko decenija kasnije.

Istambulska „Republika“ objavila je tekst o Srbinu koji je leteo pomoću sopstvenog izuma na 100. godišnjicu njegove smrti, 1937. godine.

Dve bezimene ulice u kojima nastaju snovi

Mesto u kojem je Nestor Kostić sanjao nebeske visine čine danas dve bezimene ulice.

Duža je paralelna s Dunavom, kraća krivuda uz seosku rečicu.

„Život stanovništva bio je, sve do polovine 19. veka, vrlo težak i dosta nesiguran, a disciplina stroga“, piše u „Monografiji Banatske klisure“.

Raspadom Austrougarske monarhije posle Prvog svetskog rata, nezavisna Rumunija je proširila teritorije, ali je taj period obeležila unutrašnja politička nestabilnost, navodi enciklopedija Britanika.

Posle Drugog svetskog rata, u zemlji se učvršćuje komunistička vlast pod uticajem Sovjetskog saveza, pa zemlja potpada pod Istočni blok, uprkos nekim pokušajima da vodi sopstvenu spoljnu politiku, piše Britanika.

Meštani su obrađivali zemlju, bavili se stočarstvom, ribolovom, a poslednjih decenija prošlog veka zapošljavali se u rudniku bakra ili manjim preduzećima u obližnjem gradiću Novoj Moldavi.

Promenom režima koji je simbolizovao Nikolae Čaušesku 1989, otvaraju se granice, zatvara rudnik i mladi masovno napuštaju zavičaj odlazeći u veće gradove ili u inostranstvo.

Većinsko stanovništvo sela Divić čine Srbi, a na to ukazuju dvojezični, srpsko-rumunski natpisi postavljeni kraj prvih kuća, kao i nazivi toponima.

„Starčeva livada, Kilavi rt, Kolarnica, Jezava, Rusovać, Konjski put, Velika reka, Srednjik“, nabraja Slava Golubović pokazujući rukom znana mesta na zamišljenoj karti.

U protokolima crkve iz susednog sela Belobreška nalaze se i podaci o Nestoru Kostiću.

Divić je udaljen 11 kilometara od manastira Bazjaša, najstarije svetinje Srpske pravoslavne crkve na teritoriji današnje Rumunije koju je, po predanju, utemeljio Sveti Sava 1225.

Srbi u Rumuniji

• Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske, oko 50.000 Srba u šezdesetak naselja našlo se u sastavu Rumunije;
• Najveći broj Srba u Rumuniji živi na zapadu i jugozapadu zemlje, u županijama Arad, Timiš, Karaš-Severin i Mehedinc;
• Prema popisu iz 2011. godine, u Rumuniji živi oko 18.000 Srba;
• U Temišvaru se nalaze srpska teoretska gimnazija „Dositej Obradović“, sedište Eparhije temišvarske i sedište Saveza Srba, krovne organizacije Srba u Rumuniji.
• Srpska manjina, kao i ostale priznate manjine u Rumuniji, ima predstavnika u Parlamentu.

Od Dedalovih krila do svemirskih letelica

Ljudi su odvajkada sanjali da polete, ali su snove, ne retko, plaćali životima.

U grčkoj mitologiji Dedal je sebi i sinu Ikaru napravio krila i, pomoću njih, spasao se ropstva.

Neposlušni sin Ikar, međutim, pao je u more i utopio se.

Leonardo da Vinči (1452-1519), italijanski renesansni slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, ostavio je čovečanstvu, pored remek-dela „Monalize“ i „Tajne večere“, planove i crteže brojnih mašina, a među njima i nekoliko letelica.

Braća Rajt su svojim avionom prvi put poletela 1903, a Ivan Sarić iz Subotice isprobao je sopstveni izum 1910.

Prvi astronaut Jurij Gagarin otvorio je novu stranicu 12. aprila 1961.

Šezdeset godina kasnije, 12. juna 2021, „karta“ za let u svemir pomoću automatizovane kapsule prodata je na aukciji za 28 miliona dolara.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]