Učionica

BBC
Škole su od marta bile prazne, a nastavnici su se u Balkanskoj zbornici sastajali svake srede

Školskom raspustu se bliži kraj u gotovom svim zemljama regiona, i dok i roditelji i nastavnici i deca brinu kako će izgledati nastava, za sredu je zakazan još jedan sastanak Balkanske zbornice.

U redovnom terminu od osam uveče, troje nastavnika, svako iz druge zemlje koje su nekada činile Jugoslaviju, sedeće u svojoj sobi i kolegama iz regiona predstaviti neke od alata koje su koristili u onlajn nastavi od marta.

Na kraju će zapevati i „zatvoriti“ vrata Balkanske zbornice do sledeće srede.

Ovakva okupljanja preko aplikacije Zum počela su krajem marta, a cilj je bio da se nastavnici i učitelji okupe i podele probleme kroz koje prolaze, sa kolegama – onima koji ih najbolje razumeju.

„Balkanska zbornica je mesto na kom možemo da se ispričamo, iskukamo, da se smejemo, da plačemo, da rešimo nedoumice, pomognemo jedni drugima, mesto na kom s kolegama možemo da pijemo kafu“, priča za BBC na srpskom učiteljica Željana Radojičić-Lukić.

Od grupe entuzijasta do mreže od 30.000 ljudi

Radojičić-Lukić, učiteljica iz jedne mioničke osnovne škole, koja ima i titulu najboljih učitelja na svetu, u martu se, na početku epidemije virusa korona, našla pred nizom nedoumica i pitanja, kao i brojne njene kolege.

Umesto da čeka savete i preporuke, rešila je da umreži entuzijaste regiona u oblasti prosvete, kako bi zajednički prevazišli krizu.

Tako je pokrenuta zajednica EduBalkan koja je povezala nastavnike i učitelje iz regiona. U okviru te mreže nastala je i Balkanska zbornica.

„Iz potrebe da samo pomognemo jedni drugima, pošto je većina nas bila nesnađena u tom trenutku, nastala je mreža od 30.000 nastavnika iz šest država Zapadnog Balkana“, priča ona.

Za Željanu ovakav način umrežavanja nije novost, pošto je aktivna učesnica i pokretačica brojnih regionalnih, ali i globalnih projekata umrežavanja.

Tako je EduBalkan postao utočište nastavnika i roditelja, nudeći ideje za različite aktivnosti.

„Jedna od prvih akcija jeste Balkanska zbornica.

„Svake srede od 20 časova nastavnici regiona dobili su priliku da uživo razmene iskustva, mišljenja, predloge, nedoumice i dileme u vezi sa aktuelnim temama iz obrazovanja“, kaže Željana.

Osim nastavnika i učitelja, na sastancima govore i psiholozi koji im pomažu da prevaziđu različite krize.


Pogledajte i priču o psihološkinjama koje su tu za nas u vreme epidemije

Vurus korona: Psihološkinje koje su bile uz nas u vreme epidemije
The British Broadcasting Corporation

Zbornica je „otvorena“ i za vreme raspusta, a mesec avgust posvećen je temama o veb alatima, koji mogu osavremeniti i unaprediti nastavni proces i predstavlja pripremu i uvod u novu školsku godinu.

Za Sandru Gjogevsku, okupljanja sredom su mesto zabave i razmene različitih iskustava, ali i novih učenja i psihološke podrške.

„Pokrenuli smo to kao inicijativu da popijemo kafu, opustimo se zajedno i nekako ublažimo teške situacije.

„Imali smo i muziku, učitelji iz EduBalkana pevali su uživo.

„To je bio veliki izazov za celu organizaciju i tehničku spremnost, ali brojke od više od 100 nastavnika tokom 18 sastanaka zaredom govore da smo na dobrom putu i ​​da smo zajedno postigli mnogo toga za prevazilaženje novonastalih situacija tokom pandemije“, priča za BBC Gjorgevska.

Olivera Đerorđić Nedić, nastavnica geografije i građanskog obrazovanja u dve osnovne škole u Doboju i Stanarima redovna je na sastancima.

balkanska zbornica

Balkanska zbornica

Kaže da su nastavnici kada je nastupila nova situacija koristili minimalno dostupnih alata, te da je izostala podrška sistema i da se svako snalazio kako je stigao.

Tu je, kaže, veliku ulogu odigralo upravo ovakvo povezivanje.

„Našli smo se u nebranom grožđu. Sistemi svih zemalja ovdje nisu bili spremni za ovakvu nastavu. Niko nas – učitelje i nastavnike – nije pitao da li imamo tehničke uslove za tri mjeseca onlajn nastave, da li imamo računar“, priča Đeorđić Nedić.

„Ja sam, na primjer, prošle školske godine u kući imala troje školarca, pa su nam bila potrebna četiri računara da bismo mogli funkcionisati. Imali smo period prilagođavanja i bdenja ispred računara.

„Meni se dogodilo da sam ispred računara budem od devet ujutro do devet uveče. Balkanska zbornica bila je luka spasa u svemu tome“, kaže ona.

Učionica, podignute ruke đaka

BBC
Pred početak nove školske godine, stara pitanja – da li su sistemi spremni za nepredviđene okolnosti

Na sastancima Zbornice našlo se izobilje ideja i tim entuzijasta spremnih da pomognu, ali se, kažu sagovornici BBC-ja, pokazalo koliko su sistemi u kojima rade zastareli i loši.

Zbornica i EduBalkan su, kažu, stvorili dobru bazu i mrežu koja može da posluži reformi obrazovanja u svim zemljama regiona.

„Fascinantno je koliko profesionalaca se našlo na jednom mestu, ničim izazvano i motivisano“, priča Olivera.

„Tamo se imate kome požaliti. Postoje ljudi koji imaju iste probleme i nedoumice. Tu imate sagovornike, možete da sagledate različite situacije iz više uglova i rešite dilemu“, dodaje.

U priču je od početka uključen i Dejan Nemčić, profesor geografije iz Zagreba, koji kaže da je Balkanska zbornica nastala slučajno.

„U trenutku kad smo svi shvatili da se nastava prebacuje na onlajn, Željana nam se javila i rekla: Ajmo nešto smisliti da pomognemo učiteljima Balkana.

„Oglašavali smo se na internetu, pozivali učitelje, i svake srijede sve više i više učitelja je bilo. Zapravo radili smo posao koji je trebalo raditi naša ministarstva i naši resori“, priča Nemčić za BBC.

„Mi smo volontirajući, davajući svoj trud, odricanje i vjeru u učitelje svake srijede željeli da se ne osjećaju sami, i bitan cilj je bio da vlada dobre energija.“

Jezik koji svi razumeju

Ono što je olakšavajuća okolnost za ovakvo regionalno umrežavanje je, kažu sagovornici BBC-ja na srpskom, jezik koji svi razumeju.

Ovakvim umrežavanjem i saradnjom nastavnici stvaraju temelje za buduću saradnju, kaže Nemčić.

„Mnogi učitelji prije Balkanske zborice nisu se uopće poznavali. Kad su počeli sudjelovati, dolaziti svake srijede, počela su se stvarati nova prijateljstva i suradnje.“

Učionica, azbuka ispisana na zidu

Getty Images
Možda ne koriste svi isto pismo, ali se svi dobro razumeju

Pandemija korona virusa pokazala je slabosti svih obrazovnih sistema na ovim područjima, ali je pokazala značaj organizovanja, saglasni su ovi nastavnici.

„Koliko bi ovo otužni krajevi bili kada bi se svi mirili s ovim i rekli da se nikad ništa popraviti neće i čekali da neko sa nekih pozicija, ko je očigledno nesposoban, nešto promeni.

„Mi smo oni koji nisu čekali. Okupili smo se odlučili da nešto uradimo“, kaže Đeorđić Nedić.

Iskustvo iz šest država, koje imaju zajedničku istoriju, slične kulture, ali i obrazovne sisteme proistekle iz jednog zajedničkog, sa svim svojim bogatstvom u različitostima, pokazuje se kao dobar recept za ostvarenje misije EduBalkan zajednice, objašnjava Željana.

Nemčić smatra da su učitelji i nastavnici ovim aktivnostima pokazali da obrazovanje briše sve granice, predrasude, svu negativu u loše reči.

„Pokazali smo da kad je interes naš učenik da ćemo sve napraviti, i da je moguća suradnja, ako imamo isti interes – a to je bolje obrazovanje u našim državama.“


Pesma nas je održala

„Balkanska zbornica počinje i završava se pesmom Ja hoću život, bolji život, a u toku samog sastanka isprepletemo još neku pažljivo izabranu pesmu uživo“, priča za BBC Aleksandra Stanković, profesorka muzičke kulture u osnovnoj školi u Beogradu.

Za nju je, kao i za ostale učesnike, Balkanska zbornica „mesto gde se opuštamo uz kahvu/kavu/kafu/kafe, jedni druge bodrimo da izdržimo pritiske sa svih strana“, priča Aleksandra.

„Ono što krasi svaku zbornicu jesu po tri gosta iz različitih država, iz raznih sfera života, a opet povezani sa obrazovanjem.

„Naši gosti su bili predstavnici ministarstava, poznate javne ličnosti, televizijski voditelji, pevači, psiholozi, predstavnici izdavačkih kuća, novinari, profesori fakulteta, direktori škola, nastavnici…

„Obično sastanak traje sat i po, a ponekad zna da se oduži na dva sata. Ono što nama koji vodimo zbornicu, sa Željanom na čelu, daje vetar u leđa je da na kraju svake nastavnici koji prisustvuju ne žele da se završi“, kaže Aleksandra.

balkanska zbornica

Balkanska zbornica

Časove je od marta držala onlajn, a horsko pevanje je bilo najteže, zbog različite internet konekcije svakog učenika, pa je zvuk kasnio.


Opuštena kava uz Ljubljanicu

Na kavi sredom popodne je redovno i Blanka Tačer iz Ljubljane.

Za Balkansku zbornicu je saznala kada je i sama dizajnirala kreativni projekat podučavanja.

„Povezali smo se u divno partnerstvo, u kojem se rađaju nove ideje za profesionalni razvoj nastavnika“, priča Blanka.

„Podrška u doba Kovida-19 jedan je od najjačih zaštitnih faktora za nastavnike – kako za njihov profesionalni, tako i za lični razvoj.

„Nastavnici su morali da pređu na potpuno nov način rada sa učenicima u roku od nekoliko dana. Ne znam da li ljudi imaju dobru predstavu o kakvom stresu je reč“, priča Blanka za BBC.

To poredi sa pilotom koji ceo život leti avionom, a onda za nekoliko dana mora da nauči da upravlja brodom ili prodavcem automobila koji mora da nauči posao stomatologa.

Balkanska zbornica

Balkanska zbornica

Onlajn sastanci Balkanske zbornice namerno su vrlo opušteni. Započinjemo i završavamo pesmom kako bismo stvorili stimulativnu atmosferu.

„Ono što mi je jedno od najjačih zapažanja tokom ovih nekoliko meseci je kako nastavnici spontano podržavaju jedni druge tokom sastanka.

„Možete videti kako prisustvo različitih zemalja otvara horizonte i pozitivnu energiju na svim nivoima. Može se videti kako Balkanska zbornica povezuje najaktivnije nastavnike. To su nastavnici za koje predavanje nije posao, već misija“, kaže Tačar.

Školska godina u Sloveniji počeće 1. septembra, ali još se ne zna po kom modelu. Spremna su četiri, a ministarstvo će odlučiti koji će važiti nešto pre početka školske godine.


Pogledajte i video o tome kako u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji nastaju roboti

Učenici beogradske Matematičke gimnazije prave robote koji mogu biti vrlo korisni.
The British Broadcasting Corporation

Daje ti krila

U Srbiji je poznat model nastave – organizovaće se u školi ili na daljinu – u zavisnosti od izbora škole.

Nastavnici srpskog jezika i književnosti u Francuskoj školi u Beogradu Oliveri Potić se čini da će i ovog puta najveći teret podneti učitelji i nastavnici.

„Moja škola se još nije izjasnila o načinu na koji počinjemo, ali kao i do sada, pošto je na teritoriji Srbije, poštuje odluke srpskih vlasti.“

Kako god da godina počne, ne plaši se novog početka, između ostalog i zbog EduBalkan zajednice koja, kaže, „zaista daje krila“.

Kada godina počne, podršku kolega osim u zbornici škole u kojoj radi, traži će i u Balkanskoj.

Za nju je saznala slučajno, tako što joj je na Fejsbuku „iskočila“ grupa.

„Mislim da se ne može ni naslutiti koliko je ta podrška značila i znači. Nastava preko televizije je bila samo dopuna i smernica.

„Glavni časovi su se izvodili onlajn, u početku nevešto, ali kasnije, zahvaljujući zajednici, sve kvalitetnije i kvalitetnije“, kaže Olivera za BBC.

„Nađe se rešenje za sve. Šta priča ministarstvo, manje je bitno. Magija je u našim rukama i na nama je da se snađemo u novonastaloj situaciji. Kad smo se snašli i organizovali u martu, i sada ćemo.

„Mi smo servis naših učenika, učimo ih pre svega da budu ljudi, bilo to onlajn ili uživo.“

Suada Karić, profesorka u jednoj srednjoj stručnoj školi u Sarajevu, kaže da se u Balkanskoj oseća čak i lepše nego u zbornici svoje škole.

„U ovoj našoj onlajn zbornici ste u okruženju onih koji razmišljaju kao vi, žele kao vi, imaju iste altruistične stavove i ambicije, to je mjesto gdje se upravo zbog svega toga odlično razumijete sa kolegama“, kaže Suada.

Iz Balkanske zbornice je, kaže, crpela energiju i motivaciju.

„To je mjesto gdje se slušamo, podržavamo, dijelimo brige, dileme i razmjenjujemo sjajna iskustva.

„Mjesto na kojem imate osjećaj da možete da mijenjate i obrazovanje činite ga modernijim, boljim a istovremeno da budete ponosni onim što balkanski nastavnici posjeduju kao svoju riznicu bogatstva na koju trebamo biti ponosni“, kaže Suada.

Zbornica je, dodaje pokazala da su promene u sistemu obrazovanja moguće i van institucija obrazovanja.

„Iste ideje spajaju ljude bez obzira na granice i geografske prostore, a umrežavanje je put ka razvoju ideja.“

To je najvažnija lekcija koju će iz Zbornice poneti.


Pogledajte priči o tome kako Jugoslavija i dalje živi u Palati Saveznog izvršnog veća

Šta sve ne možete da vidite, a mogu svetski državnici.
The British Broadcasting Corporation

Kafe u Skoplju

Defektološkinja Jasmina Lukanovska radi u Posebnoj osnovnoj školi u Skoplju.

Specifičnost škole u kojoj radi predstavljala je dodatnu okolnost kojoj se trebalo prilagoditi.

U tome joj je pomogla i Balkanska zbornica koju opisuje kao veoma moćnu, aktivnu i ozbiljnu grupu nastavnika Balkana.

„Kada se desila pandemija Kovida-19 svi smo bili zatečeni, uplašeni i dezorijentisani. Ali, Balkanskoj zbornici nije trebalo mnogo vremena za razmišljanje.

„Moja prijateljica i saradnica je bila deo organizacije u Balkanskoj zbornici, pa sam preko Fejsbuk grupe polako pratila sve njihove aktivnosti, koje uopšte nisu bile za potcenjivanje.

„Odlučila sam da postanem aktivan član, da nesebično delim iskustva i materijale za rad, da podjednako učestvujem u aktivnostima i podignem našu profesiju na jedan dostojan nivo.“

Kraj sastanka Zbornice ne znači i kraj aktivnosti do naredne srede, priča Jasmina, već su članovi dostupni kad god neko ima neku nedoumicu, pitanje, problem…


Možda će vas zanimati i kako da ne izgorite od rada od kuće

Od početka pandemije, mnogi su kancelarijski posao zamenili radom od kuće.
The British Broadcasting Corporation

Oktobar je novi septembar – u Crnoj Gori

EduBalkan je napravio i predlog za odlaganje početka školske godine do 1. novembra, do kada bi, smatraju, sistem mogao da se potpuno pripremi za eventualno novu krizu.

To se ipak neće dogoditi, a škola počinje svuda 1. septembra, osim u Crnoj Gori.

Ivanu Milić, učiteljicu u osnovnoj školi u Podgorici, iznenadila je odluka da školska godina počne 1. oktobra.

„Odluka je neočekivana, nismo bili spremni za nju, ali to je procjena našeg Nacionalno koordinacionog tijela i donešena je radi očuvanja zdravlja.

„Počeli smo da se pripremamo i mi i djeca i roditelji. Svi kao i svake godine čekamo 1. septembar s nestrpljenjem, neobično je.“

Za Ivanu su pripreme trajale i tokom raspusta, na sastancima Balkanske zbornice, koju opisuje kao neprocenjivo iskustvo.

Praćenje nastave od kuće

BBC
Praćenje nastave od kuće u Crnoj Gori je krenulo 23. marta

„Iskustvo vezano za razmenu mišljenja, nova prijateljstva, nove ideje…“, priča Ivana i dodaje da je svaki vid međusobne podrške nastavnika vrlo važan.

Početka nove školske godine se ne plaši.

„Početak je za mene svaki lijep. Tako da nema razloga za strah. Nadam se da će se stvoriti uslovi da počnemo kako je planirano 1. oktobra.

„Mene plaši jedino neizvesnost i neorganizovanost. Nadam se da ćemo dobiti jasne smjernice na koji način organizovati nastavu redovnu ili onlajn i straha za mene neće biti“, kaže optimistično.


Reč jednog direktora

Na jednoj Balkanskoj zbornici gost saradnik bio je i Igor Matijašić, profesor hrvatskog jezika i književnosti iz Zagreba, koji je trenutno direktor jedne škole.

„Mislim da je podrška u trenucima kad se sve preselilo onlajn svima značila jako puno i da nas je sve skupa upravo to i održalo, jer je situacija bila nova, neizvjesna i – dugoročno neodrživa“, kaže Igor za BBC.

„Najteže je od svega što se očekuje da se bude dostupno skoro cijeloga dana“, dodaje.

U takvim okolnostima Balkanska zbornica odradila je svoj posao.

„Sastanci su korisni jer se iz različitih kutova gleda ista slika, odnosno pokušava razgovarati i riješiti isti problem koji muči sve škole u regiji. Naravno da više glava može roditi više ideja – na dobrobit svih…

„Uspoređivao sam svoje ponašanje kao ravnatelja škola s ostalim sudionicima razgovora, te se pitao kako bih ja postupio u njihovim situacijama. Vrlo korisno iskustvo“, priča Igor.

Pred početak nove školske godine kaže da se uvek zalagao za to da se makar jedan deo nastave izvodi uživo u učionici.


Zbližavanje nastavnika

Branka Lepir-Šinik, profesorka razredne nastave u Banja Luci kaže da je pandemija korona virusa zbližila nastavnike na globalnom nivou.

Kroz Balkansku zbornicu i ona se zbližila s kolegama s prostora bivše Jugoslavije.

„Svaki vid umrežavanja nastavnika zasigurno vodi ka uspješnijem radu. Kroz razmjenu ideja i iskustava na Zbornici i sami dobijamo neke nove ideje kako se prilagoditi novonastaloj situaciji, te kako uspješnije prenijeti znanja učenicima u ovim okolnostima.

„Nedavno su nam koleginice prenijele svoje iskustvo u pogledu korištenja raznih aplikacija. Iako sve mogu naći svoje mjesto u radu sa učenicima, meni se Wekelet izdvojio kao najzanimljiviji i u slučaju ponovnog pristupanju onlajn radu svakako ću ga koristiti.“

I u BiH nova školska godina počeće po kombinovanom modelu, što je, smatra Branka, tranutno najbolje rešenje.

„Drago mi je da se vraćamo neposrednom radu sa učenicima, jer živu riječ ništa ne može zamijeniti.

„Svakako da zabrinutost postoji. Sigurno svi nastavnici strahuju od mogućih pojava zaraze u njihovim školama, ali usvajanje novih znanja je neprekidan, kontinuiran proces i time je naša uloga u ovome velika.“


EduBalkan je nedavno pokrenuo i roditeljske sastanke, a u planu je umrežavanje učenika.

I po početku školske godine i povratku u klasične zbornice, njihova će nastaviti onlajn okupljanja sredom.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.