Tramp gubi Predstavnički dom, šta je sa Senatom: Ovo su najnovije prognoze

Obe stranke suočavaju se sa preprekama dok ulaze u završnicu veoma važnih izbora.

Republikanci su zabrinuti zbog eskalacije rata sa Iranom, koji je pre samo nekoliko nedelja izgledao kao da je pred okončanjem. Novi sukobi nose rizik od širenja rata, dok pokret Huta, koji podržava Iran, preti da zatvori Crveno more za brodove.

Sve to je dovelo do novog skoka cena nafte, dodatno pogoršavajući ekonomske probleme Trampove administracije.

Demokrate se, s druge strane, suočavaju sa žestokom raspravom o budućem pravcu stranke, što je republikancima dalo novu liniju napada.

Pobede demokrata na unutarstranačkim izborima za Predstavnički dom širom zemlje izazvale su zabrinutost među centristima da će njihova stranka biti predstavljena kao previše ekstremna.

To je argument koji naglašavaju predsednik Tramp i republikanski lideri u Vašingtonu, pokušavajući da ubede birače da vlast ne prepuste Demokratskoj stranci.

Rezultat je situacija u kojoj, 100 dana pred izbore, obe stranke imaju razloga i za optimizam i za zabrinutost.

„Konkurencija je veoma jaka i u Senatu i u Predstavničkom domu“, rekao je Džefri Skeli, glavni izborni analitičar DDHQ-a.

Demokrate veruju u svoje šanse u Predstavničkom domu, gde republikanci imaju tesnu većinu u godini međuizbora, u kojoj stranka predsednika istorijski često gubi mesta.

U Senatu demokrate imaju mogućnost da osvoje većinu, ali će morati da pobede u nekoliko saveznih država koje je osvojio Tramp.

DDHQ predviđa da bi demokrate mogle da osvoje većinu od 15 mesta u Predstavničkom domu, sa odnosom 225 prema 210, dok bi republikanci tesno zadržali kontrolu nad Senatom sa rezultatom 50 prema 50, pri čemu bi potpredsednik Vens imao odlučujući glas.

Krajem jula, prema modelu DDHQ-a, demokrate su imale 60 odsto šanse da osvoje Predstavnički dom, dok su republikanci imali 60 odsto šanse da zadrže Senat.

To predstavlja smanjenje demokratske prednosti u trci za Predstavnički dom u odnosu na početak meseca, kada je model pokazivao da bi demokrate mogle imati prednost i do 25 mesta.

Blago približavanje u tesnoj izbornoj trci vidi se i u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja o takozvanom „opštem kongresnom glasanju“ — pitanju u kojem se birače pita da li bi pre glasali za demokratskog ili republikanskog kandidata za Kongres.

Proseci DDHQ-a pokazuju da demokrate imaju prednost od četiri procentna poena nad republikancima.

U to ulazi i julsko istraživanje YouGov-a i časopisa The Economist, koje pokazuje prednost demokrata od pet poena, kao i istraživanje Morning Consulta, prema kojem je prednost samo tri poena. Prošlog meseca prosečna prednost demokrata bila je bliža šest ili sedam poena.

Novo istraživanje Emerson College Polling-a daje još povoljniju sliku za demokrate, pokazujući njihovu prednost od 11 poena u opštem kongresnom glasanju. Međutim, ostaje da se vidi da li je ta dvocifrena prednost znak novog trenda ili samo odstupanje od proseka.

Skeli je rekao da podaci Emersona „pokazuju stvarni raspon mišljenja o tome kako bi situacija mogla izgledati na jesen“.

Demokrate se nadaju da mogu privući birače koji su razočarani Trampom i nezadovoljni Kongresom pod republikanskom kontrolom.

Nezadovoljstvo birača ekonomijom utiče na Trampove slabe rejtinge. Očekuje se da će ekonomija biti najveće pitanje međuizbora 2026. godine, a ono je tesno povezano sa ratom u Iranu.

„Veliko pitanje je: da li će iranski sukob i zabrinutost ljudi zbog njegovog daljeg širenja uticati na stvari poput opšteg kongresnog glasanja, tako da pokažu: ‘U redu, prednost demokrata ponovo raste’?“ rekao je Skeli.

U prosečnim rezultatima opšteg glasanja, prednost demokrata povećala se kada je sukob sa Iranom ranije ove godine eskalirao i kada su cene benzina porasle u već ionako teškom ekonomskom okruženju.

Kada su se sukobi donekle smirili i cene goriva pale tokom proleća, republikanci su u nekim istraživanjima uspeli da smanje zaostatak.

„Problem za republikance jeste to što se sukob sa Iranom ponovo zaoštrava“, rekao je Skeli, ukazujući na vesti iz prethodne sedmice da cene goriva ponovo rastu kako se sukob nastavlja.

„To je politički veoma loše za Republikansku stranku. Njima je mnogo lakše da tvrde da su demokrate previše ekstremne ako su ekonomski uslovi makar pristojni“, rekao je.

Istraživanje The Economist/YouGov ranije ovog meseca pokazalo je nepopularnost rata: 57 odsto ispitanika smatra da je rat bio pogrešna odluka. Iako je gotovo osam od deset birača pokreta MAGA podržalo rat, isto je reklo samo 51 odsto republikanaca koji nisu deo MAGA pokreta — grupe koja čini približno četvrtinu republikanskih ispitanika.

Republikanski poslanici takođe su izrazili zabrinutost da Tramp, koji je probleme sa pristupačnošću života nazvao demokratskom „prevarom“, nije usklađen sa sopstvenom bazom kada je reč o ekonomiji.

„S obzirom na to da je predsednik Tramp izabran delom i zbog toga kako su ljudi ocenili njegovo upravljanje ekonomijom tokom prvog mandata… kada istraživanja pokazuju da velika većina ne odobrava njegovo upravljanje ekonomijom, inflacijom ili sličnim pitanjima, to je veoma loše“, rekao je Skeli.

Dobra vest za republikance jeste to što i demokrate imaju svoje probleme.

Demokrate, oslabljene porazima 2024. godine i u potrazi za novim liderom pred predsedničke izbore 2028, podeljene su oko najboljeg puta za stranku u ciklusu u kojem Tramp više nije na vrhu glasačkog listića.

Kandidati povezani sa organizacijom Demokratski socijalisti Amerike (DSA) privukli su pažnju pobedama u važnim trkama ove godine, dok su progresivni izazivači uspeli da izbace neke dugogodišnje funkcionere, što mnogi vide kao znak novog talasa energije unutar demokratske baze.

Tramp je napao pokret demokratskog socijalizma nazivajući ga „komunizmom“ i „najvećom pretnjom našoj naciji“.

„Republikanci će od sada pa sve do jeseni pokušavati da celu opoziciju označe izrazima poput ’komunisti’ i ’socijalisti’“, rekao je Skeli.

Važan test podrške progresivnim kandidatima biće sledećeg meseca u Mičigenu, gde se u neizvesnim demokratskim predizborima takmiče centristička kongresmenka Hejli Stivens i progresivac Abdul El-Sajed za pravo da se suprotstave verovatnom republikanskom kandidatu Majku Rodžersu.

Cook Political Report tu trku ocenjuje kao potpuno neizvesnu, dok DDHQ smatra da blago ide u korist demokrata.

Ako El-Sajed pobedi na izborima 4. avgusta, pojedine demokrate strahuju da bi to moglo pomoći republikancima na opštim izborima.

Ako republikanci osvoje Mičigen u novembru, prema DDHQ-u njihove šanse da zadrže Senat skaču na 86 odsto.

„Ako demokrate žele put do većine, ne smeju izgubiti Mičigen“, rekao je Skeli.

Sve u svemu, najnovija istraživanja i prognoze pokazuju da je situacija „daleko od talasa plave boje“ kakav su demokrate imale 2018. godine, iako trenutno izgledaju spremno da povećaju broj mesta na Kapitol hilu ove jeseni.

U ovoj fazi izbornog ciklusa 2018. godine, kada su demokrate ostvarile veliki uspeh poznat kao „plavi talas“, u opštem kongresnom glasanju imale su prosečnu prednost od sedam ili osam procentnih poena — dvostruko veću od sadašnje.

Sa nešto više od tri meseca do dana izbora, tesne prognoze čine trke poput one za Senat u Mičigenu ključnim pobedama koje obe stranke moraju ostvariti, povećavajući značaj malog broja neizvesnih izbora koji bi mogli odlučiti ko će kontrolisati Kongres.