Nema važnije političke funkcije u Sloveniji na kojoj aktuelni predsednik Borut Pahor nije proveo bar jedan mandat.
Na poslednju – drugi mandat za predsednika Slovenije – bukvalno je dotrčao.
Kampanju je vodio obilazeći zemlju peške, postavljajući slike na društvenu mrežu Instagram, što je postao njegov zaštitni znak.
Ipak, u politiku je ušao davno pre društvenih mreža.
Jedan dolazak u Beograd 1990. godine bila je prva prilika da se čuje njegovo ime – bio je najmlađi član delegacije slovenačkih komunista koji su napustili 14. kongres Saveza komunista Jugoslavije.
Izlazak Slovenaca iz partije značio je i izlazak Slovenije iz federacije, a za Boruta Pahora početak više od tri decenije političkog aktivizma.
Od poslanika, preko predsednika Skupštine, poslanika u Evropskom parlamentu, pa do premijera i predsednika – Pahor je demonstrirao znanje da pobeđuje na izborima.
https://www.instagram.com/p/BsvdyS2lBfg/?utm_source=ig_web_copy_link
Demonstrirao je i veštinu partijskih odnosa, koalicionih pregovora, često uspešno premošćavajući partijske razlike i komunicirajući sa svim akterima političke scene – mada mu je to ponekad donosilo imidž čoveka bez jasnog stava, spremnog na razne dogovore zarad funkcije.
Dokazao je to članstvom u koaliciji sa liberalom Janezom Drnovšekom, pa potom podršci ekonomskim merama konzervativca Janeza Janše – sve vreme vodeći stranku levog centra, socijaldemokratske orijentacije.
Konačno, bio je deo brojnih regionalnih procesa u kojima je takođe pokušao da se postavi kao čovek koji premošćava razlike.
Rezultat je, ipak, promenljivi uspeh.
„Prijatelj i džentlmen“
Jadranka Kosor je, kao premijerka Hrvatske, blisko sarađivala sa Pahorom dok je i on bio na čelu vlade.
Zajednički su bili deo neobične balkanske „trilaterale“, čiji je srpski član bio tadašnji predsednik Boris Tadić.
„Da smo mi ostali na čelu država, mislim da bi situacija u regionu bila neuporedivo bolja nego što je danas“, nema dileme Jadranka Kosor u razgovoru za BBC na srpskom.
Seća se zajedničkih sastanaka u Ptuju i Smederevu koji su regionu poslali snažnu poruku – da se lideri mogu sastajati i bez danas neizostavne razmene oštrih, gotovo pretećih poruka.
Iako je Boruta Pahora i Jadranku Kosor zatekla složena situacija oko Arbitražnog sporazuma Slovenije i Hrvatske o granici u Piranskom zalivu, deceniju kasnije Pahora opisuje kao – „prijatelja“.
„Napetost između dve zemlje bila je na vrhuncu kad sam ja došla na čelo Vlade, pa su prvi susreti bili veoma hladni.
Ali početni pregovori oko Arbitražnog sporazuma su uspostavili ono najvažnije – poverenje, a za to je potrebna velika hrabrost“, kaže Jadranka Kosor.
U želji da, u to vreme, mirne regionalne odnose učine primamljivijim čitaocima, mnogi mediji u Hrvatskoj i Sloveniji pokušali su da u odnosu Jadranke Kosor i Boruta Pahora pronaću nešto više od politike.
„Mnogi mediji su naš odnos pokušali da pretvore u romantičnu priču – a to nije bio slučaj.
Meni, kao ženi, je to teško bilo da podnesem, jer bih u tom odnosu ja svakako bila slabija“, priseća se Jadranka Kosor.
Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
Kako su Slovenci zaličili na Italijane
„Igra malih brojeva“ na slovenačkim izborima
Paravojna grupa uzbunila Sloveniju
Ko je Borut Pahor
- Rođen je 2. novembra 1963. u Postojni
- Diplomirao politikologiju i međunarodne odnose na Univerzitetu u Ljubljani
- Od 1990. godine poslanik u Skupštini Slovenije
- Od 1997. godine predsednik stranke Združene liste socijaldemokrata – današnjih Socijaldemokrata
- 2000. godine postaje predsednik Skupštine Slovenije
- Od 2008. do 2011. predsednik Vlade Slovenije
- 2012. godine izabran za četvrtog predsednika Slovenije
Politički pomiritelj Slovenaca
Efektnog javnog nastupa, Borut Pahor mamac je za medije u Sloveniji – pomaže im efektnim akcijama, selfijima na društvenim mrežama.
Dopisnik RTS-a iz Ljubljane Vladimir Banić opisuje ga kao pristupačnog, otvorenog i komunikativnog.
„On je najbolji politički proizvod za prosečnog glasača u Sloveniji.
Kao moderan Slovenac, trči, bavi se sportom, ima moderan brak – on i njegova partnerka nisu formalno venčani, ima sina od koga je i potekla ideja za obilazak Slovenije peške“, kaže Banić.
https://www.instagram.com/p/Bs3ON3GluDe/
I dok je spreman da svom obezbeđenju zada brige jer voli da se po Ljubljani šeta bez pratnje, Banić kaže da u politici najčešće – ne rizikuje.
„Njegova politička misija je da pomiri Slovence sa leve i desne strane.
Ovaj drugi predsednički mandat je onaj u kome Pahor, uprkos malim ovlašćenjima predsednika, može da pokaže svoju pravu prirodu – on ne mora ništa više da rizikuje jer je sve u politici već bio.“
Banić kaže da se Pahor u najveći rizik upustio gradeći spomenik u Ljubljani posvećen svim žrtvama ratova u Sloveniji.
Mogao je time da „gurne prst u oko“ velikoj većini ljudi u zemlji u kojoj je, od svih bivših jugoslovenskih republika, antifašistička tradicija najočuvanija.
Ipak, zauzvrat je dobio i drugi mandat na predsedničkim izborima – tesnom većinom savladao je čoveka koji je kasnije postao predsednik Vlade Slovenije.
Možda najbolji opis njegove neutralnosti leži u činjenici da je na tim izborima nastupio kao – nestranački kandidat.
Čovek je, zaključuje dopisnik RTS-a, koji osim za reprezentaciju Slovenije, ne navija ni za jedan fudbalski klub.
I to je recept više od tri decenije političkog trajanja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
