Novim paketom sankcija Evropske unije Rusiji, Srbija će za šest meseci ostati bez ruske nafte koja se doprema brodovima, potvrdili su iz Ministarstva energetike za televiziju N1.
To znači da Naftna industrija Srbije (NIS) neće moći da kupuje rusko crno zlato koje je do sada stizalo iz Jadranskog naftovoda (JANAF) u Hrvatskoj.
„Srbija je ranije iz Rusije zadovoljavala 16 odsto sopstvenih potreba za naftom“, kaže Miloš Zdravković, energetski stručnjak.
„Ipak, ove godine smo iz Rusije kupovali više nafte, jer je bila povoljnija, a te količine ćemo sada morati da nađemo na drugim mestima.“
Već i sama prošlonedeljna najava Brisela da će zabraniti Rusiji dopremanje nafte brodovima dovela je do poskupljenja cene crnog zlata na berzanskim tržištima za šest odsto, što je najveće povećanje u poslednja dva meseca.
„Možemo da očekujemo dalje poskupljenje nafte, jer je tržište i na najavu uvođenja sankcija već reagovalo“, misli Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
„Samim tim bi mogli da poskupe i naftni derivati, odnosno gorivo na pumpama.“
- Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
- Novi paket sankcija EU: Šta je dogovoreno i kako je Mađarska dobila šta je htela
Zabrana protoka ruske nafte kroz hrvatski naftovod otvara i pitanje vlasništva nad NIS-om, koju trenutno većinski drži ruski naftni gigant Gasprom.
Da li će biti poskupljenja na pumpama
Čim je objavljena odluka EU da će zabraniti uvoz ruske nafte, cena nafte tipa brent dodatno je skočila.
Ipak, Žozep Borelj, šef evropske diplomatije misli da će cena ruske nafte na tržištu pasti zahvaljujući zabrani uvoza.
„Treba razumeti da nafta nije gas, pa nije lako geopolitičko oružje, već berzanska roba“, kaže Zdravković.
„Zato se teže može predvideti da li će doći do promene cene i u kom pravcu.“
Zdravković kaže da je do sada najveći kupac ruske nafte bila Evropa, ali da bi se Rusija sada mogla okrenuti drugim tržištima, poput Kine i Indije.
„Čim proizvoda ima manje, on bi mogao da bude skuplji.“
NIS, tako, neće imati manji profit, dodaje on, jer ukoliko skuplje kupi naftu, i prodavaće je po višim cenama.
„Ono o čemu ne treba brinuti jesu nestašice goriva – trebalo bi da ga bude dovoljno jer ćemo naftu kupovati iz drugih izvora“, dodaje Zdravković.
Ljubinko Savić veruje da bi potrošači mogli da budu ti koji će osetiti promenu cena na pumpama jer je barel nafte 6. juna iznosio 120 dolara, što je poskupljenje od gotovo deset odsto u odnosu na početak maja 2022.
„Pitanje je da li će i koliko poskupeti onda cena nafte, a samim tim i goriva“, kaže on.
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
- Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove – i koliko to utiče na psihu
- Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije
Kako da nadomestimo nedostatak nafte – prva opcija
Hrvatski naftovod JANAF, objašnjava Miloš Zdravković, izgrađen je još u vreme socijalističke Jugoslavije, a jedan krak dolazi iz luke Omišalj na ostrvu Krk do rafinerije u Pančevu.
Kako je EU zabranila da njene članice uvoze rusku naftu koja se doprema do luka, Hrvatska će za pola godine morati da obustavi kupovinu crnog zlata iz Moskve, a za osam meseci i kupovinu naftnih derivata.
Samim tim, ni Srbija neće moći da kupuje naftu preko JANAF-a.
„Za odnose između dveju država jako je bitno da građani razumeju da nije Hrvatska ta koja je odlučila da obustavi snabdevanje Srbije naftom“, dodaje Zdravković.
„Hrvatska je i sama prinuđena da ne kupuje rusku naftu zbog odluka Evropske unije, čija je članica.“
Zabrana kupovine nafte iz Moskve ne znači, kaže Zdravković, da će Srbija ostati bez ikakvog snabdevanja naftom kroz ovaj naftovod.
„Kroz JANAF smo do sada dobijali godišnje 3,2 miliona tona sirove nafte i to je njihov najveći ugovor.
„Ali, bitno je znati da Srbija i dalje može da koristi Jadranski naftovod za dobijanje drugih izvora nafte“, kaže on.
Srbija je u 2021. godini gotovo polovinu godišnjih potreba za naftom zadovoljavala tako što ju je kupovala iz Iraka, dok je oko četvrtinu dobijala iz sopstvenih izvora iz Vojvodine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
Među zemljama iz kojih Srbija uvozi naftu su i Kazahstan i Norveška.
Rusku naftu je Srbija 2021. godine kupovala kako bi zadovoljila svega 16 odsto potreba.
Međutim, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, početkom maja 2022. rekao je da Srbija „poslednjih mesec dana kupuje 60 odsto ruske nafte, umesto iračke, jer je jeftinija“.
Ruska nafta, ali kroz drugu cev – druga opcija
Jedna opcija je da JANAF-om dobijamo više nafte od drugih snabdevača koji nisu Rusija, kaže Zdravković.
A druga da ipak kupujemo naftu iz Rusije – ali na drugi način, dodaje.
Evropska unija je od sankcija izuzela zemlje koje nemaju izlazak na more, pa tako naftu iz Rusije i u naredne dve godine mogu da kupuju Mađarska, Češka, Poljska, ali i Bugarska.
Ipak, ruska nafta koja se dopremala preko JANAF-a bila je, kaže Ljubinko Savić iz PKS-a, „najpovoljnija opcija za Srbiju“.
„Prvo pitanje je da li postoje slobodni kapaciteti u Mađarskoj i okolnim zemljama iz kojih bismo mogli da dobijamo ruski energent“, kaže Savić.
„Drugo je – koliko je tačno skuplja ta nafta, jer sigurno jeste.“
Nafte za Srbiju, dodaje on, potencijalno ima još i na libijskom tržištu.
Povratak NIS-a državi – treća opcija
Zorana Mihajlović, ministarka energetike, rekla je u intervjuu za BBC 1. juna da vlasništvo nad NIS-om treba da se promeni „samo ukoliko nas sankcije koje se pripremaju u Evropskoj uniji dovode u situaciju da imamo problem da nam nafta dolazi kroz Jadranski naftovod“.
Većinski paket akcija u NIS-u trenutno ima Gasprom, dok država drži 29,7 odsto vlasništva.
„U pitanju je energetska bezbednost Srbije“, rekla je Mihajlović.
„Nema razgovora, onda treba da uradimo da vlasništvo ponovo postane srpsko.“
Od kako je Evropska unija najavila da bi mogla da zabrani naftu iz Rusije, u Srbiji se govori o vlasništvu nad NIS-om, objašnjava Ljubinko Savić.
„Srbija može da iskaže želju da NIS vrati većinski, ali vlasnik je taj koji odlučuje da li će prodati firmu“, kaže Savić.
„Još veće pitanje je – po kojoj ceni bi bili spremni da prodaju.“
Odluka o prodaji NIS je „političko pitanje“, smatra Zdravković.
On podseća da je 2011. ruski gigant Gasprom bio zainteresovan da kupi i deo Jadranskog naftovoda, ali da je Hrvatska to odbila.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
