Ukoliko na Pravnom fakultetu u Novom Sadu polažete prijemni ispit na srpskom jeziku – imaćete jedan test. Ako ga polažete na jeziku nacionalne manjine – morate na dodatnu proveru znanja srpskog jezika, iako imate diplomu srednje škole kojom je to znanje potvrđeno.
U Savezu mađarskih studenata Vojvodine ovakav potez ocenjuju kao diskriminaciju i dodatno otežavanje upisivanja fakulteta pripadnicima manjinskih zajednica.
„Pravni fakultet je napravio situaciju da oni koji su planirali da polažu ispit na maternjem jeziku od toga odustanu, jer sada imaju dodatni ispit iz srpskog jezika“, kaže za BBC predsednik Saveza Atila Šoti.
S druge strane, na Pravnom fakultetu objašnjavaju da nema neravnopravnosti jer se provera poznavanja srpskog jezika vrši za sve kandidate, pri čemu je osnovna provera kroz prijemni ispit na srpskom jeziku.
Dodaju da su se na ovakav potez odlučili jer je „Fakultetu naloženo da organizuje prijemne ispite i na jezicima nacionalnih manjina“.
Ovaj fakultet odbijao je da organizuje bilo kakav prijemni ispit na jeziku koji nije srpski, što mu je na kraju naloženo odlukom Apelacionog suda iz aprila 2018. godine kojom je utvrđeno da je ovaj Fakultet diskriminisao učenike koji dolaze iz manjinskih zajednica.
Četiri jezika, a jedna književnost
Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
Zašto diploma srednje škole nije dovoljan dokaz znanja
Kada završe srednju školu, đaci kojima srpski jezik nije maternji dobijaju dvojezičnu diplomu u kojoj se vide ocene iz srpskog jezika.
Predsednik Saveza mađarskih studenata Vojvodine Atila Šoti kaže da je to dokaz o nivou znanja srpskog jezika koji od njih očekuje država Srbija.
„Ako je ovo očekivanje veće, onda bi država morala da organizuje bolji sistem učenja srpskog jezika tokom školovanja.
Ako je državi ovaj nivo znanja dovoljan, onda Pravni fakultet nema pravo da očekuje viši nivo znanja jezika.“
Na Pravnom fakultetu rečeno nam je da nemaju vremena da obave intervju za BBC, pa su odgovore na pitanja poslali pisanim putem.
Tvrde da imaju uporište u odluci da uvedu dodatni test za pojedine studente.
„Prema Zakonu o visokom obrazovanju (član 97), Fakultet ima pravo da proveri poznavanje jezika studija, onako kako propiše svojim opštim aktom“, navodi se u odgovoru iz Dekanata.
U odgovoru još stoji da „onaj ko ne zna srpski ne može da studira pravo.
Možda može neke druge nauke gde jezik nije bitan (umetnost, fizička kultura…)“.
Atila Šoti kaže da mladi ljudi nisu krivi za situaciju u kojoj će morati da polažu još jedan test, već je to greška sistema koji treba da promeni nastavu srpskog jezika ako rezultati nisu dobri.
Ponovljeni slučaj
Mađarski studenti i Pravni fakultet već su se jednom našli na suprotnim stranama, čak i u sudskom procesu.
Obrazovna institucija čvrsto se držala odluke da ne omogući polaganje prijemnog ispita na bilo kom drugom jeziku osim srpskog, što je promenjeno tek ove godine, posle presude Apelacionog suda.
Na stranu studenata tada je stao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, na čelu sa Mihaljem Njilašom.
Njilaš i sada upozorava da se ovakvim ponašanjem urušava integritet sistema obrazovanja i školovanja Srbije.
„Ukoliko Pravni fakultet ustraje pri ovakvom stavu, moguće je da će doći do pokretanja sudskih postupaka zbog diskriminacije, a izvesno je da će doći do reagovanja stručne javnosti“, navodi Njilaš za BBC.
Na ovakve ocene iz pokrajinske vlasti, na Fakultetu odgovaraju da „Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, kao nenadležan organ, vrši nedozvoljen pritisak na Fakultet i povređuje ustavom zagarantovanu autonomiju univerziteta“.
U pisanom odgovoru Pravnog fakulteta, iz naziva resora Pokrajinskog sekretarijata izostavljeno je pominjanje resora propisa, uprava i – nacionalnih manjina.
Polaganje prijemnog ispita zakazano je za 27. jun, a provera znanja iz srpskog jezika za kandidate koji su test polagali na maternjem jeziku za dan kasnije.
U Dekanatu Pravnog fakulteta dopis zaključuju rečima da „ne postoji mogućnost da se menja tekst raspisanog konkursa“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
