Dejvid Atenboro: Kako je 94-godišnji prirodnjak „pokorio“ Instagram

Šta zajedničko imaju Dejvid Bekam, Dženifer Aniston, princ Hari i papa Franja?

Svi su u jednom trenutku držali rekord najbržeg dolaska do milion pratilaca na Instagramu.

A sada ih je sve nadmašio ser Dejvid Atenboro.

• Ser Dejvid Atenboro otvorio Instagram profil u pokušaju da „spase planetu“
• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“
• Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena

Britanski TV voditelj i prirodnjak najpoznatiji je po dokumentarcima o životinjama u prirodi, a 24. septembra ovaj 94-godišnjak do te brojke stigao je za nešto više od četiri sata od postavljanja prve slike na Instagramu.

Iako ne hoda redovno po crvenom tepihu – niti je igrao profesionalno fudbal ili upravljao Katoličkom crkvom – Atenboro je sada influenser na platformi kojom dominiraju mladi.

Mnogi od njih čak nisu bili ni rođeni kad je 1979. godine njegova prva i revolucionarna serija Život na Zemlji prvi put prikazana na BBC-ju u Velikoj Britaniji.

Zainteresovao je mlade ljude za životinje – pre nego što je to bilo moderno

Poslednjih nekoliko godina, ser Dejvid Atenboro sve je više pažnje posvećivao mlađoj publici u sklopu aktivizma protiv klimatskih promena.

Ankete dosledno pokazuju da Generacija Z, kako se najčešće nazivaju ljudi rođeni posle 1997. godine, smatraju klimatske promene najvažnijim pitanjem našeg doba.

„To je njihov svet i to je njihova sutrašnjica. Mene neće biti, ali njih hoće“, rekao je Atenboro za BBC.

• Sateliti snimili razdvajanje leda na Arktiku
• Leta bi mogla da postanu „pretopla za ljude“
• Polarni medvedi u opasnosti da budu gotovo istrebljeni

„Veoma je važno da mladi ljudi budu zabrinuti oko ovog pitanja, a oni to i jesu, u sve većim brojevima. Osećao sam se privilegovano što žele da saslušaju šta jedan matorac ima da kaže.“

Atenboorovi dokumentarci emitovani su širom sveta u poslednje četiri decenije.

Njegov poslednji projekat, Život na našoj planeti, urađen za Netfliks, više pažnje usmerava na njega samog.

https://www.youtube.com/watch?v=64R2MYUt394

Ipak, film je nešto više od običnog osvrta na prošlost – inserti iz Atenboorove bogate karijere dele prostor sa slikama onoga što ljudska aktivnost čini planeti.

Atmosfera filma dočarana je već u samom trejleru:

„Naša planeta se kreće ka katastrofi. Moramo da naučimo da sarađujemo sa prirodom a ne da radimo protiv nje“, upozorava on.

Ima slavnog Oskarom ovenčanog brata

Dejvid Atenboro je rođen 8. maja 1926. godine u Ajlvortu, u Širem Londonu.

To je samo 17 dana nakon što je rođena kraljica Elizabeta II – aktuelna britanska vladarka koja ga je šezdeset godina kasnije, zbog njegovog doprinosa televiziji, proglasila za viteza.

Od tada je on ser Dejvid Atenboro.

Dejvid je srednji od trojice sinova. Njegov stariji brat je pokojni glumac i režiser Ričard Atenboro, koji je 1993. igrao ekscentričnog milijardera u prvom Parku iz doba jure, a osvojio je Oskara za najbolju režiju za film Gandi 1983. godine.

Njihov mlađi brat Džon radio je kao direktor u automobilskoj industriji i finansijski savetnik.

Kao dete, Dejvid je bio strastveni kolekcionar svega što ima veze sa svetom prirode, uključujući fosile i žive primerke – jednom je prodao salamandere zoološkom odeljenju Univerziteta u Lesteru, gde je njegov otac Frederik bio dekan.

Ali ključni trenutak za Atenborove buduće sklonosti u karijeri nastupio je 1936. godine, kad su on i Ričard prisustvovali predavanju Sive Sove (Grey Owl), jednog od prvih konzervacionista na svetu.

• Svet se pregreva: Oboreno 400 rekorda
• Klimatsko vanredno stanje je realnost, upozorava 11 hiljada naučnika
• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu

Kasnije se pokazalo da je Siva Sova zapravo bio Arčibald Bilejni, belac koji se izdavao za kanadskog Indijanca. Njegova ekološka poruka, međutim, bila je iskrena i ostavila je utisak na mladog Dejvida.

„Ideja da čovečanstvo ugrožava prirodu nepromišljeno crpeći i krčmeći njeno bogatstvo bila je nečuvena u ono vreme ali je ostala do dana današnjeg sa Dejvidom“, rekao je Ričard u intervju 2000. godine dok je promovisao svoj film o Bilejniju.

Ser Dejvid Atenboro će kasnije diplomirati iz prirodnih nauka na Univerzitetu Kembridž i 1952. godine početi da radi na BBC-ju.

Iako njegove prve emisije o životinjama potiču još iz ranih pedesetih, prekretnica u njegovoj karijeri nastupila je sa Životom na Zemlji.

Serija od 13 epizoda iz 1979. godine bila je revolucionarna u pogledu tehničke složenosti i razmera produkcije, a pogledalo ju je, procenjuje se, 500 miliona ljudi širom sveta.

Uprkos odsustvu društvenih mreža, serija je ostavila „neku vrstu viralnog uticaja“: Atenboroov susret sa grupom planinskih gorila u Ruandi, na primer.

Ovaj susret završio je na 12. mestu u anketi iz 1999. godine o najupečatljivijim televizijskim trenucima svih vremena, ispred krunisanja kraljice Elizabete II.

https://www.youtube.com/watch?v=czgc56Vfz4w

„Preobraćen“ je u borbu protiv klimatskih promena

Kako su decenije prolazile, Atenborove emisije su sve više isticale ekološki ugao, ali moglo bi da se kaže i da se slavni prirodnjak relativno kasno pridružio kampanji protiv klimatskih promena.

Iako su naučnici upozoravali na klimatske promene koje izazivaju ljudi još od sedamdesetih, Atenboro je tek 2005. godine javno saopštio da „nema nikakvih sumnji“ u vezi s ovim pitanjem.

• Koliko je leda bilo 1989, a koliko ima danas
• Klimatske promene i hrana – čega neće biti na rafovima
• Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene

Za ovu promenu mišljenja zaslužnim je smatrao pokojnog američkog naučnika Ralfa Siserona – jednog od najcenjenijih stručnjaka za klimatske promene.

Prevaga se desila nakon što je Britanac posetio Siseronovo predavanje 2004. godine.

„Stvar koja me je istinski ubedila bili su grafikoni koji su povezali povećanje ugljen dioksida u životnoj sredini i povećanje temperature sa rastom ljudske populacije i industrijalizacije“, napisao je Atenboro u tekstu iz 2005. za britanski list Independent.

To je prirodnjaka navelo da snimi i dva televizijska dokumentarca o klimatskim promenama koji su emitovani 2006. godine.

I nikada se više nije osvrnuo.

„Otkad sam snimio prvu televizijsku emisiju, na našoj planeti ima tri puta više ljudi nego što je bilo tada, mi smo je prenaselili i tek sad počinjemo da shvatamo kakvu smo sve stravičnu štetu počinili“, rekao je on za BBC.

„Svaki udisaj vazduha koji napravimo, svaki zalogaj hrane koji uzmemo, potiče iz prirodnog sveta i ukoliko mu naudimo, naudićemo sami sebi.“

Dobitnik je nagrada i počasnih titula, a po njemu su i životinje dobile ime… uključujući jednog dinosaurusa

Njegova posvećenost svetu prirode donela je Atenborou čitav niz priznanja, od nagrada brojnih vlada i ustanova do desetina počasnih titula sa univerziteta širom sveta.

Ali Atenboro ima i više od 20 životinjskih vrsta koje su dobile ime po njemu, od trava preko insekata do sisara – pa čak i jednog dinosaurusa: Attenborosaurus conybeari (morsko stvorenje).

I u doba kad stariji muzičari kao što su Pol Makartni i Mik Džeger i dalje privlače mlađu publiku, prirodnjak je takođe doživeo „trenutak slave jedne rok zvezde“.

Prošle godine iznenadio je sve pojavljivanjem na festivalu Glastonberi, jednom od najslavnijih muzičkih događaja na svetu, kada ga je masa dočekala skandiranjem.

Poziva na pomoć u spasavanju planete

To se desilo svega nekoliko meseci nakon što je održao govor pred svetskim liderima okupljenim na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj.

Tu je uputio potresnu molbu VIP publici.

„Moramo da prevaziđemo osećaj krivice i međusobno okrivljavanje i da se posvetimo praktičnim zadacima koji su pred nama.“

„Ono što budemo radili sada i u narednih nekoliko godina, ostaviće duboke tragove na narednih nekoliko hiljada godina“, dodao je on.

Ali ovo su vremena aktivizma mladih kao što je 17-godišnja Greta Turnberg i pokreta poput „Pobune protiv istrebljenja“.

Iako se Atenboro zapitao da li bi se remetilački načini protestovanja možda negativno odrazili na borbu, za BBC je rekao da simpatiše ovu vrstu kampanja.

„Naravno da se slažem sa njihovom porukom, pitanje je samo šta je razumno prilikom pokušaja da ubedite druge ljude da vam se pridruže“, objasnio je on.

„Ali to ne može da nam bude izgovor da ne radimo ništa.“

I postoji uzajamno poštovanje između njega i Grete Turnberg

Atenboro i Tunberg su se videli prošlog decembra kad je slavna švedska tinejdžerka gostovala kao urednica emisije „Tudej“ na BBC Radio 4.

Bio je to virtuelni susret, jer su se oboje odlučili za razgovor preko Skajpa da ne bi povećali svoju emisiju ugljenika.

„Ti si postigla ono što ljudi koji rade s ekologijom 20 godina nisu“, rekao je veteran Greti Turnberg.

„Veoma sam vam zahvalna. Svi smo.“

Šveđanka se zahvalila Atenborou što je bio „inspiracija“.

„Nadam se da ste svesni koliko sve ovo bez vas ne bi bilo isto. Hvala što ste posvetili život ovome“, rekla je ona.

„Kad sam bio mlađi, dokumentarci o prirodnom svetu i onome što se dešava naveli su me da odlučim da preduzmem nešto po tom pitanju“, odgovorio je on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]