Deca se prehlade šest do osam puta godišnje – dva puta češće nego odrasli – ali ne postoji univerzalni lek koji definitivno može pomoći da im nos ne curi i prestanu s kijanjem.

Postoje li lekovi koje vredi probati?

Apoteke i supermarketi su puni lekova za prehladu i kašalj za koje se tvrdi da ublažavaju simptome uobičajene prehlade.

Ali postoji malo dokaza za te tvrdnje, navodi se u analizi stručnog medicinskog časopisa BMJ.

A neki, poput dekongestiva (supstanci koje se nalaze u sprejevima za nos) nisu pogodni za bebe, decu i trudnice.

Prehlada najčešće uključuje bol u grlu, kašalj, zapušen nos, visoku temperaturu i kijavicu.

Svi ovi simptomi – koliko god bili iritantni – najčešće nestanu za nedelju dana, kao da ih nije ni bilo.

Istina je da nema magičnog leka za to.

Može li bilo šta da pomogne za nos?

Doktor Rahul Čodari, pedijatar i portparol Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece, poručuje roditeljima da probaju slane sprejeve na nos.

Mogu se kupiti i kao sprej i kao kapi.

Slana voda pomaže za otpušavanje nosa i smanjuje taj neprijatan osećaj.

„Nema propratnih efekata, može se koristiti više puta na dan i dokazano je da smanjuje oticanje oko nosa“, kaže Čodari.

Osim toga, paracetamol je koristan za lečenje prehlade – ali ne pomaže kod zapušenog nosa.

Šta se ne preporučuje?

Dekongestivi se ne preporučuju za decu mlađu od 12 godina, prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe, zbog rizika od propratnih efekata – pospanosti i stomačnih problema.

Odrasli mogu koristiti najduže tri do sedam dana, ali istraživanja BMJ pokazuju da „slabo utiču na nazalne simptome“.

Oni mogu pomoći kad je zapušen nos, jer smanjuju otok i sužavaju kapilare što pomaže u otvaranju disajnih puteva.

Međutim, oni, između ostalog, povećavaju rizik od glavobolje i nesanice.

Jedna od nuspojava, usled prekomernog korišćenja, može biti i hronično začepljenje nosa.

Doktor Čodari kaže da se sirupi protiv kašlja ne preporučuju, jer oni sprečavaju decu da iskašlju sekret i reše je se.

A antibiotici deluju samo protiv bakterijskih infekcija i tako ne rade ništa u borbi protiv prehlade.

Takođe se ne savetuju inhalatori, dodaje on.

Šta je sa kućnim lekovima?

Nedostaju dokazi da ove vrste lekova zaista deluju.

Tačnije, ili nije proučavano kako deluju na decu ili je potvrđeno da nisu efikasna, navodi se u istraživanju BMJ:

zagrejani vlažni vazduh
vlažna para
ehinacea
probiotici
ulje eukaliptusa

Mediciniski zvaničnici u Velikoj Britaniji navode da je malo dokaza i da dodaci ishrani poput vitamina C, cinka ili belog luka sprečavaju prehlade ili ubrzavaju oporavak.