Društvene mreže su mesto gde projektujemo verziju sebe. A zamišljeni Den Kelsal nije nimalo nalik liku mangupa na Linkedinu, društvenoj mreži poznatijoj kao „Fejsbuk za odela“.
U onlajn svetu, suosnivač marketinške agencije Offended (Uvređen) iz Mančestera trudi se da njegovo poslovanje opravdava ime.
Njegove objave se ističu obiljem vulgarnosti i nedozvoljenim humorom.
Offended se specijalizovao za gerilski marketing, okrećući naopačke svet korporativnih poruka i uglađenog reklamiranja.
Kao što bezočni Kelsal kaže: „Ne budu samo naši oglasi zabranjeni, zabranjuju se i oglasi naših klijenata“.
- Korisnici Tvitera se prebacuju na Mastodon, ali šta je to
- Da li srpski političari-tiktokeri brinu zbog bezbednosti podataka na ovoj društvenoj mreži
- Svaki četvrti čovek na svetu ima Fejsbuk profil
Sa 900 miliona svetskih profesionalaca koji na ovom sajtu registruju biografije i dostignuća u karijeri, Linkdin je postao vredan izvor za regrutere i odeljenja kadrovskih službi.
Tokom poslednje tri godine ili više, ova nekadašnja oglasna tabla zajednice sa novostima o karijeri i pokretanju poslovanja doživela je promenu u tonu.
Mnoge objave su postale ličnije, prikazujući emocionalne priče članova sa sećanjima na detinjstvo i priznanjima nedostataka i slabosti.
Ovo je daleko od hard-sell pristupa (reklamni ili prodajni pristup koji karakteriše posebno direktan jezik) koji je omiljen kod mnogih korporativnih igrača i zbog toga nisu svi srećni.
Kritičari mrmljaju da su ove objave više prikladne za vikend razmišljanja na Fejsbuku ili bučnom tonu Tvitera.
Dakle, šta je pokrenulo ovu promenu?
Prema Kelsalu, zasićenost i dosada korporativnim marketingom je jedan od krivaca.
Teško je to zamisliti, ali Kelsal je nekada radio kao tekstopisac (kopiprajter) za firmu za poreski softver, proizvodeći „neke od najsuvoparnijih stvari koje sam napisao“.
Možda ovoga puta nije uživao, ali je dobio ono što privlači čitaoce.
„Potrošači sve manje veruju velikim brendovima. Ljudi su umorni od dosadnog marketinga.“
„Veština je da govorite kao vaša publika i da budete povezani sa njom. Na Linkdinu sam sedam godina i imam 66.000 pratilaca. To je zaista angažovana publika.“
Peri Hedrik je osnovao kompaniju za odnose s javnošću Crackle u Masačusetsu. On pripisuje celu svoju bazu klijenata upoznavanju preko Linkdina.
Tamo njegovi sledbenici saznaju o njegovom siromašnom detinjstvu i životima njegove dece.
Ipak, to nije po svačijem ukusu.
Jedan korisnik Linkdina je odgovorio na njegova otkrića sa: „Lepa priča. Ne pripada Linkdinu.“
Hedrik sa tim nije saglasan.
„Angažovanje je pričanje upečatljive priče. Roditelji vam nisu pročitali saopštenje za javnost pred spavanje, čitali su vam priče. Pokušavam da dam uvid u to ko sam ako radite sa mnom.“
On je oštro protiv napora koji firme ulažu u „stranice kompanija na Linkdinu koje ne dobijaju angažman“, ističući da ljudske priče funkcionišu.
„To je lični element koji stvara poverenje.“
Hedrik svoje lične izjave vidi kao „deo šireg pomeranja od korporativnog govora“.
Dakle, šta se promenilo da bi preduzeća postala tako neformalna?
Azade Vilijams misli da zna.
Govoreći iz kancelarija svoje medijske i marketinške kompanije AZK Media u Sidneju, ona objašnjava zašto deli novosti o svojoj šestogodišnjoj ćerki.
„Bila sam novinarka 20 godina i mogu da uočim marketinške smutnje i izmišljeni scenario. Morate biti grubi, autentični da biste privukli publiku.“
Ona ne bi objavila ovaj materijal pre nekoliko godina, ali sa pandemijom, Zum sastanci su ušli u lični prostor.
Ovo je sve promenilo.
„Pre kovida, porodice nisu postojale za vaše kolege sa posla. Sada su videli porodice i to nas čini interesantnijim.“
Ona veruje da, iako je Linkdin postao više od sajta za biografije, mnogi korisnici zadržavaju mišljenje da je to samo digitalni intervju za posao.
Daglas Rod vodi giganta za zapošljavanje Page Group u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Pošto je Linkdin tako važan alat u njegovom svetu, kako on gleda na njegovu novu inkarnaciju?
„Čak i pre pet godina, ljudi se nisu toliko otvarali. Sada postoji veća svest o ranjivosti ljudi kao što je mentalno zdravlje i Linkdin je ovome posvetio pažnju.“
Da li biste, kao stručnjak za traženje posla, savetovali nekoga da tu ogoli dušu?
Njegov odgovor je veoma adekvatan.
„To je stvar individualnog izbora. Postavljate se tamo kako bi vas budući poslodavac mogao videti. Pokušavate da postignete ravnotežu i želite da zvučite ljudski, a ne generički ili automatizovano.“
Drugi su oštriji. Tom Skiner, iz londonske marketinške agencije Go Up, plaši se da je novi emocionalni ton Linkdina samo simptom kulture slavnih i „društva koje slavi ljude koji mogu da se samopromovišu, pre svega drugog“.
Linkdin ima tim od 200 članova koji radi na pričama pripremljenim da privuku pažnju i uključenost, a sve je to u mlinu kompanija za zapošljavanje koje im plaćaju za pravo da pretražuju biografije članova.
Den Rot, glavni i odgovorni urednik na Linkdinu, poriče da je koristio kontroverzu da bi privukao čitaoce.
„Koristimo algoritme da bismo odredili pravi sadržaj za vas, ali ne usmeravamo ljude u jednom pravcu.“
I on pripisuje pandemiji promenu stavova.
„Ljudi su otkrili da su dobili izvanredne povratne informacije kada su govorili o svom mentalnom zdravlju.“
On smatra veoma važnim što se korisnici Linkdina mogu identifikovati za razliku od anonimnih doprinosa na Tviteru.
Ipak, uprkos javnom profilu, mnogi članovi nisu svesni koliko njihove priče mogu biti zastrašujuće.
- Fejsbuk je plodno tlo za lažne vesti i teorije zavere – istraživanje
- Pet načina da se zaštitite na internetu
Brejden Volaki je požurio na Linkdin kada je u avgustu 2022. otpustio dvoje zaposlenih u njegovoj kompaniji u Ohaju, hvaleći se kako se „ranjivo“ osećao kada je doneo ovu odluku.
Čak je objavu okitio i suznim selfijem.
Prvi odgovor na njegovu objavu bila je jedna reč -„Mapetovac.“
Štaviše, nagrađen je onlajn epitetom The Crying CEO (Uplakani izvršni direktor) i postao je dečko sa postera za ono što stručnjakinja za uvide u ponašanje Helen Jambunatan naziva LinkedIn cringe (Linkdin dodvoravanje).
Jambunatan kaže da Linkdinovi algoritmi nagrađuju objave koji izazivaju angažovanje, čak i ako to razvodnjava njegovu inicijalnu svrhu u zapošljavanju.
„Linkdin postaje sve ličniji i generalizovaniji, a sve manje o ‘poslu’ kakav poznajemo.“
Ovaj trend dolazi sa vrha. Istraživačka grupa Kekst CNC analizirala je Linkdin profile izvršnih direktora širom Velike Britanije, SAD-a, Nemačke i Švedske, napominjući da 77 odsto njih objavljuje lični sadržaj.
Možda je „Fejsbuk za odela“ saglasan sa svojim novim direktnim tonom.
I što su kritike glasnije, to više ljudi sluša.
Za to vreme u Mančesteru, Kelsal je opušten u pogledu stvaranja čudnog neprijatelja.
„Ponekad su vam potrebni suparnici koliko i navijači.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
