Italijanska kriza: Zahtev za opozivom predsednika nakon što je kandidat dobio veto

Italija je u sred političke krize, jer predsedniku preti opoziv nakon što je stavio veto na izbor ministra finansija.

Predsednik Serđo Matarela izjavio je da ne može da podrži imenovanje euroskeptika Paola Savone, pravdajući to strahom investitora.

Ova odluka je prekinula pregovore dve populističke partije oko formiranja koalicije za novu italijansku vladu.

Matarela će verovatno imenovati privremenog predsednika vlade, jer deluje da će izbori biti ponovo raspisani.

Pozvao je Karla Kotarelija, nekadašnjeg izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, da preuzme vođenje privremene vlade.

Italija je bez vlade od izbora u martu, jer nijedna politička grupacija ne može da formira većinu.

Partija Pet zvezda je pokušala da napravi vladu s drugom populističkom partijom, desnim pokretom Severna liga.

Džejms Rejnolds, dopisnik BBC iz Rima, upozorava da imenovanje privremenog predsednika vlade nije dobro rešenje i da će morati da budu raspisani prevremeni izbori.

Dodaje da je došlo do pravog sukoba između predsednika i populista oko pozicije Italije u Evropskoj uniji.

Novajlija na čelu italijanske vlade

Šta je izazvalo krizu?

Politički novajlija Đuzepe Konte predložen je za premijera u pokušaju dve popustičke partije da se stvari pokrenu s mrtve tačke nakon 11 nedelja.

On je otišao na sastanak s Matarelom i predložio svoje kandidate za kabinet, ali je predsednik stavio veto na izbor Paola Savone za ministra finansija, zbog njegovog protivljenja članstvu u Eurozoni.

Pravdajući ovaj potez, Materela je rekao da „nesigurnost u vezi sa našom pozicijom u Evrozoni alarmirala je italijanske i strane investitore“, takođe je dodao da se Savoneov stav sukobljava i sa samim stavovima populista prema Evropi.

„Tražio sam …. osobu od autoriteta iz parlamentarne većine, koja će se drži programa vlade, a ne neko ko podržava stav, koji će verovatno ili čak izvesno izazvati naše povlačenje iz Evrozone“, rekao je Matarela.

Dodao je da je Konte odbio da podrži „neko drugo rešenje“, a zatim vratio svoj mandat premijera.

Koliko je ovo neobično?

U skladu sa italijanskim zakonom, predsednik ima pravo da odbije da postavi člana kabineta, ali to pravo se retko koristi.

Kako izveštava AFP, ovo se dogodilo najmanje tri puta u prošlosti, između ostalog 1994. kada je tadašnji predsednik Oskar Luiđi blokirao pokušaj nekadašnjeg premijera Silvija Berluskonija da postavi svoj ličnog advokata Ćezarea Previtija za ministra pravde.

Uloga predsednika je uglavnom ceremonijalna, ali on ima moć odluke u nekim od ključnih pitanja, poput imenovanja predsednika vlade ili njenog raspuštanja.

Kako je u Italiji nestabilnost česta pojava – od 1946. godine ova zemlja je promenila više desetina vlada – predsednik je često reagovao u trenucima krize.

Kakva je reakcija?

Lider partije Pet zvezda, Luiđi di Majo zatražio je opoziv predsednika, u skladu s članom 90 ustava, koji omogućava parlamentu da zahteva smenu predsednika na osnovu glasova većine poslanika.

Ako poslanici ovo izglasaju, ustavni sud će onda odlučiti da li će predsednik biti opozvan.

„Želim da ova institucionalna kriza bude rešena u parlamentu…. predsednik je pokušao da je reši sam“, rekao je di Majo.

„Zašto ne kažemo javno da je glasanje u ovoj zemlji besmisleno, pošto rejting agencije i finansijski lobiji odlučuju ko će ući u vladu“, rekao je u video klipu koji je objavljen na Fejsbuku.

Lider Severne lige Mateo Salvini tražio je nove izbore.

„U demokratiji,a mi imamo demokratiju, ostala je samo jedna stvar koju moramo da uradimo, a to je da Italijanima dozvolimo da sami odluče“, rekao je tokom govora u centralnoj Italiji.

Šta će se dogoditi sad?

Matarela je rekao će čekati pre nego što se raspišu novi izbori i pozvao je Kotarelija na sastanak u ponedeljak.

Kotareli, 64, radio je u Međunarodnom monentarnom fondu od 2008. do 2013. i dobio je nadimak „Gospodin Makaze“ zbog smanjenja javne potrošnje u Italiji.

Predsednik Matarela je upozorio u nedelju da mogućnost populističke vlade pogrošava „širenje jaza“ između italijanskih i nemačkih desetogodišnjih prihoda od vladinih obveznica.

Taj jaz je dosegao 215 poena u petak – što je najveća razlika u poslednje četiri godine. Rejting agencija Mudi upozorila je da će spustiti rejting italijanskog duga na „Baa3″, što je jedan stepen iznad „smeće“ rejtinga.

Savona, koji je bio ministar privrede tokom devedsetih, glasni je kritičar Evropske unije i protivnik programa štednje.

Postoji bojazan da li će predložena koalicija moći da poštuje obaveze prema Evropskoj uniji i da li će biti sposobna da zauzda ogromni nacionalni dug, koji sada iznosi 1,3 godišnjeg bruto nacionalnog proizvoda.