The new US ambassador to Germany Richard Grenell — Sa partnerom se svakog dana moli bogu, pisao je Špigl

Za sebe na Tviteru kaže da je „nesavršeni sledbenik Hrista“, ali i da je „posle raka postao jači“.

Ima 53 godine i bogato medijsko i diplomatsko iskustvo, a ujedno je i najviše pozicionirana gej osoba u američkoj administraciji.

Predsednik Donald Tramp kaže da je „Rik odličan ambasador, koji je zemlju predstavljao izuzetno dobro“, a kritičari tvrde da se ponaša nediplomatski.

On je „Trampov čovek od poverenja“ – Ričard Grenel.

Rad na određeno vreme

Aktuelni amabasador Sjedinjenih Američkih Država u Nemačkoj i specijalni izvestilac Trampa za pregovore Beograda i Prištine uskoro bi i formalno mogao privremeno da postane vršilac dužnosti šefa svih tajnih službi u Americi.

Ipak, na tom mestu zadržaće se „na određeno vremeo“, te ostaje posvećen dosadašnjim aktivnostima, saopšteno je iz njegovog kabineta za Glas Amerike.

„Bela kuća će uskoro objaviti svoju nominaciju za mesto direktora nacionalnih obaveštajnih službi. Uzimajući to u obzir, Grenel će ostati na funkcijama ambasadora SAD u Nemačkoj i specijalnog izaslanika za Srbiju i Kosovo i 100 odsto je tome posvećen“, naveli su njegovi saradnici.

Ambasador Amerike u Nemačkoj je od 8. maja 2018. godine.

Otvoren, moderan i nekonzistentan

Nemački list Špigl ga je na početku mandata opisao kao neobičnog, otvorenog, modernog i otvoreno gej diplomatu, koji je ujedno i tvrdokorni konzervativac.

„Tvituje više od predsednika“, navodi se u tekstu o njemu.

Sebe opispuje kao „vrlo nekonzistentnog“. Ta reč može da znači nestabilan, prevrtljiv i kontradiktoran – a svi ovi epiteti retko se koriste za diplomate najvišeg nivoa.

„Ne može da bude u kutijama ili kavezima uobičajenih idoloških podela“ – ponekad se oseća kao liberal, a nekad kao konzervativac.

To mu je, kako sam ističe, sličnost sa Trampom, kao i to da su obojica „ljudi za rešavanje problema“.

„Tramp je ideološki nekonzistentan i zato je osvojio izbore. Mislim da je njegova velika prednost što ne možete da ga predvidite“, rekao je Grenel.

Tri dana pre nego što je zvanično stupio na dužnost ambasadora u Nemačkoj, u Berlin je sleteo sa partnerom Metom Lešijem, koji se bavi aplikacijama o zdravstvu, sa psom Lolom i sedam torbi i kofera, od kojih je jedan imao upisane njegove inicijale R. G.

Jednom je tvitovao da Hilari Klinton neodoljivo podseća na Medlin Olbrajt, kasnije se izvinio za to.

Na Instagramu deli brojne situacije iz privatnog života. Na slikama se vidi kako uživa sa partnerom i prijateljima. Na pojedinim se vidi kuća u Plam Springsu u Kalinforniji, kao i mnogo drugih detalja.

https://www.instagram.com/p/B74uEzDAPhX/

Ne sarađuje samo s političarima, već je radio i sa holivudskim zvezdama – Džordžom Klunijem i Rajanom Goslingom.

Jako mu je smetalo kada su mu zamerali što otvoreno govori o seksualnom opredeljenju.

Istovremeno se deklariše kao posvećeni hrišćanin. On i partner se kod kuće mole svakog dana. Kada je polagao zakletvu to je učinio na bibliji iz 1892. koja je pripadala njegovom pra-pradedi.

Najstresniji period života bila mu je borba sa rakom i hemioterapija.

U junu 2013, Grenel je saopštio da boluje od non-Hočkinsovog limfoma i da je započeo terapiju kancera.

Prošle godine započeo je kampanju da homoseksualnost širom sveta dekriminalizuje.

Diplomata s nediplomatskim ponašanjem

Gotovo istog dana kada je stupio na dužnost ambasadora u Berlinu našao se na udaru kritika zbog komentara da bi nemačke kompanije trebalo da prestanu da posluju sa Iranom, pošto je Tramp povukao SAD iz međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015.

Tada je vozio be-em-ve, naveo je Špigl.

U intervjuu za desničarski medij „Brajtbart njuz“ izjavio je da želi da „osnaži“ evropsku desnicu posle čega su ga kritikovali političari iz nemačke vladajuće koalicije, ali i opozicije, a nemačka vlada najavila da će tražiti zvanično pojašnjenje tog stava.

Potpredsednik liberala Volfgang Kubicki je izjavio da bi ministar spoljnih poslova „trebalo da Ričarda Grenela odmah proglasi personom non grata“.

Poslanik SPD u Bundestagu Karsten Šnajder nazavao je Grenela „potpunim diplomatskim promašajem“.

„Sve to više podseća na junačenje nekakvog neotesanog čoveka.“

Bivši lider SPD Martin Šulc – bivši predsednik Evropskog parlamenta – rekao je da se Grenel „ne ponaša kao diplomata, već kao krajnje desnog kolonijalnog zvaničnika“.

Grenel se umešao i u raspravu o izgradnji gasovoda Severni tok 2, i u jednom pismu zapretio američkim sankcijama firmama koje učestvuju u izgradnji, s obzirom da taj projekat, prema njegovom mišljenju, dovodi Ukrajinu u loš položaj i povećava opasnost od ruske intervencije, pisao je Blic.

Ambassador to Germany Richard Grenell — Grenel važi za Trampovog čoveka od poverenja

Da li ‘diplomatski jezik’ izumire?

Grenelovi komentari samo su jedan u nizu slučajeva kontroverznog jezika američkih diplomata.

Vodič američkog Stejt departmenta, Protokol za modernu diplomatiju, kaže da će se „svaka zemlja poštovati jednako i bez pristrasnosti“.

Tu je propisano i uputstvo „da se očekuje da gost poštuje kulturu domaćina“.

Međutim, bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum rekao je za BBC da „nema rečnika“ za ambasadore.

„Ne postoji diplomatski jezik. Diplomate jezik prilagođavaju njihovim potrebama“, rekao je on.

Kao primer je naveo pregovore koji su prethodili potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995.

„Tada je postojao neverovatno nediplomatičan jezik, koji se koristio za kritikovanje šefova vlada, posebno Srbije“, istakao je Kornblum.

Veruje da u Evropi postoji veći stepen „autocenzure“ među diplomatama koji se ne primenjuje nigde drugde u svetu, rekavši da su „Evropljani posebno osetljivi“.

Špijun bez iskustva

Kada je krajem februara Tramp najavio da će Grenel biti privremeni vršilac dužnosti šefa svih tajnih službi u Americi, taj potez je iznenadio mnoge u Americi.

Pojedini smatraju da on nema dovoljno iskustva u obaveštajnom radu i da je kao diplomata često iznosio kontroverzne stavove.

Grenel je nepokolebljiv u odbrani Trampa.

Kritičari kažu da će ta pristranost ometati njegovu sposobnost da iznosi neutralne činjenice.

Na novoj funkciji on će rukovoditi skupom od 17 američkih bezbednosnih i obaveštajnih agencija, kao i savetovati predsednika o obaveštajnim pitanjima.

Ideja da postoji pozicija šefa svih tajnih službi u Americi postojala je još od pedesetih godina prošlog veka, ali j formalno stvorena tek nakon terorističkih napada 11. septembra.

Grenelovi prethodnici su bili uglavnom bivši obaveštajci, admirali i vojni veterani.

Kojih 17 tajnih službi ima u Americi?

1. Direktorat službi bezbednosti – kancelarija šefa svih tajnih službi
2. CIA – najpoznatija obaveštajna agencija koja se bavi špijunskim aktivnostima u inostranstvu
3. NSA – Nacionalna bezbednosna agencija, između ostalog, bavi se praćenjem i prikupljanjem podataka iz komunikacija, za to koristi vrlo sofisticirane metode
4. DIA – Obaveštajna agencija u okviru Ministarstva odbrane
5. FBI – Federalni biro za istrage ima i ovlašćenja da upotrebi silu, poput policije, a bave se obaveštajnim radom unutar SAD
6. Biro za obaveštajne aktivnosti u okviru Stejt dipartmenta
7. Kancelarije za bezbednosna pitanja i analitiku unutar Ministarstva unutrašnjih poslova
8. Kancelarija za nacionalnu bezbednost u okviru DEA – agencije koja se borbom protiv prodaje narkotika
9. Kancelarija za bezbednosna pitanja i analitiku u okviru Ministarstva finansija
10. Odeljenje za obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti u Ministarstvu energetike
11. Nacionalna geospacijalna obaveštajna agencija – analizira informacije koje se koriste u borbama, saniranju posledica humanitarnih i prirodnih katastrofa
12. Nacionalna kancelarija za izviđanje – kontrolišu upotrebu satelita
13. Obaveštajna agencija u okviru ratnog vazduhopolovstva
14. Vojna obaveštajna agencija
15. Obaveštajna jedinica u okviru mornarice
16. Obaveštajna agencija marinaca
17. Obaveštajna agencija Obalske straže

Beograd i Priština, voz i avion

U oktobu 2019. Tramp ga je imenovao za specijalnog izvestioca o pregovorima Beograda i Prištine.

Tada je već mesecima na poziciji specijalnog izvestioca Stejt dipartmenta za taj dijalog bio Metju Palmer.

I pre imenovanja Grenel je bio uključen u proces dijaloga – prilikom susreta sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Berlinu krajem 2018. tražio ukidanje taksi na srspke proizvode od 100 dosto.

Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem video se u više navrata, poslednji put u Minhenu kada je potpisano pismo o namerama za supostavljanje železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine.

https://www.instagram.com/p/B8iudC6Bm2E/

Navodno je kumovao i inicijativi da se uspostavi avionski sabraćaj na toj relaciji, ali je zasad sve na nivou namera.

Kada su se prethodni put zvanično sreli – u oktobru u Boegradu, Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević je komentarisala taj susret.

„Bilo je čudno da je prvi put predsednik sam pisao službenu belešku sa sastanka, jer je razgovor očigledno bio dosta težak“.

EUobserver je pre nekoliko dana objavio članak s naslovom „Sjedinjene Države još uvek otvorene za razmenu teritorija Kosova i Srbije“, a u tekstu se konstatuje da se toj ideji protivi Nemačka

Grenel je to nazvao „lažnim vestima“.

Ja sam za ono što se strane u dijalogu dogovore, fokusiran sam na ekonomski razvoj, a ne politiku“, napisao je Grenel.