„Ćelija je smrdela. Dobila sam korišćenu prostirku. Spavala sam na prostirci koju je pre mene koristilo jako mnogo ljudi.“
Safura Zargor je bila šokirana kad je videla gde će morati da boravi u zatvoru, ali Kovid je sve to samo još više pogoršao.
Bio je april 2020, a 28-godišnja studentkinja iz Indije bila je uhapšena zato što je učestvovala u protestu.
U toku je bilo zaključavanje u čitavoj zemlji u sklopu mera protiv pandemije, a Safura se spremala da otkrije kako će to njen boravak u zatvoru Tihar u Delhiju, najvećem zatvorskom kompleksu u Južnoj Aziji, učiniti još paklenijim.
- Anđeo iz Kašmira: Posvetila je život da devojkama obezbedi higijenske uloške
- Stravični podaci – svaka treća žena u svetu je žrtva nasilja
- Upoznajte muškarce koji se bore za prava žena
Zaključavanje među zaključanima
„Postojala je jedna boca razređenog gela za pranje ruku za čitav blok. Bile su prisutni neki aparati, ali se oni nikad nisu ponovo punili“, rekla je za BBC.
Ona je koristila vlastite zalihe gela za čišćenje svoje okoline.
„Da li su mi pola sapuna kad sam ušla u zatvor a svaka zatvorenica je dobila kadi-maske (rudimentarne prekrivače za lice napravljene od of ručno tkanog pamuka).“
Uslovi u zatvoru – kao i u tolikim drugim na svetu – bili su jezivi. Pre izbijanja pandemije, stopa naseljenosti u zatvorima u Indiji bila je 118 odsto; u Tiharu je bila 175 odsto.
Ali da sve bude gore, Satura je u vreme kad je uhapšena bila u trećem mesecu trudnoće.
Boravak u samici
„Morala sam da idem na ultrazvuk. Bilo je to jezivo iskustvo – doktor nije hteo ni da me pogleda, bolničko osoblje nije htelo da razgovara sa mnom“, rekla je.
Safura misli da su je ignorisali zato što je zatvorenica, ali to je bio samo početak njenih muka.
„Nakon što sam se vratila sa ultrazvuka, poslata sam u samicu na 15 dana“, dodala je.
„Karantin“ je zastrašujuća reč u zatvoru Tihar. Boravak u samici obično se koristi kao kazna za loše ponašanje.“
„Hrana se služi kroz mali otvor. Niko vam se ne obraća. Nema ljudske interakcije“, kaže ona.
„Toalet je samo rupa u podu.“
- Ko je bila Meri Ening, zaboravljena naučnica kojoj mnogo dugujemo
- Prava superheroina – žena koja je bila u svemiru i na dnu okeana
Strah od Kovida
Safura je kasnije premeštena u ćeliju sa još dve zatvorenice.
„Ćelija je imala dovoljno mesta da spavamo, ali ne i da održavamo socijalnu distancu.“
Kada je dobila priliku malo da se kreće, počela je da se brine da će se zaraziti virusom od čuvara koji su izlazili i ulazili kroz kapije zatvora.
„Zaista sam se uplašila da ću dobiti Kovid, zato što bih ako ga dobijem morala da istrpim izolaciju na mnogo duži period“, kaže Safura.
Jedno jedino izvorište vode opsluživalo je više od stotinu zatvorenica, a viđala je veliki broj zatvorenica nabijenih na jednom mestu, u kuhinji ili oblastima za ručavanje.
- Ko je Sara Gilbert, naučnica koja predvodi oksfordski tim za vakcinu
- Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
Odložena pravda
Još jedna nuspojava Kovida bila je da je čitav krivični proces trajao mnogo duže nego inače.
Zatvorenicama nije dopuštano da primaju redovne posete, što im je odlagalo pristup pravnoj pomoći.
To je značilo da je Safura morala da čeka 20 dana na prvi sastanak sa svojim advokatom – prošlo je 15 dana pre nego što je uopšte mogla da se vidi sa nekim članom svoje porodice.
A sve vreme je sat otkucavao i Safuru užasavala pomisao da bi mogla da se porodi u zatvoru.
Problemi kao što je prenatrpanost i nedostatak osnovnih potrepština – odgovarajuće hrane, toaleta, kupatila i medicinske nege – muče zatvore u mnogim zemljama i u normalna vremena, ali Kovid je doneo dodatne izazove.
„Žene u mnogim zemljama ostale su bez dovoljno higijenskih proizvoda i drugih osnovnih potrepština“, kaže za BBC Olivija Roup, izvršna direktorka Međunarodne kaznene reforme.
Ona kaže da se mnoge žene oslanjaju na to da ih članovi porodice opskrbljuju tim proizvodima, a zabrana posetilaca odsekla je tu put nabavke.
To znači i da one ne mogu da vide svoju decu, s očiglednim psihološkim posledicama po majku i dete.
Skorašnji izveštaj Amnesti internešenela bavio se posledicama pandemije na zatvorske populacije.
On je pokazao da većina zemalja nema strategiju za sprečavanje epidemije Kovida u zatvorima, a zatvorenici se retko pominju i u međunarodnim planovima za vakcinaciju.
Izveštaj je izračunao da postoji oko 11 miliona zatvorenika na svetu, od kojih su oko 741.000 žene ili devojke (što predstavlja od dva do devet odsto ukupne zatvorske populacije u većini zemalja).
Ali mnoge od ovih zatvorenica nisu kriminalci: među njima su osumnjičene u pritvoru pre ili tokom suđenja, preventivne zatvorenice, političe aktivistkinje i brojne novinarke.
- Pet predmeta koji su pomogli žrtvi porodičnog nasilja
- „Ostala sam na ulici trudna, sa detetom u kolicima i 150 dinara u džepu“
„Neopisivi strah“
Jedna takva novinarka je Rahelisoa Arfin, direktorka lista koji se smatra bliskim opoziciji na njenom rodnom Madagaskaru.
Ona kaže da je uhapšena zbog izražavanja sumnje u planove vlade za borbu protiv pandemije.
Ona je zadržana u pritvoru u zatvoru Antanimora u glavnom gradu na 30 dana, pre nego što je puštena 4. maja 2020. godine.
Antanimora je napravljena tako da smesti 800 zatvorenika, ali je pred kraj 2019. godine držala 4.000 ljudi.
„Uslovi u zatvoru bili su veoma teški zato što je bilo jako malo mesta“, kaže Rahelisoa za BBC. „Bilo je nas 18 žena u maloj sobi četiri sa četiri. U toj sobi nije bilo kreveta i spavale smo na podu.“
Ona je ušla u zatvor u vreme kad se epidemija širila zemljom. Soba za izolaciju brzo se napunila.
„Strah tokom epidemije je neopisiv“, kaže ona.
- Prisilno sterilisane žene se bore za istinu – 25 godina kasnije
- Kako je biti majka i preduzetnica u Srbiji i za šta su uskraćene
„Nema nege“
Zatvorenice su testirane na Kovid, a ona je svaki put kad je bila negativna osetila olakšanje, ali strah od bolesti nikad nije prolazio.
„Bilo je novih zatvorenica koje nisu bile testirane i tad sam se stvarno uplašila. Da su imale virus, mi bismo sve bile zaražene.“
Kad se jedna zatvorenica razbolela, Rahelisoa je otkrila da nije bilo lekova za njeno lečenje, niti ambulantnih kola da je odvezu u bolnicu.
„Ono što me je stvarno rastužilo jeste da je jedna zatvorenica umrla u zatvoru zato što nije prebačena u bolnicu zbog problema sa papirologijom“, kaže ona.
Osnovne potrebe kao što su kupatila bile su nepristupačne za Rahelisou – stotine žena moralo je da se osloni na samo jedan toalet i samo jedno kupatilo.
„Nisam videla da se primenjuju nikakve mere protiv Kovida – nikakve maske za lice, nije bilo upotrebe gela. Ali što se mene lično tiče, vodila sam računa o sebi, a zatvorenice se trude da čiste svoje sobe svaki dan“, kaže ona.
Umesto da pomognu, bilo kakve smernice za borbu protiv pandemije samo su onemogućavali pristup advokatima i članovima porodice, tvrdi Rahelisoa.
Ugroženije
„Žene u zatvoru suočavaju se sa većim rizikom od zaražavanja virusom nego u uobičajenim zajednicama u većini zemalja – 22 zemlje operišu na nivou opterećenja zatvora od preko 200 odsto“, kaže Roup.
„Žene u zatvoru takođe obično imaju lošiji zdravstveni status od opšte ženske populacije, što ih može učiniti ugroženijim kad je u pitanju zaražavanje ili smrtonosne posledice virusa“, kaže ona.
Na to dodajte zabrinjavajuće odsustvo opreme za ličnu zaštitu u mnogim zatvorima i pretnja od velike zaraze Kovidom u zatvorima samo raste. Ali mnoge vlade deluju potpuno nezabrinuto.
Zatvorske populacije nisu zastupljene u većoj meri u nacionalnim programima za vakcinaciju – među 71 zemljom koje su objavile politiku vakcinacije, mnoge tek treba da izađu u javnost sa planovima za zatvorenike, prema tvrdnjama iz Amnestijevog izveštaja.
„Naši nalazi uopšteno ukazuju na to da su zatvorenici u svim krajevima sveta zaboravljeni tokom pandemije Kovida-19″, kaže autor izveštaja Netsanet Belej za BBC.
- Zašto neke majke ne pričaju o deci na poslu
- „Bebi-bum“ tokom izolacije, žene ne mogu do kontraceptiva
Rizična grupa
Pravila Ujedinjenih nacija za lečenje zatvorenica (poznata i kao Bankoška pravila) čine obaveznim obezbeđivanja higijenskih instalacija i potreba, i to besplatno.
„Posebne mere su neophodne za žene u zatvoru koje su trudne, doje ili imaju menstruaciju. Vlade moraju da učine ovu izuzetno rizičnu grupu prioritetnom za puštanje na slobodu i preventivna lečenja, uključujući vakcine“, tvrdi Belej.
Uslovi sa kojima su se susreli Safura i Rahelisoa pokazuju koliko su daleko mnogi zatvori od ispunjavanja smernica i Safura kaže da je to ostavilo psihološke posledice.
Ona nije imala kome da se obrati dok je boravila u samici i njeno mentalno zdravlje krenulo je da se narušava.
„Osećala sam se sumorno i tužno, jeziva tišina u zatvorima uticala je na moj osećaj beznađa tokom pandemije“, kaže ona. „Smatram da nijedan čovek ne zaslužuje ovakav tretman.“
Pogledajte video o hrabrim naučnicama u Jemenu
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
