par nosi maske

Getty Images
Oči i usta su najizloženiji na licu

Danas je u više od 50 zemalja sveta nošenje maski u raznim javnim prostorima obavezno.

Mnogi građani zemalja koje nemaju stroge propise povodom toga ipak ih nose kako bi zaštitili sebe i druge od mogućeg zaražavanja korona virusom.

A u velikom broju zemalja, naročito azijskim, nošenje maski – da bi se zaštitili od zagađenja ili kad su prehlađeni, već je bila društvena norma i pre pandemije.

Ali u zemljama u kojima je ova praksa novijeg datuma, neki ljudi se muče zbog toga što nešto mora da im prekriva lice.

„Teško je disati sa maskom“ i „Ne mogu lepo da pričam zato što moje reči zvuče prigušeno“ dve su česte pritužbe.

Veo kao lekcija

Dobrotvorne organizacije upozorile su da će članovi zajednica nemih i drugih sa problemima sa sluhom možda imati problema ukoliko nošenje maske postane uobičajeno i široko rasprostranjeno.

Ali milioni žena širom sveta nose velove svaki dan sa očigledno vrlo malo problema u komunikaciji.

žena nosi masku

Getty Images
Ljudi širom sveta nose maske kako bi se zaštitili od korona virusa

Očigledno se maska za lice značajno razlikuje od vela za lice nalik nikabu ili burki. Maska za lice nosi se iz zdravstvenih razloga; nikab ili burka, iz kulturoloških ili verskih.

Ove dve vrste prekrivača za lice imaju veoma različito značenje i motivaciju za one koji ih nose.

Ipak, svi oni prekrivaju delove naših lica.

Šta možemo da naučimo od žena koje stavljaju veo na lice koje uspevaju da komuniciraju bez problema? I da li maske zaista otežavaju našu interakciju sa drugima onoliko koliko mislimo?

„Kad ne možemo da vidimo celo lice, takva holistička obrada je ometena.“

Ovo važi čak i u kulturama kao što je ona u Saudijskoj Arabiji, u kojima je veo norma, kaže Bruer.

Ljudi tamo ipak razviju veštine holističke obrade zato što neki ljudi, kao što su muškarci i deca, ne pokrivaju lica. A žene koje nose velove to ne čine sve vreme, kod kuće i u ženskom društvu ih skidaju.

žena s maskom

Getty Images
Ključno za pravilno tumačenje izraza lica je proučavanje držanja tela i pokreta tela

Od naših najranijih dana, ljudi su bili izuzetno skloni prilagođavanju čitanja facijalnih ekspresija drugih. Ova veština nam je verovatno donela evolutivnu prednost.

Čarls Darvin je pisao o tome u svojoj knjizi iz 1872. godine „Izražavanje emocija kod čoveka i životinja“.

Učenje kako pročitati emocije sa lica može da pomogne u društvenim interakcijama, smanji nesporazume i pomogne grupi da funkcioniše efikasno i harmonično zarad opšteg dobra.

Kako izgleda putovanje sa jezivo tihih aerodroma Evrope
The British Broadcasting Corporation

Važnost lica i usta u neverbalnoj komunikaciji

Kad je u pitanju proučavanje lica, oči i usta su najinformativniji predeli zato što su obično najeksperesivniji.

Mi podsvesno analiziramo njihove pokrete da bismo shvatili šta neko pokušava da nam kaže.

Ipak, svako svojstvo lica samo za sebe može izuzetno dobro da prenese neke emocije. Predeo usta pogotovo je dobar u izražavanju osećanja radosti.

otvorena usta

Getty Images
Pokrivena usta maskom mogu uticati na sliku našeg prijateljskog nastupa

Skrivanje tog predela može da bude problematično kad želite da se predstavite kao neko ko je pristupačan i prijateljski nastrojen – što bi moglo da objasni zašto je toliko broj medicinskih radnika na prvoj liniji odbrane od virusa pribeglo lepljenju fotografija na kojima su nasmejani na svoje medicinske odore u pokušaju da ublaže nervozu kod pacijenata.

Ali delimično pokriveno lice, ume de dovede u zabludu, upozorava Aleks Martinez, profesor elektrotehnike i kompjutera sa Državnog univerziteta u Ohaju.

Kad osmeh ume da dovede u zabludu

Martinez proučava načine na koje prepoznajemo facijalne ekspresije da bismo podučili algoritme za mašinsko učenje da čine to isto.

„Ne moramo da budemo radosni da bismo se smešili a ne smešimo se baš uvek kad smo radosni“, ističe on.

Štaviše, studije su pokazale da postoji 19 različitih tipova osmeha – od kojih se samo šest vezuje za osećanja radosti i zadovoljstva. Ostale koristimo kad se bojimo, kad nam je neprijatno i kad nas nešto boli, između ostalih scenarija.

Ključ za pravilno tumačenje facijalnih ekspresija jeste proučavati telesni stav, telesne pokrete i kontekst, kaže on.

slavi gol

Getty Images
Izraz lica može da zavara, upozoravaju stručnjaci. Ovaj čovek slavi postignut gol na fudbalskoj utakmici

Da bi ilustrovao poentu, Martinez se poziva na dve isečene slike. Na jednoj, mlada žena se mršti, dok joj se suze skupljaju u očima. Na drugoj, zarumenjeni muškarac, namreškanih obrva, ima otvorena usta kao da vrišti.

Ona izgleda strašno tužno a on izgleda kao da će da ubije nekoga, kaže Martinez. Ali kad se udaljite, vidite da su to slike obožavateljke oduševljene nekom zvezdom i ekstatičnog fudbalera koji je upravo postigao gol.

To su, međutim, ekstremni, emotivno nabijeni scenariji. U takvim slučajevima, lica su loš pokazatelj emocije koja se krije iza njih.

U normalnim okolnostima, facijalne ekspresije čine deo usaglašenog paketa signala – uključujući pokrete rukom, govor tela, reči, visinu i ton, pa čak i boju lica – koji rade zajedno da prenesu poruku i nameru.

„Dok god imate pristup drugim signalima, prilično ste bezbedni“, kaže Martinez. „Činjenica da nosite masku ili da vam je pokriveno lice ne bi trebalo da spreči druge da razumeju šta želite da prenesete neverbalnim putem.“

Samar Al Zajer, klinička psihološkinja iz Holandije, otkrila je da je ovo istina kad je u pitanju njen nekadašnji život u Saudijskoj Arabiji.

Iako ona sama nije pokrivala lice, mnoge njene tetke i koleginice jesu.

„Nije teško, samo drugačije“

„Više obraćam pažnju na njihove neverbalne znakove, pravim više kontakata očima da bih razumela kako se osećaju i da bih pokušala da uhvatim neku vrstu emocije. Takođe više pratim njihov ton i pokrete rukama“, priseća se Al Zajer.

„Nije bilo teško, ali je bilo veoma drugačije.“

Dve žene s velovima

Getty Images

Maria Ali (34), domaćica iz Ravapindija u Pakistanu koja nosi nikab, slaže se s tim. Ona kaže da nikada nije imala problema u komunikaciji sa drugim ženama pod velom, čak ni kad ih nije poznavala.

„Uz pomoć njihovih gestova i glasa, možete da razumete na šta misle“, objašnjava ona.

Iskustva Ali i Al Zajer pokazuju da ne mora da zavisi od osobe koja nosi masku ili neki prekrivač na licu da bi ih drugi čuli – i slušaoci mogu da preduzmu sva neophodna prilagođavanja.

Ipak, druge žene kažu da su vremenom naučile da prilagode stilove komunikacije na suptilne načine.

Šekspirov portret

Getty Images
Šekspir je pisao da su „oči prozori duše“

„Sve više naglašavam“, kaže ova skorašnja diplomka.

„I primetila sam da sam tokom godina naučila da prilično ekspresivno koristim obrve.“

Oči, deo lica koji ostaje neprikriven čak i kad se nose nikab ili zaštitna maska, takođe umeju neverovatno mnogo toga da otkriju. Samo pitajte Šekspira, koji je napisao da su „oči prozori duše“.

Psiholozi veruju da ljudi mogu da procene mentalna stanja – emocije, uverenja, želje, namere, i tako dalje – prosto samo na osnovu pogleda ka predelu očiju, kako to kaže nešto što se zove „teorija uma“.

Ovaj koncept čini osnovu za popularni test „Čitanje misli u očima“, koji se obično koristi da bi se procenilo da li bi neko mogao da ima autizam, Aspergerov sindrom, granični poremećaj ličnosti ili neka druga neurorazvojna stanja.

Korona virus: Koliko dugo traje oporavak
The British Broadcasting Corporation

Uspon „inkluzivne maske“

Za ljude sa poteškoćama sa sluhom, međutim, prekrivena usta i dalje predstavljaju veliku prepreku. Najmanje pet odsto svetske populacije ima oštećenje sluha koje ih ometa u svakodnevnom životu, a čitanje sa usana ili facijalnih ekspresija ume da bude važan deo komunikacije, čak i za one koji se služe znakovnim jezikom.

U nekim zemljama, dobrovoljci i dobrotvorne organizacije pokušavaju da reše probleme koje predstavljaju maske za lice za ljude sa poteškoćama sa sluhom praveći providne prozore na maskama.

Dobrotvorne organizacije smatraju da bi davanje prozirnih maski osoblju koje radi u javnom prevozu, bolnicama ili za pultovima moglo da pomogne da ljudi iz zajednice onih sa oštećenim sluhom ne budu isključeni.

žena nosi masku

Getty Images
Dobrotvorne organizacije i volonteri širom sveta napravili su maske koje omogućavaju bolju komunikaciju sa ljudima

Kad nosite masku, nekad možete da se osećate i kao da imate nekakvu fizičku barijeru između vas i osobe sa kojom razgovarate.

To posebno važi ukoliko želite da vodite dubokoumni razgovor sa nekim, umesto samo prolaznu interakciju u prodavnici, kaže sociolog Haris Ali sa Univerziteta u Jorku.

„Mislim da u ovim slučajevima postoji prirodna sklonost – gotovo bez razmišljanja – da se skine maska kako bi se popričalo.“

U slučaju virusa korona, to je, naravno, upravo zašto ne biste smeli da skinete masku.

Žene koje pokrivaju lice, međutim, kažu da to nije nužno slučaj s njima – ali bi veliki deo razloga mogao da bude i taj što su njihovi prekrivači lica obično mnogo udobniji.

„Mislim da maska za lice i nikab ne mogu baš da se uporede 100 odsto“, kaže Ali iz Tuvala.

žena nosi nikab

Getty Images
Žene sa nikabom da ih on ne greje za razliku od maske

Maske se obično prave od više slojeva netkane tkanine i plastike kao što je polipropilen, a navlače se tesno preko nosa i usta. Nikabi su, za razliku od njih, tanani komadi tkanine koji se zakače preko nosa, ali vise slobodno preko brade i predela vilice.

„Osećaj dok se nosi veoma je drugačiji“, kaže Ali.

„Primetila sam da mi se lice veoma ugreje kad nosim masku za lice, dok se obično dok nosim nikab to ne dešava.“

Jedan koristan savet

Kako se pandemija nastavlja, malo je verovatno da ćemo se u dogledno vreme rešiti maski za lice.

Imajući u vidu tu realnost, ovde bi moglo da se radi o tome da ćemo svi morati da se prilagodimo. Ukoliko primetite da imate problema, psihološkinja Al Zajer ima ovaj savet za nas:

„Komunicirajte naglašenije – koristite više reči nego obično, postavljajte više pitanja, kako biste bili sigurni da pravilno shvatate emocije druge osobe.“

„A naučite i kako da koristite i druga čula i govor tela.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.