Zabrana kretanja – delimična i potpuna, zatvorene škole, redovi pred prodavnicama i konferencije za novinare bez novinara – samo su delovi mozaika koji oslikava kako se poslednjih mesec dana zbog korona virusa u Srbiji živi vanredno.

Od pojave nultog pacijenta u Srbiji 6. marta do proglašenja vanrednog stanja prošlo je deset dana, a u tom periodu zabeleženo je još 47 slučajeva zaraze.

Od tog 15. marta do danas registrovano je ukupno još više od 4.873 obolelih, a preminulo je 99 ljudi.

Šta je sve donelo vanredno stanje u poslednjih mesec dana?

Zabrana kretanja

Uvedene su brojne mere u borbi protiv korona virusa, a za sledeći vikend, tokom kojeg se po julijanskom kalendaru obeležava Uskrs, uveden je i do sada najduži policijski čas od 84 sata.

Policijski čas je na snazi u Srbiji od prvog dana vanrednog stanja, ali se vreme zabrane izlaska menjalo – prvo je bilo zabranjeno od 20 časova do pet ujutru biti van, a onda je zabrana produžena.

Sada od 17 časova do pet ujutru nema izlaska, osim uz posebnu dozvolu za one koji moraju da rade.

Dok za većinu važi povremena zabrana kretanja, stariji od 65 u gradovima, odnosno 70 u mestima sa manje od pet hiljada stanovnika, mogu napolje samo jednom nedeljno u ranim jutarnjim satima, kako bi otišli u nabavku.

Ostalim danima ne smeju da kroče na ulicu.

U nabavku su prvo mogli u nedelju od četiri do sedam ujutru. Kada je Vlada donela odluku o produženju policijskog časa koji je počeo u subotu 4. aprila u 13 časova i važio do ponedeljka u šest u jutru, penzionerima je izlazak bio dozvoljen u subotnju zoru.

Sledećeg vikenda važio je 60-časovni policijski čas – od petka u 17 do ponedeljka u pet. Tada je dan za odlazak u kupovinu postao petak ujutru.

I u danima pred pravoslavni Uskrs važiće isti termin za kupovinu, ali niko neće smeti napolje tri i po dana – od petka u 17 do utorka u pet ujutru.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je u utorak da će penzioneri uskoro, osim nedeljne kupovine, moći tri puta nedeljno napolje na po pola sata u vreme policijskog časa.

Policijski čas uticao je i na živote kućnih ljubimaca.

Prvobitno je bilo zabranjeno i njih izvoditi posle osam uveče, odnosno pet popodne, a kasnije je napravljen izuzetak, pa vlasnici mogu da ih šetaju svakodnevno od 23 do jedan posle ponoći, a vikendom od osam do 10 sati.

Zatvorene granice

Proglašenjem vanrednog stanja zatvorene su granice Srbije za sve, sem za državljane, diplomate i strance koji imaju boravišnu dozvolu, da bi proglašenjem epidemije 20. marta granice bile potpuno zatvorene.

Od tada se, osim specijalnim letovima koje je organizovala Vlada, ne može iz i u Srbiju.

Saobraćaj je moguć samo za transportne kamione koji prevoze robu, dok su se oni koji su se na granici zatekli – tu i ostali.

Dan ranije zatvoren je beogradski aerodrom Nikola Tesla za međunarodni saobraćaj, osima za humanitarne i kargo letove.

Oni koji su uspeli da iz inostranstva dođu u Srbiju, prvo su morali u dvonedeljnu samoizolaciju, a vreme je bilo dvostruko duže za sve one koji dolaze iz ugroženih područja.

Samoizolacija je kasnije produžena na 28 dana za sve.

Dnevnik samoizolacije u Beogradu: Četiri nedelje u pet minuta

Od 20. marta je ukinut i javni međugradski prevoz, a u Beogradu javni prevoz dva dana kasnije potpuno je ukinut.

„…nema više škola“

Ovo je deo rečenice koju je u nedelju 15. marta na konferenciji za novinare u zgradi Predsedništva izgovorio predsednik Aleksandar Vučić, proglašavajući „rat protiv nevidljivog neprijatelja“ i vanredno stanje.

Tako je virus korona fizički zatvorio škole i fakultete, ali je otvorio put novom vidu nastave.

Časovi preko televizije za osnovce počeli su 17. marta, a 23. mart bio je prvi dan onlajn nastave za srednjoškolce.

Praćenje nastave od kuće u Srbiji je krenulo 17. marta

Fakulteti ne rade, a najavljeno je da će se prijemni ispiti održati.

Biće održani i prijemni ispiti za srednje škole, a najavljena je i probna mala matura.

Šta deca misle o prijemnom i zašto su na ulici

„Zatvara se život da bi se sačuvao život“

Još jedna od rečenica koju je izgovorio predsednik Vučić na konferenciji 15. marta.

Uvođenje vanrednog stanja, zatvorilo je automatski sportske objekte, ograničeno je javno okupljanje na otvorenom i u zatvorenom prostoru, dozvoljena su okupljanja maksimalno 50 ljudi i ograničen rad kladionica, restorana, kafića.

Kasnije je potpuno zabranjen rad ugostiteljskih objekata, a dozvoljeno je samo da rade oni koji dostavljaju hranu.

Korona virus stavio je u karantin gradove širom sveta, ali i katanac na vrata mnogih biznisa

Među poslednjima su zatvorene i kladionice, kao i frizerski i kozmetički saloni.

Okupljanje je ograničeno na maksimalnih pet ljudi, a zatim je ograničeno da u istoj prostoriji mogu da budu maksimalno dve osobe, a da distanca mora da bude najmanje dva metra.

Korona virus: Kako će mali preduzetnici preživeti vanredno stanje

Otkazani su i odloženi kulturni događaji, a mnoge kulturne ustanove počele su onlajn projekcije.

Rad pijaca prvo je ograničen, a zatim u većini mesta potpuno zatvoren, a osnovane su i onlajn tržnice.

Korona virus pomerio je i parlamentarne izbore koji je trebalo da budu održani 26. aprila.

Redovi i nestašice

Proglašenje rata protiv nevidljivog neprijatelja, kako je rekao predsednik, mnoge je podsetilo na ratove i nestašice devedesetih.

Redovi ispred prodavnica i apoteka i prazni rafovi, nestašica brašna, ulja, kvasca, sredstava za čišćenje i – toalet papira – takva je bila slika na početku.

Na rafovima se pojavilo brašno, stigao je i kvasac, ima toalet papira i brašna, a i sredstva za dezinfekciju uglavnom mogu da se nađu.

Stigle su i maske i rukavice, a zabranjeno je podizanje cena 36 osnovnih životnih namirnica.

Zabranjen je izvoz lekova, a iz Kine je stigla medicinska oprema i stručnjaci.

Privremene bolnice i laboratorije

Stigli su i testovi iz inostranstva, a najavljivana su i masovna testiranja.

Kasnije je termin masovna promenjen, a osim Instituta Torlak u Beogradu, testiranja su počela i u još nekoliko laboratorija.

Ljudi sa simptomima korona virusa prvo su se javljali u domove zdravlja. Onda je ipak odlučeno da pri svakom domu zdravlja budu napravljene posebne kovid ordinacije.

vojska — Vojska je u utorak počela da postavlja bolničke krevete u Halu 1 Beogradskog sajma.

U Beogradu i drugim gradovima izdvojene su posebne bolnice za lečenje pacijenata sa simptomima korone.

Tako su KBC Dragiša Mišović, VMC Zvezdara, Zemunska bolnica, bolnica u Novom Sadu, Pančevu, Nišu postale kovid bolnice.

Korona virus: Zašto je hala Beogradskog sajma izabrana za „karantin“

Počela je i trijaža pacijenata – pa tako oni sa slabim simptomima idu u privremene bolnice – u halu jedan Beogradskog sajma, Novosadski sajam, niški Čair, hotel Centroturist u Nišu, Dom studenata medicinskog fakulteta u Nišu, Novosadski sajam i srednja medicinska škola Dva heroja u Novom Pazaru.

Kasnije je odlučeno da svi pozitivni na korona virus sa slabim simptomima budu smeštani u ove bolnice.

Aplauz u osam i solidarnost

Pandemija korona virusa stvorila je širom sveta fenomen aplaudiranja s prozora.

Aplauz podrške medicinskom osoblju krenuo je iz Italije, a onda se proširio i drugim zemljama.

Aplaudira se i u Srbiji, a neki medicinski radnici bili bi zadovoljniji da ipak, umesto aplauza traže građanima da ostanu kod kuće.

Virus korona pokazao je i mnogo solidarnosti i humanosti. Mnogi su postali krojači i počeli da šiju maske, mlađi idu u nabavku starijima, neki prave vizire, organizuju onlajn psihološka savetovanja, onlajn treninge….

Vlada je donela Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona, vredan 608,3 milijarde dinara.

Paket sadrži mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svim punoletnim građanima u visini od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Šira javnost u Srbiji saznala je ko su Predrag Kon, Darija Kisić Tepavčević, Goran Stevanović, Branislav Tiodorović, Branimir Nestorović…