Podgorica, 2019. godine

Kabinet Predsednika Crne Gore

Vlada u tehničkom mandatu bez poverenja većine poslanika, parlament sa promenljivom većinom, predsednik u poslednjim mesecima mandata, pravosuđe mahom u stanju vršilaca dužnosti.

„Ovo je jedna institucionalna trulež: vlada je izgubila legitimitet, parlament na jednoj temi revanšizma prema ranijoj vlasti održava homogenost 41 poslanika.

„Takva zemlja nije u stanju da se ozbiljno organizuje u reformama izbornog zakonodavstva, evropskih integracija, poverenja investitora“, kaže predsednik Crne Gore Milo Đukanović u razgovoru za BBC na srpskom.

Iako Crnu Goru na proleće 2023. čekaju redovni predsednički izbori, Đukanović smatra da bi vanredni parlamentarni trebalo da se održe još ranije.

„Moje uverenje je da ne treba oklevati, da smo izgubili mnogo vremena.

„Dramatično se pogoršava finansijska slika i mislim da izbore treba raspisati za prvi dan kada je to moguće, da ne dozvolimo da se dalje množe teške posledice sa kojima će morati da se bavi jako kompetentna vlada.“

Milo Đukanović izabran je na pet godina za predsednika Crne Gore 2018, a na vlasti se on ili njegova Demokratska partija socijalista (DPS) nalaze neprekidno već tri decenije.

Stranka je vodeću ulogu u vladi izgubila 2020. kada su tri opozicione liste uspele da formiraju kabinet koji je trajao nešto više od godinu dana.

DPS se u proleće 2022. približio vlasti kroz manjinsku podršku kabinetu premijera Dritana Abazovića.

Ipak, posle pet meseci je DPS podršku uskratio, pa je vlada od tada u tehničkom mandatu, a stranka predsednika Đukanovića ne podržava njene odluke.

Poziv na novo glasanje uprkos neuspehu na lokalnim izborima

Iako se zalaže za što hitniji ulazak u sledeći izborni ciklus, jedan nedavno završeni za Đukanovićevu stranku nije bio uspešan.

Na lokalnim izborima održanim u 13 opština i Podgorici, DPS je izgubio kontrolu nad glavnim gradom, a blizu je učešća u vlasti u tri opštine.

„Rezultat nije niži zbog kvaliteta kampanje već je, pre svega, iznenađenje – zbog kvaliteta vršenja vlasti u Podgorici.

„Taj kvalitet nije bio dovoljan u sudaru sa tendencijama inercije preslikavanja promenjenog odnosa snaga sa državnog nivoa, ali i talasom populizma koji zapljuskuje ne samo Zapadni Balkan, nego i Evropu i prekookeanske zemlje.“

Naizgled mirno, Đukanović konstatuje da je do promene vlasti u Crnoj Gori posle tri decenije jednom moralo da dođe.

„Postoji jedan deo biračke javnosti koji prati klatno koje se pomera i to su bile pogodnosti našeg dugog trajanja na vlasti, a sada te pogodnosti imaju i drugi – tu se ne treba ni ljutiti, niti to sme iznenađivati.

„Potrebno je duže vremena za procese izgradnje političkog integriteta građana da bi mogli da slede vrednosti koje ih inspirišu, a ne da se po automatizmu priklanjaju onome ko je na vlasti – i tako je, nažalost, na celom Balkanu.“

Biračima u Podgorici sam Đukanović nije mnogo pomogao u odlučivanju.

Iako je obišao 12 od 14 opština i gradova gde su održani lokalni izbori, Podgorica nije bila jedna od njih.

Upadljivo je sa plakata kandidata za gradonačelnika Ivana Vukovića izostalo Đukanovićevo ime, ali i bilo kakvo pominjanje DPS-a.

Na pitanje da li se Đukanović udaljio od stranke ili, pak, stranka od njega, spremno će odgovoriti:

„Hoću da vam odagnam svaku sumnju da ima nečeg spontanog, nepredviđenog, nekog sukoba – nema ničeg“, kaže on i pojašnjava da je strategija bila prethodno osmišljena.

‘Dve izgubljene godine’

Od 2020. godine, Milo Đukanović živi novu etapu političkog života.

Kohabitacija sa vladajućom većinom u kojoj nema njegovog DPS-a za predsednika Crne Gore nije donela rezultate.

„Promenu vlasti doživeo sam kao šansu – neko je 30 godina čekao priliku i podrazumevam njegovu želju da pokaže da je bolji od prethodnika.

„Na našu žalost, to se nije desilo: mi imamo dve izgubljene godine, dve vlade koje su kratko trajale i, bez ikakvih vaninstitucionalnih pritisaka, izgubile legitimitet.“

Podgorica, 2. decembar 2020.

SAVO PRELEVIC/AFP via Getty Images
Stranke predsednika Đukanovića i premijera Abazovića (u pozadini) kratko su sarađivale kroz podršku DPS-a manjinskoj vladi Abazovićeve Ure

Dostignuća sopstvene tri decenije na vlasti Đukanović spremno nabraja – od mirno stečene nezavisnosti, preko ekonomske stabilizacije i približavanja Evropskoj uniji, do članstva zemlje u NATO-u.

„Kontinuitet vladanja je Crnoj Gori doneo mnogo toga dobrog, do mnogih ostvarenja ne bismo došli da su se promene vlasti događale svake četiri godine.

„S druge strane, dugo trajanje vlasti porađalo je zavist koja se posle određenog vremena transformiše u komplekse, pa je i očekivano da je posle dve godine jedina politika nove vlasti revanšizam, dok ozbiljnih prigovora na suštinu prethodne nema.“

Đukanović time objašnjava i pitanje zašto je i nedavna kampanja za lokalne izbore bila nešto manje obojena pitanjima nacionalnog identiteta, ali se u centar pažnje vratilo pitanje kriminala i korupcije, klanova i šverca, hapšenja i tajnih službi.

„Shvatio sam da je to faktor homogenizacije opozicije u dugom periodu čekanja na dolazak na vlast, ali ne bih očekivao da to i nakon dve godine vršenja vlasti i dalje bude jedini faktor njihovog jedinstva.

„Oni se ni oko čega nisu složili u ove dve godine, a postojale su mnoge odluke koje su mogle da se donesu prostom većinom, i onda se, kad dođu do konačnog razlaza, ujedine u mržnji prema DPS-u i Milu Đukanoviću.“

Premijer Abazović tako je deset dana pre izbora na jednoj od sednica Vlade pokazao fotografiju na kojoj se, kako tvrdi, vidi predsednik Milo Đukanović sa pripadnicima škaljarskog kriminalnog klana.

Dok ovakve priče odbacuje rečima da su „bedne, smešne“, Đukanović kaže da su dve godine protekle bez odgovora pravosuđa na ovakva pitanja.

„Proteklo je dovoljno vremena da počne neka istraga i da se formuliše optužnica protiv nekoga ko je navodno nezakonito postupao.“

BBC: „Može li to u zemlji u kojoj je većina institucija u v.d. stanju?“

Đukanović: „A opet zašto su u v.d. stanju? Pa zato što vladajuća većina ne može da se složi ni oko čega, oni su kao rogovi u vreći. Oni nemaju zajednički politički imenitelj, nisu ni pokušavali da definišu novu viziju – pozdravili smo njihovo saopštenje da se strateški kurs razvoja zemlje ne menja jer je to potvrda da smo napravili dobar izbor.“

BBC: „Da li je i vama zapravo odgovaralo to v.d. stanje?“

Đukanović: „Ne, nikako. Ja upravo to neprestano javno kritikujem.“

BBC: „A zašto vaši poslanici onda izađu iz skupštinske sale kada se biraju sudije Ustavnog suda?“

Đukanović: „Zato što je bilo jasno da je ceo proces počeo sa namerom da ne dođe do izbora sudija. Ako želite da dođete do dvotrećinske većine, a imate samo jednog poslanika više, onda se morate dogovoriti sa nekim u opoziciji.“

Nekoliko sati pred početak predizborne tišine uoči lokalnih izbora u oktobru 2022. Skupština Crne Gore nije uspela da izabere sudije Ustavnog suda koji više od godinu dana nema dovoljno članova da bi mogao da donosi odluke.

Za izbor sudija neophodno je da glasa dvotrećinska većina poslanika, ali su sva četiri predložena kandidata dobila nedovoljnu podršku.

Osim Ustavnog suda, institucije u Crnoj Gori koje čekaju na trajna imenovanja su i vrhovni državni tužilac, kao i članovi Sudskog saveta.

‘Ruska agresija na Ukrajinu imala je predigru u Crnoj Gori’

Kada govori o promeni vlasti 2020, crnogorski predsednik događaje čita i kao vreme kada su „geopolitičke promene probudile privremeno usnuli balkanski nacionalizam“.

„Kada Rusija želi da ostvari sopstvene antievropske interese, kao što to radi na Balkanu i u Evropi, ona animira njene političke partnere – partije koje su obavezno na antievropskoj platformi.

„Na Balkanu, ako želite da pokrenete antievropsku destrukciju, vaš uvek spremni partner su nacionalisti.“

Brisel, 23. jun 2022.

LUDOVIC MARIN/AFP via Getty Images
Đukanović u društvu evropskih lidera, francuskog predsednika Emanuela Makrona (u sredini) i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela (desno)

Vratiće se Đukanović u 2019. i početke protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti kojim je poslednja vlada pod vođstvom njegove stranke želela da uredi odnose države i verskih zajednica, a što su pristalice Srpske pravoslavne crkve protumačile kao zakon uperen protiv SPC.

„Sećamo se tobože verskim razlozima inspirisanih litija, podrške zvanične Moskve i zvaničnog Beograda, ali i ocena partnera sa Zapada da treba biti pažljiv, da su u pitanju verska prava i slobode.

„Posle godinu i po dana, sa tih zapadnih adresa crkvu Srbije kvalifikuju kao instrument ruskih imperijalnih interesa na Balkanu – i sad su u pravu, to je tačna dijagnoza, ali šta ćemo sa posledicama koje su nastale i kojima su oni kumovali?“

Đukanović pojašnjava da je na brojnim adresama na Zapadu, kako kaže, „ne srednjem sloju administracije, nego na najvišem nivou“, govorio da je sve to deo „ruskog hibridnog rata da bi se Balkan iskoristio kao platforma za antievropsku i anti-NATO politiku Rusije“.

„Učinilo mi se da sam im tada više izgledao kao glas sa Balkana koji se pridružuje tobožnjim rusofobima na Baltiku i u Poljskoj, nego kao neko ko im daje realno upozorenje o problemima u tom evropskom regionu.

„Trebalo je da se dogodi agresija na Ukrajinu da bi sad sve shvatili, posebno da je agresija na Ukrajinu imala predigru 2016. u Crnoj Gori u formi državnog udara, ali sa istim motivom – zaustavljanjem Crne Gore na putu ka NATO-u“, ironično Đukanović govori o onome što smatra da je naknadna pamet Zapada.

O suđenju za državni udar u Crnoj Gori 2016. godine opširnije pročitajte u ovom tekstu.

Iako je izbor vlasti u Crnoj Gori u kojoj nije bilo DPS-a pozdravljeno sa Zapada, a predstavnici nove vlasti imaju česte diplomatske kontakte sa Briselom i Vašingtonom, crnogorski predsednik tvrdi da su se stvari promenile posle dve godine.

„Danas nema više poverenja na Zapadu prema personifikacijama tih promena. Da nije nekulturno, pričali bismo o sadržaju razgovora sa zapadnim partnerima o dometu promene vlasti u Crnoj Gori tokom ove dve godine.“

BBC: „Ali vi nemate monopol komunikacije sa Zapadom, na primer, premijer Abazović je veoma često u Americi?

Đukanović: „Niko nema monopol i ja ga i ne priželjkujem. Na taj deficit uglavnom se žale politički konkurenti nezadovoljni pažnjom koju dobijaju od međunarodne zajednice, a istovremeno oni precenjuju značaj toga.

„Oni misle da je dovoljno biti dobar sa predstavnicima međunarodne zajednice, počev od ambasada, a to nije formula za dolazak i opstanak na vlasti – a ključ je u poverenju građana.“

Đukanović tvrdi da je promenom vlasti slika Crne Gore ipak promenjena.

„Bili smo percipirani kao funkcionalna država, a danas više nismo.

„Plašim se da oni koji ne mogu da se pomire sa crnogorskom nezavisnošću i crnogorskim evropskim putem žele da kroz prikazivanje Crne Gore kao ekonomski neodržive i nefunkcionalne ukažu na bespredmetnost njenog postojanja.“

Predsednik, premijer ili penzioner

Gotovo odmah po arhiviranju glasačkih listića na lokalnim izborima, u Crnoj Gori se spremaju oni za redovan izbor predsednika već na proleće 2023. i, po svemu sudeći, vanredni parlamentarni.

Kada govori o strategiji DPS-a na nedavno završenim lokalnim izborima i činjenicu da ga nije bilo u podgoričkoj kampanji, Đukanović sam otvara pitanje sopstvene budućnosti.

„Ja sam imao nekoliko pokušaja distanciranja od politike kao delatnosti, a unutar toga sam počinjao proces prethodnog napuštanja kormila stranke.

„Međutim, neki važniji interesi su odlagali takav epilog pa smo u partiji ušli u planiranje procesa koji je u toku. Nisam žurio da bilo koga o tome obaveštavam, ali je jasno u vrhu stranke osmišljen proces koji ima svoj tok.“

BBC: „A šta mu je konačni ishod?“

Đukanović: „Kako o tome do sada nisam obaveštavao, neću ni sada – obavestiću kada dođe vreme. Mi se, kao ozbiljna ekipa koja vodi tu stranku, o svemu veoma detaljno i, za ovdašnje uslove, dugoročno dogovaramo – na period od dve, tri godine.“

Ipak, neće jasno odgovoriti na pitanje da li se u tom planiranom periodu kandiduje za novi petogodišnji predsednički mandat, što mu izborna pravila dozvoljavaju.

„To je još daleko. Potpuno sam fokusiran da nakon parlamentarnih izbora dobijemo odgovornu vladu i, ako u tome uspemo, mislim da smo u značajnoj meri relativizirali presudni značaj predsedničkih izbora.

„Ne potcenjujem tu funkciju, ali mislim da u Crnoj Gori postoji mnogo ljudi u političkim vodama, ali i van njih, koji mogu uspešno predstavljati Crnu Goru u svetu.“

BBC: „To znači da sebe radije vidite na mestu premijera nego predsednika?“

Đukanović: „A, o tome ne bih u ovom trenutku.“

Podgorica, 1997.

Getty Images
Đukanović je predsednik Crne Gore prvi put postao u januaru 1998. godine, dok je Crna Gora sa Srbijom činila Saveznu Republiku Jugoslaviju (arhiva)

Na pomen odlaska u političku penziju, Đukanović reaguje uz osmeh, ne odbacujući ni takvu mogućnost.

„Ništa nije isključeno, sve je u igri – razgovarate sa čovekom koji je 30 godina u tom poslu, koji misli da je taj posao radio vredno, ne štedeći se.

„Ako se nisam štedeo – biće da sam se umorio, a uz to se osećam veoma ostvarenim i ne znam šta bi još trebalo da uradim da bih se osećao ostvarenijim.“

Đukanović je državničke funkcije napuštao već tri puta, mada je ostajao na čelu stranke, a ubrzo se i vraćao na mesto predsednika ili premijera.

U vremenima kada nije vodio državne poslove, govorio je o sopstvenoj želji da se oproba i u biznisu, ali sa navršenih 60 godina, smatra da su se stvari promenile.

„Nije mi moglo biti i sad već nisam u dobi da na drugom profesionalnom koloseku započinjem novu karijeru, a ne može mi svakako ni biti dosadno jer imam mnogo drugih afiniteta.

„Moji planovi i interesi nisu prioritet, prioritet mi je da stabilizujemo zemlju, da je vratimo na pravi kolosek i za to nam treba vlada, parlamentarni izbori – kada to obavimo, onda će slika budućnosti biti jasnija.“


Kako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.