Delfini, kitovi i slepi miševi umeju da se kreću u potpunom mraku samo sluhom, ali ne samo oni, već i ljudi, iako, naravno, ne tako vešto.
Eksperiment grupe britanskih naučnika pokazao je da je sasvim moguće naučiti ovu veštinu za samo 10 nedelja, čak i u starosti.
Činjenica da se ljudi koji su izgubili vid prilično dobro snalaze u mraku zahvaljujući sluhu bez posebne obuke, naučnicima je odavno poznato.
Ali da li to znači da se ljudi sa normalnim vidom takođe mogu naučiti veštini eholokacije?
I što je najvažnije – da li je moguće savladati ovu veštinu od rođenja?
Uostalom, deo mozga zadužen za obradu vizuelnih informacija obično pomaže eholokatorima da „vide“ svet oko nas, a kod urođenog slepila ostaje neiskorišćen.
- Kada sme da se veruje instinktu
- Naučnici otkrili novi deo ljudskog tela – čemu služi
- Moždani implantat kao oružje u borbi protiv najteže depresije
Da bi odgovorili na ova i više pitanja, tim istraživača sa Univerziteta Duram regrutovao je mešovitu starosnu grupu od 26 dobrovoljaca: 12 su slepi, a 14 sa vidom.
Za razliku od slepih miševa, koji skeniraju okolinu emitujući kratke ultrazvučne talase (i hvatajući reflektovani signal), učesnici eksperimenta su bili obučeni da to isto rade palacanjem jezika i škljocanjem zubima.
Prema rečima glavnog autora studije, profesorke psihologije na Univerzitetu Duram Lore Taler, rezultati su bili najimpresivniji do sada.
Kurs intenzivne obuke, dva puta nedeljno, po dva do tri sata, trajao je 2,5 meseca.
U učionici su ispitanici u potpunom mraku, palacajući jezikom i škljocajući zubima, slušali reflektovani eho i na osnovu njega izvlačili zaključke.
Konkretno, određivali su veličinu i oblik sobe, objekte u njoj i kretali se u prostoru, pokušavajući da ne dodirnu ništa.
Navigacija se učila odvojeno, kretali su se kroz neku vrstu lavirinta – mrežu zakrivljenih hodnika koji se spajaju pod različitim uglovima.
Završni ispit održan je u još jednom lavirintu, potpuno novom za polaznike, takođe u potpunom mraku.
Međutim, i tamo je bilo znatno manje sudara među učesnicima nego na početku obuke.
Iz ovoga autori su zaključili da su dobrovoljci savladali veštine navigacije u mraku.
Da bi se shvatilo koliko je obuka napredovala (i da li je potrebno dalje je usavršavati), iskusni eholokatori, koji se dugi niz godina orijentišu u prostoru pomoću zvuka, pozvani su u ispitni lavirint kako bi rešili isti zadatak.
Posle analize rezultata ovih stručnjaka, istraživači su zaključili da se u mraku kreću tek nešto bolje od novoobučenih dobrovoljaca.
U pogledu određivanja oblika i veličine predmeta, obe grupe su imale gotovo identične rezultate.
Zanimljivo, ispostavilo se da sposobnost učenja ove veštine nije povezana sa godinama.
U eksperimentu su učestvovale dve starije žene od po 72 i 79 godina, i obe su dostigle isti nivo kao i ostali.
Mladost – najmlađi dobrovoljci su imali 21-22 godine – omogućila je nekim učesnicima da prolaze kroz lavirinte nešto brže, ali, kako napominju autori rada objavljenog u časopisu PLOS, u praksi, rezultat obuke je pokazao da je ponašanje svih učesnika bilo skoro isto.
Međutim, autori studije priznaju da je njen obim premali da bi se izvlačili bilo kakvi dalekosežni zaključci.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
