Posle dvodnevne rasprave, poslanici Skupštine Srbije izglasali su većinom glasova predloženi sastav nove vlade, kao i njen program. Premijerka će i dalje biti Ana Brnabić, a ova vlada biće jedna od najbrojnijih u novijoj političkoj istoriji Srbije – 25 ministara i tri bez portfelja.
Od prisutnih 225 poslanika (ukupno ih ima 250), za novu vladu glasalo je 157, protiv je bilo 68 poslanika, a uzdržanih nije bilo.
Dan ranije, u sat vremena iznošenja ekspozea, kojim je predočila plan buduće Vlade Srbije, mandatarka Ana Brnabić pričala je o mnogim temama, a aplauze poslanika skupštine dobila je uglavnom o delu o spoljnoj politici.
„Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi“, navela je Brnabić u Skupštini Srbije, obrazlažući program buduće vlade koja će biti jedna od najbrojnijih u novijoj istoriji zemlje.
„Istovremeno, tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani integritet drugih međunarodno priznatih država“, dodala je i dobila prvi aplauz.
Odmah je usledio i drugi, posle rečenice da Srbija traži „neselektivno poštovanje međunarodnog prava, Povelja Ujedinjenih nacija (UN) i rezolucija Saveta bezbednosti“, što se odnosilo na Kosovo, posredno i na Ukrajinu.
„Crvene linije Srbije su svima jasne – interesi Srbije i samostalnost države u odlučivanju i očuvanje bezbednosti naroda na Kosovu“, dodala je nešto kasnije, nazivajući te crvene linije „svetinjama“, za šta je takođe dobila aplauz.
Brnabić ima 47 godina i na premijerskoj funkciji je bila u dva mandata od 2017. godine, kao prva žena i prva otvoreno gej osoba na čelu Vlade Srbije.
- Nova Vlada Srbije: Više ministarstva, više i briga
- Od aikida, preko povratka starih lica, do raspada koalicije: Ko su nova imena u Vladi Srbije
- Ko je najbrži, a ko najsporiji u sastavljanju vlada na Balkanu
- Predsedničke inauguracije: Od Titovog mercedesa i starih cipela do napada na novinare
Tokom obraćanja, pričala je i o zdravstvu, privredi, borbi protiv kriminala, pravosuđu, evrointegracijama, kulturi, populacionoj politici, životnoj sredini, poljoprivredi, obrazovanju, nauci, ali je i navela da će „apsolutni prioritet biti energetika“.
„Na isti način na koji smo se (tokom pandemije) fokusirali na zdravstvo, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom“, rekla je Brnabić.
Srbiji je na tom polju, istakla je, potrebna veća nezavisnosti i da se „ne oslanja samo na jedan izvor i jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nesigurne i da to pitanje koriste za politički obračun i nametanje politike“.
Odnose Srbije i Rusije tokom ekspozea uopšte nije pominjala, ali „čelično prijateljstvo sa Kinom“ jeste, kao i „prijatelje“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dodajući i da se grade „najbolji mogući odnosi sa partnerima iz SAD“.
Koje su najvažnije poruke Ane Brnabić
„Ponovo imam ogromnu čast da predstavim program vlade i zamolim za podršku kako bismo Srbiju mogli uspešno da vodimo u godinama pred nama“, navela je Brnabić na početku obraćanja, obučena u krem odelo i belu košulju.
- Spoljna politika
Najburnije reakcije poslanika, Brnabić je izazvala delom o geopolitičkim odnosima.
Kako je navela, buduća vlada će se suočiti sa mnogo većim i zahtevnijim izazovima nego što se moglo i zamisliti pre dve godine.
„Svako na svetu je mislio da posle pandemije korona virusa dolaze bolji dani – dani stabilnosti, mira i prosperiteta.
„Umesto toga, desilo se nešto što je bilo teško zamislivo posle Drugog svetskog rata, a to je rat na evropskom kontinentu“, rekla je Brnabić.
Tada se, dodaje, sve promenilo i jedna stvar je postala najvažnija – rat u Ukrajini.
„Dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija, svet polako, od tog 24. februara klizi u treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.
„U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom.“
U takvom svetu, kaže Brnabić, Srbija treba da se „pozicionira, zadrži stabilnost i nastavi rast i razvoj“, što naziva „osnovnim zadatkom buduće Vlade“.
- Evropska unija
Imajući sve to u vidu, Brnabić je rekla i da će Srbija „nastaviti da radi na evropskim integracijama Srbije“, jer pripada „porodici evropskih naroda i zemalja“.
„Evropskoj uniji se može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji.“
Iako je tokom mandata prethodne Vlade Srbija otvorila tek dva klastera, Brnabić smatra da uspeh pregovora sa EU „najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi“.
„Danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja – da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji i koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom“.
Srbija je do sada uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja Rusiji – od koje ima značajnu energetsku zavisnost, kao i podršku po pitanju Kosova pred Savetom bezbednosti UN – nije uvela sankcije, iako je osudila rusku agresiju na Ukrajinu.
- Izveštaj Evropske komisije o Srbiji u 500 reči: Pet stvari koje treba da znate
- EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju – u 300 i 500 reči
- „Poslednji voz za Evropu“: Hoće li rat u Ukrajini približiti Srbiju EU
- Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
- Kosovo
O Kosovu je pričala nešto opširnije, praveći poređenja sa aktuelnom situacijom u Ukrajini.
Brnabić se tu osvrnula na bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine, navodeći da je tada „uvedeno pravo jačeg na uštrb međunarodnog prava“.
Brnabić smatra da je bombardovanjem i proglašenjem nezavisnosti Kosova, što su odmah podržale zemlje Zapada, „otvorena Pandorina kutija“ i „stvoren svet kakav danas jeste“.
Posle godina tenzija i težnji dela albanskog stanovništva za odvajanjem od SRJ, krajem tokom 1998. i 1999. na Kosovu je došlo do oružanog sukoba između jugoslovenske policije i vojske sa jedne i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sa druge strane.
NATO je 1999. godine 78 bombardovao Jugoslaviju, navodeći da je cilj svega bilo sprečavanje etničkog čišćenja albanskog stanovništva na Kosovu.
Međutim, Brnabić bombardovanje naziva „brutalnom agresijom“, pre svega zato što je odluka da do njega dođe doneta bez odluke o Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Zbog toga, dodala je, oni koji „spočitavaju Srbiji kako treba da se ponaša“, možda nađu „razumevanje za položaj Srbije, koja traži da se na princip međunarodnog prava ne gleda selektivno“.
- Vučić: Zapad nudi rešenje – Kosovo članica UN, Srbija dobija brzi ulazak u EU
- Dogovor Beograda i Prištine o ličnim kartama: Za pregovarače uspeh, od opozicije kritike
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu
- Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
- Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom
Brnabić je u ekspozeu navela i da Srbija čini „maksimalne napore da sačuva mir, otvoren i prosperitetan region“, kao i da „ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom“.
„Ali Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština„, navela je Brnabić u ekspozeu.
Obezbeđivanje osnivanja ZSO-a očekuje i od Prištine i od EU.
Šta je plan o Zajednici srpskih opština pročitajte u ovom tekstu.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije i do sada ga je priznalo oko 100 zemalja, ali njihov tačan broj i dalje nije poznat.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Ko je Ana Brnabić?
- Rođena je 1975. godine u Beogradu
- Ima master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije
- Avgusta 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade 2017. kao otvoreno gej premijerka
- Neki od najznačajnijih projekata koji su tokom njenog mandata realizovani su e-Beba, automatska razmena podataka između organa javne uprave, elektronska prijava i plaćanje poreza na imovinu, elektronski upis dece u vrtiće i škole
- Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija“, predsednica Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
Izvor: Vlada Srbije
Ko su novi ministri?
Ana Brnabić pročitala je imena kandidata za ministre koji bi trebalo da se nađu u novoj vladi i istakla da ne postoji veća čast da se služi svojoj zemlji.
U novoj vladi ima 28 ministara, od toga tri bez portfelja.
- Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova
- Miloš Vučević, potpredsednik Vlade i ministar odbrane
- Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija
- Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine
- Rade Basta, ministar privrede
- Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine
- Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Dubravka Negre, ministarka rudarstva i energetike
- Maja Popović, ministarka pravde
- Aleksandar Martinović, ministar za upravu i lokalnu samoupravu
- Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
- Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova
- Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije
- Branko Ružić, ministar prosvete
- Jelena Begović, ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije
- Danica Grujičić, ministarka zdravlja
- Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
- Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiji
- Husein Memić, ministar za turizam i omladinu
- Zoran Gajić, ministar sporta
- Maja Gojković, ministarka kulture
- Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu
- Mihailo Jovanović, ministar za informisanje i telekomunikacije
- Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja
- Novica Tončev, ministar bez portfelja
- Đorđe Milićević, ministar bez portfelja
- Edin Đerlek, ministar bez portfelja
- Privreda
Veliki deo ekspozea Brnabić je posvetila i privredi.
„Obećali smo, takođe, da ćemo se, bez obzira na izazove, dalje boriti za bolji životni standard građana Srbije“, rekla je premijerka.
Kako je navela, nezaposlenost je na „istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto“, a očekuje i da do kraja godine prosečna plata bude više od 700 evra.
„Kumulativno, u dve godine pandemije, imamo jednu od najboljih stopa ekonomskih rasta u Evropi – drugi, odmah nakon Irske“, tvrdi ona.
„BDP Srbije je prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra (53,3 milijarde evra u 2021. godini), a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra“.
Brnabić je istakla i da je država tokom pandemije različitim grupama ljudi uplaćivala nekoliko paketa pomoći, kao i da je 2021. bio „rekordan nivo direktnih stranih investicija“.
Posebno je govorila o infrastrukturnim projektima, gde kao jedan od „najvećih rezultata i istorijskih iskoraka“ vidi otvaranje prve brze pruge u Srbiji, od Beograda o Novog Sada.
„Odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove Vlade.
„U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku.“
Posebno je istakla radove na auto-putu Miloš Veliki, kao i obilaznici oko Beograda.
„Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica“, kaže premijerka.
Pominjala je potencijal nauke, tehnološkog rasta i inovacija, za koje je navela da će „za zemlju, građane i privredu u mandatu ove Vlade značiti više nego ikada pre.“
Sve to, dodala je, jeste način da se dođe do cilja, koji glasi – prosečna plata 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra do 2026. godine.
- Belivuk i ostale teme
Tokom obraćanja, Brnabić je pričala i o brojnim drugim temama.
Jedna je i borba protiv organizovanog kriminala, kada je pomenula i hapšenje grupe Veljka Belivuka, što je nazvala „jednim od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu“.
Belivuk, Marko Miljković i njihova grupa terete se za sedam ubistava, otmice, trgovinu drogom, silovanje, nezakonito držanje i nošenje oružja.
Detalji tog slučaja iznošeni su u javnost još od njihovog hapšenja u februaru 2021, pa su tako fotografije unakaženih tela prikazivane na televiziji, a emitovani su i snimci iz „tajnog bunkera“ koji su Belivuk i njegovi saradnici koristili na stadionu Partizana.
Posebnu pažnju izazivaju optužbe o spregama kriminala i politike, ali one nisu deo optužnica.
A obraćanje je zapravo počela – zdravstvom.
„Pandemija (korona virusa) je pod kontrolom, Srbija je pokazala da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima“, rekla je.
Srbija je pritom, dodala je premijerka, druga u kontinentalnoj Evropi, a druga posle Velike Britanije nabavila vakcine protiv kovida-19 i to pet različitih vrsti.
U narednom periodu, kaže Brnabić, Srbija će nastaviti sa „jačanjem zdravstvenog sistema kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plate zdravstvenim radnicima i digitalizaciju zdravstva“.
Brnabić je navela i da će Vlada Srbije nastaviti da „pomaže i podržava srpski narod u zemljama regiona“, pre svega kroz očuvanje jezika i pisma, ali i podizanje životnog standarda.
Ona je dodala da će Vlada nastaviti da „neguje specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom“, poštujući Dejtonski sporazum čiji je Srbija garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa BiH, što pokazuje i izgradnja auto-puta između Beograda i Sarajeva.
Takođe, najavila je i da će Vlada Srbije još više raditi na vraćanju ljudi iz inostranstva.
Kao jednu od „najvažnijih tekovina prethodne vlade“ vidi i referendum o izmenama Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.
Kako navodi, taj referendum će omogućiti „depolitizovano pravosuđe, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo“.
„Još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama – i u oblasti pravosuđa, a svakako i u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti buduće Vlade i zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo“, navela je Brnabić.
Pred kraj obraćanja rekla je da „u ovako teškim vremenima ne postoji stvar koja je manje važna i ne postoji dan koji možemo da izgubimo uzalud.
„Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu“, rekla je.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
