Parlamentarni izbori u Hrvatskoj: Ko će u novi sastav skupštine, već glasalo više od 50 odsto birača

Iz Zagreba izveštava BBC novinarka Nataša Anđelković

U najmlađoj državi članici Evropske unije, sreda nije uobičajen radni dan.

Više od 3,7 miliona ljudi sa pravom glasa danas odlučuje ko će ih u naredne četiri godine predstavljati u skupštini odnosno u Saboru, na 13. parlamentarnim izborima od uvođenja višestranačja 1990. godine.

„Očekujem promenu vlasti, a u kom će to smeru ići… to se može samo nagađati“, kaže za BBC na srpskom studentkinja Mirta Čenić dok stoji u redu za glasanje u Varšavskoj ulici u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske.

Odziv na ovim izborima je mnogo veći nego pre četiri godine, pokazuju podaci izbornih organa.

Do 16.30 sati, glasalo je 1,6 miliona birača ili više od 50 odsto, a do istog vremena pre četiri godine odziv je bio oko 34 odsto.

• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji

Biračka mesta su otvorena od sedam do 19 sati, a pošto je za glasanje odabrana sreda – Hrvatima je ovaj hladan i sunčani dan neradni, ali su otvoreni tržni centri i prodavnice.

Građani Hrvatske sa pravom glasa biraju 151 poslanika, na mandat od četiri godine.

Stranka ili koalicija koja prikupi većinu od 76 glasova u Hrvatskom saboru moći će da formira novu vladu.

Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.

Ispred biračkih mesta u glavnom gradu Zagreba oko podneva su bili dugi redovi ljudi koji žele da glasaju.

Glasa i hrvatska dijaspora, pa je tako do 11.30 sati u Bosni i Hercegovini glasalo 18.285 birača (2020. je glasalo 12.915), a u Srbiji 672 (2020. je glasalo 216), navode izborni organi.

Da će ljudi u većem broju izaći, nada se i 29-godišnji Jadran Đuić.

„Ne smemo ništa da prepustimo slučaju, svi koji glasaju protiv ovoga sada treba da izađu na izbore, jer u protivnom neće biti ni nas ni nekog ubrzo posle nas“, dodaje.

Do podneva su glasali i najveći rivali: predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.

Kako se glasa?

Pravo glasa ima ukupno 3.733.283 ljudi.

Oni su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.

U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.

Glasa se zaokruživanjem liste kandidata, a građani imaju mogućnost da zaokruže i određenog kandidata sa te liste, što je takozvano preferencijsko glasanje.

Izborni cenzus je pet odsto.

Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista.

Ove izbore prati 5.400 posmatrača dok ih je na prethodnim – jula 2020. bilo čak 8.500, saopštilo je Državno izborno poverenstvo.

Preliminarni rezultati će verovatno biti poznati već u toku izborne noći.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]