Partizan i košarka: Evropske ofanzive crno-belih – može li istorija da se ponovi

Dok zraci prolećnog sunca padaju po krovovima novobeogradskih zgrada blizu Arene i polako otklanjaju poslednje tragove zime, tišinu subotnjeg prolećnog prepodneva remeti zvuk tapkanja košarkaške lopte u beton.

Na terenu blizu velelepne hale, grupa dece igra basket i u jednom trenutku, posle koša, neko od dečaka uzvikuje „Paaaanter!“.

Par stotina metara dalje, kapiten košarkaša Partizana Kevin Panter, Amerikanac sa srpskim pasošem, zajedno sa saigračima završava trening pod budnim okom trenera Željka Obradovića.

Partizan se sprema za nešto što je čekao 13 godina – mečeve u plej-ofu Evrolige, najjačeg košarkaškog takmičenja na Starom kontinentu, a rival u četvrtfinalu mu je španski Real Madrid.

„Ovo je značajan uspeh. Ako se setimo kako je sve izgledalo posle prva dva meseca, malo ko je mogao da pretpostavi da će Partizan doći do ove faze“, kaže za BBC na srpskom Žarko Paspalj, nekadašnji košarkaš crno-belih.

• „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak“ – Partizanov bukvar
• A od kuma – pobeda u derbiju: Kako je košarkaš Partizana Matijas Lesor kumovao navijačkom paru
• Vučić o dugovima Crvene zvezde i Partizana: Platite porez

Partizan je sredinom decembra prošle godine imao učinak od četiri pobede i devet poraza, ali je onda nešto „kliknulo“ i uz podršku prosečno više od 17.000 navijača u Areni, ušao u uspešnu seriju za plasman u plej-of.

Evroliga je najjače klupsko kontinentalno takmičenja u kojem igra 18 timova, a Srbiju je pored Partizana predstavljala i Crvena zvezda, koja nije prošla u nastavak takmičenja.

Osam najboljih timova iz ligaškog dela igraju četvrtfinalnu rundu plej-ofa na tri pobede, a ko trijumfuje ide na završni turnir četiri ekipe (Fajnal for) Kaunasu u Litvaniji.

Na Fajnal foru se igraju polufinale, finale i meč za treće mesto.

U prethodnih 35 godina, Partizan je četiri puta igrao na završnom turniru, Fajnal foru, a u dva navrata je zaustavljen na korak do toga.

Efekat Obradović

Željko Obradović, koji je kao trener Partizana bio prvak Evrope 1992, a posle osvojio još osam titula sa drugim klubovima, vratio se među crno-bele u leto 2021.

Prva sezona prošla je bez trofeja, ali Obradović je trener kojem je potrebno vreme, objašnjava Paspalj.

„On želi da igrači nauče da prepoznaju situacije na terenu, pažnju poklanja disciplini.

„Sada se tačno vidi da je prošlo određeno vreme, stvari su legle i Partizan je počeo da pobeđuje“, priča Paspalj.

On je sa Obradovićem bio saigrač u Partizanu i reprezentaciji Jugoslavije, a sa crno-belima su 1988. igrali na Fajnal foru u belgijskom Gentu, kada je osvojeno treće mesto.

Za Aleksandra Rašića, člana tima koji je 2010. došao do završnice Evrolige, Partizan je sada tim kojem su se „poklopile sve kockice“.

„Tačno se zna ko šta radi, ko kad ulazi u igru. Podigli su formu u pravom trenutku.“

Rašić tvrdi i, da Partizan nije vratio Obradovića, mučio bi se još godinama da se vrati na pobednički put, a stranci ne bi prihvatali poziv kluba da na njegovoj klupi ne sedi trofejni stručnjak.

Nikola Lončar, član tima koji je 1992. postao prvak Evrope, tvrdi da ni u jednom trenutku nije sumnjao da će se Partizan ove sezone domoći plej-ofa.

„Imaju iskusne i kvalitetne strance koji su već igrali i osvajali Evroligu, a ovi mlađi su napredovali u odnosu na prošlu sezonu.“

Ekipa je postepeno rasla, kako su se približavali odlučujući mečevi u Evroligi, kaže za BBC Dragan Lukovski, košarkaš koji je u dresu Partizana igrao Fajnal for 1998.

„Najveća Željkova prednost je što se od prvog dana ponaša kao da je plej-of, ekipa stalno pod tom vrstom pritiska. Onda kada zaista dođe plej-of, njegovoj ekipi je lakše da pliva“.

Partizanovi pohodi na Fajnal for

• Gent 1988.

Predvođeni tada neafirmisanim trenerom Duškom Vujoševićem, mladim zvezdama Paspaljem, Aleksandrom Đorđevićem i Vladom Divcem, i nešto iskusnijim Goranom Grbovićem, crno-beli su zaigrali u Kupu evropskih šampiona.

Posle veoma dobrih partija i osvojenog prvog mesta u grupi, Partizan je izborio plasman na završni turnir u belgijskom Gentu, gde ga je u polufinalu zaustavio Makabi iz Tel Aviva.

„Taj turnir bio bi opisao u tri reči – prerano, nezrelo i nezasluženo. Ekipa je imala ogroman talenat, ali i igračko i trenersko neiskustvo što je uticalo na rezultat“, priseća se Paspalj.

Tokom većeg dela sezone, kaže Paspalj, niko u klubu nije ni razmišljao o tome da bi mogli da odu na završni turnir.

„Igrali smo sve bolje kako je vreme prolazilo, dobili smo u grupi Barselonu, Filips, Aris i stekao se utisak da smo među najboljima u Evropi“.

Paspalj je i tri i po decenije kasnije stanovišta da je sistem takmičenja sa Fajnal forom pokazao koliko je nepravedan.

„Jedan meč nismo odigrali na pravi način i ostali smo bez šansi za titulu“.

• Istanbul 1992.

Sezona 1991/92 ostala je upisana kao istorijska u klupske arhive – Partizan je postao prvak Evrope, „trojkom“ Đorđevića u finalu protiv španskog Huventuda.

Zbog građanskog rata, Partizan je sve mečeve, osim četvrtfinalnog protiv italijanskog Virtusa, kao domaćin igrao u predgrađu Madrida, Fuenlabradi.

Tandem Đorđević-Predrag Danilović bio je okosnica tima koji je, uprkos očekivanjima, eliminisao Virtus pobedivši ga dva puta u četvrtfinalu, a zatim i milanski Filips u polufinalu Fajnal fora.

„Sada mi to izgleda kao neki drugi život, već sam dosta toga i zaboravio“, priča Nikola Lončar.

Ali ono što se pamti je trojka Đorđevića i radost navijača za „čudo u Istanbulu“, kako su ga opisivali mediji u tadašnjoj Jugoslaviji na čijim stranicama su tada već dominirali izveštaji o sukobima i žrtvama sa ratišta.

„To je uspomena za ceo život, kao i ono što se desilo posle utakmice i naše karijere posle toga. Jednom rečju – neponovljivo“.

Slaviša Koprivica u Istanbulu je vodio velike borbe pod koševima sa protivničkim centrima kaže da je te sezone Partizanu prijala uloga autsajdera.

„Da su tada postojale kladionice kao danas, sigurno bi nam davali male šanse“, kaže on za BBC na srpskom.

Njegov sin, Balša, deo je sadašnje ekipe crno-belih, pa Koprivica u polušali navodi „da bi bilo lepo da istanbulski uspeh polako postane samo lepo sećanje, a da još neko u porodici osvoji Evropu“.

Kao tada treneru početniku, Željka Obradovića je savetovao Aleksandar Nikolić, jedan od utemeljivača jugoslovenske škole košarke.

Prepoznatljiv lik tada već gospodina u poznim godinama, sa šeširom, kako sedi iza klupe Partizana ne većini utakmice ostao je za mnoge ljubitelje košarke jedan od simbola te sezone.

„Onakvo finale protiv Huventuda je samo bilo vrhunac životne golgote i košarkaške maestralnosti“, priča Žarko Paspalj, koji je tu utakmicu pratio kao navijač, jer je u leto 1991. napustio Partizan.

• Barselona 1998.

Na novi plasman na završni turnir Partizan je čekao šest godina, a onda je na scenu stupila još jedna talentovana generacija.

U turbulentnoj sezoni 1997/98, na čijoj polovini je trenera Miroslava Nikolića zamenio Milovan Bogojević, ekipa predvođena Dejanom Tomaševićem, Predragom Drobnjakom, Draganom Lukovskim i pokojnim Harisom Brkićem iznenadila je javnost i iz uloge autsajdere stigla do završnice.

Partizan je u osmini finala izbacio branioca titule, grčki Olimpijakos, a u četvrtfinalu je bila bolja od moskovskog CSKA.

Ispostavilo se da je plasman na turnir u Barselonu bio maksimum, u polufinalu je Partizan pao pred budućim prvakom Evrope, bolonjskim Virtusom.

„Za taj turnir i sezonu mi uvek ostaje žal što nismo imali adekvatnog trenera u skladu sa velikim igračkim potencijalom ekipe. Da smo tada imali za trenera Obradovića ili Vujoševića, veruje da bi svake godine igrali Fajnal for“, kaže Lukovski.

Odlazak na završni turnir u pojedinim trenucima, navodi on, delovao je kao ekskurzija.

„Išlo se na turnir sa ženama, decom, prijateljima, takvi su bili vreme i atmosfera. Razmišljanje u klub je bilo u stilu: ‘Dobro je što smo otišli i to je već rezultat.“

Te sezone, posle Fajnal fora, Partizan je u domaćem prvenstvu ostao bez titule prvi put posle tri godine.

„Promena trenera je u prvom trenutku donela novu energiju i motiv, ali je vremenom to nestalo. Bolje da smo te godine uzeli prvenstvo, nego da smo otišli na završni turnir Evrolige“.

Na turniru u Barseloni je za Beograđane igrao i Slaviša Koprivica koji se u zimu 1998. vratio u klub.

„Moguće je da bi sve bilo drugačije da smo u polufinalu igrali protiv nekog drugog, a ne Kindera sa Danilovićem i Savićem, koji je bio prvi favorit“.

• Pariz 2010.

Teoriju o Partizanu kao košarkaškoj Pepeljugi u svetu bogatih definitivno je učvrstila sezona 2009/10 u kojoj su poslednji put crno-beli igrali plej-of i otišli na F4.

„I ta ekipa i sadašnja imaju sličan karakter, bore se do poslednjeg trenutka, pobeđuju kad im ne ide. Tada smo, međutim, imali ekipu sa manjim budžetom i više neafirmisanih igrača“, priča Aleksandar Rašić, član tima iz 2010.

Te sezone su crno-beli počeli NBA turnejom, novi igrači su kasnije stigli, a tim se, kako kaže Rašić, malo sporije sklapao i uigravao.

U četvrtfinalu Evrolige eliminisali su Makabi, uz jednu pobedu u Tel Avivu i dve u Areni.

Na završnom turniru, Partizan je 2,6 sekundi delilo od pobede nad Olimpijakosom i plasmanom u finale. Grci su ipak izborili produžetak i kasnije slavili.

„Ne znam da li je bilo ko od nas spavao posle tog meča, pa i onog poraza od CSKA posle za treće mesto.

„Taj koš Džoša Čildresa u polufinalu za produžetak je najbolji dokaz da uvek mora da se igra do kraja“.

Taj Fajnal for završen je trijumfom Barselone u finalu, a upravo je Partizan bio jedini klub koji je savladao Špance u ranijoj fazi takmičenja.

• Željko Obradović posle 28 godina u Partizanu: „Dužan sam ovom klubu“
• „Mnogi bi platili samo da ne dele pravdu na derbiju“: Kako je biti sportski sudija u Srbiji
• Jokić za BBC na srpskom: Da prođemo prvo grupu na Svetskom prvenstvu, pa ćemo videti šta dalje
• Milenko Savović: Panker pod obručima

Dug za porez

U senci dobrih rezultata na terenu, Partizan se muči sa finansijskim problemima.

Najveći je poreski dug od oko sedam miliona evra, kako tvrde u sadašnjoj upravi, nasleđen iz prošlosti.

„Mi u maju završavamo sa isplatom svih starih dugova igračima i ja imam sastanak sa upravom i predstavnicima države da isplaniramo plaćanje poreskog duga.

„On je oko sedam miliona evra sa pripadajućim kamatama. Postoji način kako se plaća, može uz reprogram“, rekao je Ostoja Mijailović, predsednik kluba, početkom aprila.

Nedugo zatim, klub je, kako tvrde, na inicijativu grupe navijača, pokrenuo akciju prikupljanja sredstava za pomoć u vraćanju poreskog duga.

„Moram da se zahvalim državi, što je imala strpljenja. Porez je važna higijena u životu svakom od nas. Ako nešto tražimo od države, moramo i da vratimo“, objasnio je Mijailović.

Klub je saopštio da su navijači do sada prikupili više od 750.000 evra.

O dugovima Partizana, ali i Crvene zvezde, više puta je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je čestitao Partizanu na plasmanu u četvrtfinale Evrolige i ocenio je da su učinili dosta za ugled Srbije, čestitao je i Zvezdi na reprezentovanju, ali je rekao i da „porez moraju da plate svi“.

Real najteži ispit

Partizan i Real su već igrali dva puta ove sezone, obe ekipe su slavile na domaćem terenu.

„Partizan ima veliku šansu, s obzirom na trenutnu situaciju u Realu.

„Madriđani su van forme, muče ih povrede i ne igraju kako žele. Vreme je da se ponovi podvig iz 1992″, bez dileme je Nikola Lončar, koji je deo karijere proveo i u slavnom španskom klubu.

Četvrtfinale se igra na tri pobede, prva dva meča su u Madridu 25. i 27. aprila, a serija se potom seli u Beograd.

„Crno-beli su ove sezone videli da mogu da igraju protiv svakoga, ali da ne treba da imaju previše respekta bez obzira ko je sa druge strane“, smatra Rašić.

Slaviša Koprivica kaže da su Madriđani favoriti, ali da je Partizan pokazao da može sa najvećima i da je ostvario samo četiri pobede manje od prvoplasiranog tima.

„Sezona je sporije počela, ali znajući Željka i kao nekadašnjeg saigrača i kao trenera, bio sam siguran da će stvari krenuti na bolje“.

Očekuje se da tribine u Beogradu budu pune i u četvrtfinalu, a Žarko Paspalj smatra da Partizan treba da bude ponosan na urađeno do sada bez obzira na ishod mečeva sa Realom.

„U ovom trenutku, kada bi nekom ultrabogataš morao da napravim program posete Beogradu, da vidi najbolje što Srbija pruža, odlazak na košarkašu utakmicu Partizana bio bi jedna od stavki“, zaključio je Paspalj.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]